Začarani krug poremećaja ishrane: Izgladnjivanje je opasno || Hello Magazin!

Idealne telesne dimenzije postale su opsesija žene novog milenijuma. Razapeta između biološke potrebe za hranom i društvenog imperativa da bude mršava, ona polako ulazi u začarani krug poremećaja ishrane. Bulimija je znatno češći poremećaj ishrane od anoreksije i stručnjaci je smatraju opasnijom i za samu devojku mučnijom. Bulimični napad praćen je samopotcenjivanjem, depresivnim raspoloženjem i strahom od viška kilograma, a da bi to sprečile, devojke izazivaju povraćanje, koriste laksative i diuretike, bave se fizičkim aktivnostima.

Bulimija, kao i anoreksija, pogađa uglavnom mlade žene, a prvi put se javlja u pubertetu. Može se javiti sama ili naizmenično sa anoreksijom. U tom naizmeničnom toku, koji se javlja u svakom petom slučaju, devojka neko vreme ne želi da jede, pripremajući se za prejedanje. U fazi nejedenja često upotrebljava i sredstva za smanjenje apetita.

Karakteristike ove bolesti su: konzumiranje hrane u preteranim količinama, tajno konzumiranje hrane, preokupiranost misli hranom, nedostatak samokontrole u blizini hrane. Iako se preklapaju, ova dva poremećaja povezuju se s različitim crtama ličnosti: anoreksične osobe su sklone potiskivanju nagona, dok oboleli od bulimije preteruju u udovoljavanju svojoj žudnji. Opšte zdravstveno stanje osobe obolele od bulimije zavisi od toga koliko se često prejeda i čisti. Takva osoba može da povraća povremeno ili više puta na dan. Telesne posledice podrazumevaju promene na želucu i pankreasu, probleme sa štitnom žlezdom, upalu jednjaka, zatim probleme sa zubima i bolest desni usled povraćanja želudačne kiseline. Čestim povraćanjem troše se voda i kalijum, što izaziva poremećaj srčanog ritma, grčenje mišića, čak i oduzetost. U težim slučajevima, neki od ovih telesnih problema mogu da izazovu smrtni ishod, a postoji opasnost i od depresije sa izraženim suicidnim idejama.

Za razliku od bulimije, osobe koje pate od anoreksije gotovo u potpunosti odbijaju hranu i time sebe pre ili kasnije dovode u životnu opasnost. Njihov odnos prema telu gotovo u potpunosti je poremećen jer, bez obzira na telesnu težinu, uvek imaju osećaj da su predebeli i preteški.

S vremenom anoreksija koja počinje kao psihički poremećaj, postaje prava fizička bolest tokom koje malo pomalo stradaju organi: bubrezi, jetra, kosti, srce. Zbog svega toga, a pre svega zbog dugogodišnje depresije i opšteg nedostatka energije, osobe koje pate od anoreksije često život okončavaju samoubistvom.

Osobe koje pate od bulimije pak imaju više šansi za ozdravljenje. Osim psihoterapije, efikasna su i sredstva protiv depresije, kao i terapija hormonom seratoninom.

Osnovni uzrok pojavljivanja bulimije je psihološkog karaktera, a to su pre svega - pritisci i sukobi unutar porodice. Obolela osoba je previše ambiciozna, sebi postavlja prevelike ciljeve i teži savršenstvu, a oseća da ne može da zadovolji očekivanja svojih roditelja. Samopoštovanje ovakve osobe je na niskom nivou, praćeno depresijom. Istraživanjem je utvrđeno da je skoro polovina obolelih u detinjstvu bila fizički zlostavljana.

Metode lečenja

Bulimija je bolest koju je neophodno lečiti uz stručnu pomoć i nadzor lekara. Sugestije i prekori porodice i prijatelja da oboleli prestane sa prekomernim unošenjem hrane su beskorisni ili imaju suprotan efekat. Izazivanje povraćanja, korišćenje laksativa
i diuretika i preterano fizičko naprezanje ukazuju na bulimiju. U terapiji moraju da učestvuju svi članovi porodice, a pomoć im, pored psihijatra, moraju pružati i drugi stručnjaci.

Pomoć u saniranju posledica podrazumeva dijagnostikovanje bolesti uz preporuku režima ishrane i odgovarajuću psihoterapiju. Psihološko lečenje bulimije podrazumeva pojedinačnu, porodičnu ili grupnu terapiju. Najčešće se primenjuje bihevioristička ili kognitivna terapija. Bihevioristički tretman je usredsređen na promenu ponašanja, to jest navika. Kognitivna psihoterapija često se kombinuje sa medikamentima, antidepresivima. Zajedno sa savetovanjem o ishrani, terapeutski metod je usmeren na uobičajeno ponašanje, s ciljem da se istraže negativne misli, da im se suprotstavi i time menjaju destruktivne navike. Pojedinačna ili grupna psihoterapija usmerene su na traženje negativnih emocionalnih iskustava, koja su stvarni uzrok bulimije.