Kako izgleda život u Rejkjaviku? || Hello Magazin!

Uprkos tome što je jedna od najmanjih evropskih prestonica, kulturni sadržaj ovog živahnog mesta nimalo ne zaostaje od onih koji nude veći gradovi.

Sa samo 200.000 stanovnika, Rejkjavik predstavlja jednu od najmanjih prestonica Evrope. Ali, ako se uzme u obzir da ukupna populacija na Islandu iznosi oko 300.000, postaje jasno zašto se ovo mesto smatra “velikim gradom”.

- Od žive muzike skoro svake večeri do udobih kafea, šarenih kuća i umiljatih mačaka koje šetaju ulicama, Rejkjavik poseduje sve ono što čini šarm malih gradova - navodi Kaelin Spens, koja se ovde doselila 2014. godine iz američke države Oregon.

Grad se može pohvaliti neobično živahnim noćnim životom za svoju veličinu – tokom vikenda ceo grad bruji, a Spens navodi da, zahvaljujući nezavisnim, vrednim i prijateljski nastrojenim građanima, u njemu vlada “opuštena hipsterska atmosfera”.

Zbog mističnih predela lako vidjlivih iz centra grada, ovo mesto takođe je poslužilo za potrebe snimanja popularne serije “Igra prestola”.

Prema lokalnom stanovništvu, morate živeti u centru Rejkjavika da biste zaista osetili sve njegove čari.
- Tu se dešava sva akcija - navodi Spens.

Upravo zato cena nekretnina u ovoj oblasti neprestano raste. Ako želite da izbegnete gužvu ili nemate mnogo novca, Spens preporučuje Seltjarnarnes, poluostrvo smešteno 5 km zapadno od prestonice, ili banju Laugardalur 5 km istočno od Rejkjavika, poznatoj po termalnim bazenima. Zapadna četvrt (Vesturbær), u kojoj se nalazi Islandski univerzitet, takođe je pristupačna a ljubiteljima mira i tišine najviše će odgovarati Gardabair i Kopavogur.

Skoro svi stanovnici žive u stanovima, a čak i kuće su najčešće izdeljene na nekoliko zasebnih stambenih jedinica. Ipak, iako spolja mogu delovati tradicionalno, njihova unutrašnjost dekorisana je najmodernijim nameštajem.
- Islanđani obožavaju da prate najnovije trendove - kaže Spens.

- Iznajmljivanje stanova nije česta pojava jer većina ljudi poseduje svoje domove - ističe Ana Andersen, urednik lokalnog engleskog lista "Reykjavík Grapevine". Stanodavcima se zato zainteresovani budući stanari javljaju samo nekoliko dana nakon objavljivanja oglasa. Finansijska kriza iz 2008. godine samo je dodatno suzila tržište zbog pooštrenih kriterijuma za podizanje kredita i stagnacije građevinskih projekata.

Iz Rejkjavika je lako "pobeći" u prirodu – samo 50 km istočno od grada nalazi se nacioalni park Tingvelir, idealan za pecanje, pešačenje i ronjenje, a ljubitelji istorije mogu posetiti najstariji parlament na svetu, osnovan 930. godine.

Ipak, iako deluje kao bajka, život u ovom gradu ima veliku cenu – iako njegovi stanovnici smatraju da se cene ne razlikuju mnogo od onih u ostalim gradovima Evrope, istraživanje sajta Expatistan.com rangiralo je Rejkjavik kao 35. najskuplji grad u svetu.

Mesečno iznajmljivanje stana od 85 kvadrata košta oko 1.500 evra, a zbog visokog poreza na uvezenu robu, cena tehnike i odeće viša je za 30 do 60 odsto u odnosu na London, na primer.

Jedna stvar je, međutim, daleko jeftinija – zbog toga što skoro svu električnu energiju proizvode elektrane na obnovljive izvore energije, cena struje je niža za skoro 60 odsto nego u drugim evropskim gradovima.