Čudesna biljna vlakna || Hello Magazin!

Uticaj ishrane na zdravlje i fizičku spremu dobro je poznat. Danas je teško zamisliti da jedete šest kilograma hrane dnevno i da ostanete mršavi i zdravi. Zvuči ludo, ali tako su se naši preci hranili hiljadama godina. I nije bilo gojaznosti, hormonalnog disbalansa i naglih smrti uzrokovanih srčanim i moždanim udarom. Stotinama hiljada godina naši preci su jeli oko sto grama vlakana svakog dana. Danas se ljudi hrane potpuno drugačije. Unosimo svega deset do petnaest grama svih vrsta vlakana.

Poznati engleski lekar Denis Burkit, koji je izučavao razlike između afričkog Bušmana i “civilizovanog” zapadnjaka, svojim istraživanjem potvrdio je zašto su Bušmani zdraviji od prosečnog zapadnjaka. Ispostavilo se da su Bušmani oslobođeni svih zala modernog doba, uključujući i bolesti srca, dijabetes i gojaznost. Otkriveno je da prosečni pripadnik naroda Bušmana ima stolicu koja teži jedan kilogram, dok stolica modernog čoveka u proseku teži samo sto dvadeset pet grama, što je 87,5 odsto manje.

Razlika je zapravo u količini vlakana koje ova dva čoveka tokom dana unesu.

U modernoj hrani obiluje „brza hrana“, grickalice i smrznuti obroci, bogati zasićenim mastima i šećerima. Uz to ljudi se manje kreću i sve to prouzrokuje gojaznost, koja ne utiče samo na nezadovoljstvo izgledom već i na pojavu brojnih zdravstvenih problema. U neprekidnoj borbi sa viškom kilograma uglavnom se poseže za raznim dijetama koje generalno ne daju željene i dugoročne rezultate. Suština je da bi ishrana trebalo da bude bogata vlaknima, ali ne bilo kakvim. Većina ljudi misli da su mekinje najbolja vlakna, međutim, mekinje ili pšenična vlakna su uglavnom nerastvorljiva i ne mogu da se vare, ali su dobra za pražnjenje.

Rastvorljiva vlakna pomažu da se smanji nivo holesterola, regulišete nivo šećera u krvi i smanji telesna težina. Dijetalna vlakna - koja se uglavnom nalaze u voću, povrću, celovitim žitaricama i mahunarkama - verovatno su najbolje poznata po sposobnosti da spreče opstipaciju (zatvor) ili pomognu ako do nje dođe. Pomažu kod smanjenja rizika od dijabetesa i bolesti srca.

Dan bi trebalo započeti žitaricama bogatim vlaknima, bez ikakvih zaslađivača, jer će vas dugo držati sitim, naročito ukoliko sve vreme unosite što više tečnosti, pre svega vode. Vlakna omogućuju bolju probavu i mogu preventivno da deluju protiv prejedanja i da smanjuju želju za hranom.

Vlakna pozitivno deluju na varenje tako što upijaju vodu, bubre u crevima i time povećavaju volumen stolice, pojačavaju rad creva i ubrzavaju njihovo pražnjenje.
Studije su pokazale da se redovnim konzumiranjem vlakana za mršavljenje značajno smanjuje osećaj gladi i time potreba za nezdravim grickalicama i slatkišima koje goje. Studije jasno pokazuju da se redovnom upotrebom vlakana sitost povećava, a želja za hranom smanjuje.

Objašnjenje je jasno. Ova vlakna imaju sposobnost da apsorbuju vodu u količini i do pedeset puta većoj od svoje težine. Zbog velike količine vode koju upijaju, brzo nabubre i lako ispune želudac. Pun želudac šalje signal našem mozgu da je uneto dovoljno hrane i mi prestajemo da jedemo. Zato se kaže da nam vlakna pružaju osećaj sitosti. Vlakna gotovo i ne sadrže kalorije, a zauzimaju veliku zapreminu u želucu. Zato nam ishrana bogata vlaknima omogućava da smanjimo količinu kalorija tokom dana, a manje kalorija znači vitkija figura.

Dijetalna vlakna uključuju sve delove biljne hrane koje telo ne može da svari ili apsorbuje, za razliku od namirnica koje sadrže masti, belančevine ili ugljene hidrate, koje organizam razgrađuje i apsorbuje. Vlakna kroz želudac prolaze relativno netaknuta, kao i kroz creva. Postoje dve vrste vlakana.

* Netopiva - podstiču kretanje hrane kroz probavni sistem i povećavaju obim stolice, te su korisna osobama koje imaju problem sa zatvorom. Integralno pšenično brašno, pšenične mekinje, orašasti plodovi i mnogi plodovi povrća dobar su izvor ove vrste blakana.

* Topiva - upijaju vodu u crevima, što omekšava stolicu i pomaže brže kretanje štetnih materija kroz telo. Sve to pomaže u snižavanju holesterola i glukoze u krvi. Topiva vlakna nalaze se u zobi, grašku, pasulju, jabukama, agrumima, šargarepi, ječmu.

IDEALNA HRANA U BORBI SA KILOGRAMIMA

Istraživanja su pokazala da u kontroli telesne težine najbolji efekat pokazuju dve vrste vlakana: „Nutriose“ i „Glukomanan“. Studije su pokazale da se redovnim konzumiranjem ovih vlakana za mršavljenje značajno smanjuje osećaj gladi i time potreba za nezdravim grickalicama i slatkišima koji goje. Studije jasno pokazuju da se redovnom upotrebom vlakana sitost povećava, a želja za hranom smanjuje.

Objašnjenje je jednostavno. Ova vlakna imaju sposobnost da apsorbuju vodu u količini i do pedeset puta većoj od svoje težine. Zbog velike količine vode koju upijaju brzo nabubre i lako ispune želudac. Pun želudac šalje signal našem mozgu da je dovoljno hrane uneseno i mi prestajemo da jedemo. Zato se kaže da nam vlakna pružaju osećaj sitosti.

Vlakna gotovo da ne sadrže kalorije, a zauzimaju veliku zapreminu u želucu. Zato ishrana bogata vlaknima omogućava da smanjimo količinu kalorija koju u toku dana unesemo. Manje kalorija znači vitkija figura.