Matične ćelije - lek ili obmana? || Hello Magazin!

Uzimanje matičnih ćelija iz pupčanika majke nakon rođenja deteta, poslednjih godina je doživelo veliku popularnost, kako u svetu, tako i u Srbiji. Procenjuje se da se više od 15.000 žena iz naše zemlje odlučio na ovaj korak. Ipak, zamrzavanje ćelija u za to predviđenim bankama, zarad eventualnog korišćenja u terapijske svrhe, izaziva podeljena mišljenja. Dok jedni i dalje tvrde da je ovo najkomforniji vid lečenja za mnoge bolesti, drugi ističu da nema nikakvih dokaza o njihovoj primeni i delotvornosti.

Iz nemačke klinike u Nirnbergu čak roditelje i upozoravaju da ne potpadaju pod uticaj zagovornika davanja matičnih ćelija iz pupčanika, jer se sve svodi samo na "bespovratni gubitak novca". Oni naglašavaju da je reč o unosnom biznisu o kome su podaci veoma šturi.

A što se tiče njihove široke primene u lečenju srca, mozga, dijabetesa, Parkinsonove i drugih bolesti (kako tvrde zagovornici) rezultati istraživanja su krajnje skromni, podsećaju u Nirnbergu. Za primenu kod ljudi još ne postoje validni podaci da bi na ovaj način moglo da se pomogne obolelom tkivu ili organu, što ne znači da se u budućnosti neće pronaći odgovor za njihovo korišćenje u oblasti regenerativne medicine. Ali, tu se pre svega misli na matične ćelije drugih organa i tkiva. Što se tiče matičnih ćelija iz krvi pupčane vrpce, male su šanse da one na ovaj način mogu da se primenjuju, tvrde iz evropskih medicinskih centara.

Međutim, bez obzira na ispoljeni skepticizam stručnjaka, samo u Srbiji ima 12 takvih banaka i sve posluju po sličnom principu. Cene se kreću od 1.800 do 2.000 evra, a tu je i taksa državi koja izdaje odobrenja da ovakva kratkotrajna intervencija može da se obavi. Taksa iznosi 10.230 dinara, pa se sve više pitaju i roditelji i lekari, zar ne bi bilo prihvatljivije da država osnuju svoju banku i ima legitiman uvid u sve što se sa ovako pohranjenim matičnim ćelijama dešava. I, naravno, po potrebi da ih koristi uz pristanak roditelja, ukoliko se ispunjavaju svi uslovi davalaštva.

A za nedovoljno upućene, nameće se pitanje - šta su zapravo matične ćelije?

- To su primarne, neopredeljene ćelije koje mogu da se razviju u ćelije određenog tkiva. U osnovi su svakog embriona, sve do trenutka dok kod njega ne počne proces stvaranja konkretnih tkiva i organa. Od njih, zapravo, nastaju sve druge ćelije grupisane u tkiva - neuroni, krvni mišić, krvna zrnca, tkiva jetre, rožnjače... Posle rođenja u organizmu se nastavlja stvaranje matičnih ćelija koje služe za regeneraciju oštećenih tkiva tokom života, ali su to sada odrasle matične ćelije. Imaju veliki potencijal za samoobnavljanje, kao i dovoljno veliki kapacitet da se razmnožavaju i sazrevaju, pa kao takve imaju određenu terapijsku primenu. Kombinacijom sa faktorom rasta razvijaju se u tkivo koje odgovara tkivu koje treba da se leči. Teorijski posmatrano, ako je reč o regenerativnoj medicini, te ćelije se pripremaju u laboratorijskim uslovima i stavljaju u prostor organa čiji deo nedostaje radi njegove regeneracije, odnosno obnavljanja - objašnjava profesor dr Aleksandar Ljubić.

Gde se primenjuju?

- Veoma su važne za imuni sistem, gde pokrivaju deficite određenih ćelija. Postoje određena saznanja o njihovoj primeni u ortopediji, gde obezbeđuju oporavak kostne srži posle delimičnog ili potpunog oštećenja, kao i u drugim granama medicine. Ali to je sve nedovoljno, jer regenerativna medicina još nije dostigla takav nivo da bi bila apsolutno uspešna. U matičnim ćelijama, zapravo nedostaju faktori rasta, koje je samo genetskim inžinjeringom moguće osposobiti da ih stvaraju. Tek u takvim uslovima moguće je govoriti o lekovitosti matičnih ćelija i njihovom terapijskom učinku. U tom smislu, njihova primena je krajnje skromna, što mogu da potvrde i sami lekari. Osim toga, biomedicina se takvom brzinom razvija da je pitanje, da li će se matične ćelije za nekoliko godina uopšte i koristiti u medicinske svrhe.

A matične ćelije iz pupčanika?

- Tek ove ćelije su posebna priča. One mogu da se upotrebe kod pojave retkih bolesti, gde je učestalost javljanja jednog obolelog na više hiljada slučajeva. U situacijama kada su podudarne, koriste se u lečenju bliskih srodnika ili nesrodnog primaoca kome odgovaraju. Zato je upravo i potrebna nacionalna banka pod okriljem Ministarstva zdravlja, čije bi čuvanje plaćao fond. Sa medicinskog aspekta bilo bi logično rešenje da postoji nacionalna banka koja bi čuvala matične ćelije iz pupčanika, pre svega za lečenje retkih bolesti. Verujem da bi svaka majka pristala da bude davalac, kada bi joj se objasnila svrha uzimanja pupčanika, koji se, ionako, otklanja. Pogotovo što metoda sakupljanja matičnih ćelija iz krvi pupčanika posle porođaja apsolutno nije rizična ni po bebu ni po majku. A i ne bi morala ništa da plaća. Ovako, od čuvanja matičnih ćelija iz pupčanika, jedinu korist imaju banke.