Revitalizacija mlečne industrije: Mleko ponovo čini dobro || Hello Magazin!

Potrošači širom sveta i dalje u velikoj meri imaju pozitivan stav o dobrobiti mleka, razumeju njegovu nutritivnu vrednost, ali smatraju da raznovrsnost i pogodnost ne idu u korak sa modernim načinom života i očekivanjima.

Ovo je zaključak međunarodne studije potrošača koju je sproveo Tetra Pak i koja je objavljena ovog meseca u Osmom indeksu mlečne industrije kompanije Tetra Pak. Studija sprovedena ranije ove godine, ističe potrebu da kompanije za proizvodnju mleka i mlečnih proizvoda revitalizuju značaj mleka među potrošačima svih uzrasta kroz uvođenje inovativnih proizvoda i svež pristup marketingu i komunikacijama.

Nekoliko godina, prehrambena industrija objavljuje porast u potražnji hranljivih ali pogodnih proizvoda, podstaknuta novom generacijom potrošača koja je svesna značaja zdravlja i vodi sve aktivniji život. Ljudi već smatraju mleko “hranjivim”, “zdravim”, “dobrim izvorom kalcijuma” i “ukusnim”, ali da bi se održao značaj mleka u modernom svetu, proizvođači moraju da budu inovativni i razvijaju napitke koji odražavaju stil života koji se menja.

Životi potrošača postaju složeniji i bržeg tempa nego ikada pre zahvaljujući stalnoj povezanosti na internet, dužim radnim satima, dužem putovanju do/od posla, više aktivnosti u slobodno vreme, zaposlenosti oba roditelja i još mnogo toga. Kao posledica, tradicionalni obroci i poznati obrasci potrošnje su pod pritiskom. Globalno 73% ima užinu izvan vremena za obroke, ponekad zamenjujući sam obrok što stvara mogućnosti za nove proizvode koji su i praktični i nutritivno izbalansirani. Zamena za doručak posebno je dobra prilika budući da je to obrok koji se najčešće preskače. Ipak, doručak i nutricionisti i potrošači smatraju najvažnijim obrokom u toku dana.

Identifikovali smo četiri ključna trenda među proizvodima

1. UŽITAK: Dozvoljene poslastice

Zdrava ishrana, kao i zdrav život, treba da predstavlja uživanje. Potrošači rade napornije nego ikada i pokušavaju da žive zdravim stilom života.

2. MLEKO 2.0: Personalizovani proizvodi

Za neke potrošače “manje je više” tako da im proizvođači nude mlečne proizvode sa manje masti ili bez masti. Takođe je moguće ukloniti ili smanjiti laktozu, čime su nutritivne materije u mleku dostupne ljudima koji pre nisu mogli da ga svare.

3. DIZAJNIRANI MLEČNI PROIZVODI: Napravljeni za moderan život

Postoji očigledna prilika na tržištu za proizvode koji će zameniti nutritivne obroke bogate proteinima kako bi se popunile praznine koje tradicionalna užina ne može u potpunosti da zadovolji.

4. ČISTO MLEKO: Prirodan izbor

Ovo se usko odnosi na “želju za jednostavnošću”, raspoloženje koje se vidi na najrazvijenijim tržištima, ali takođe i sve više u zemljama u razvoju, koje može kombinovati nostalgično viđenje mleka sa ekološkim problemima i brigom o zdravlju. Očigledan proizvod ovde je belo mleko sa uslovima da bude organsko ili da nije genetski modifikovano.

ZDRAVSTVENE KORISTI MLEKA

• Mleko i kontrola težine. Postoji sve više naučnih dokaza o ulozi mleka i mlečnih proizvoda u kontroli težine za sve uzraste, i da osobe koje pokušavaju da izgube težinu ne treba da smanjuju unos mleka, već da ga povećaju kada smanjuju kalorije iz drugih izvora. Osim toga, poznate koristi kalcijuma i proteina u smislu održavanja mase kostiju i mišića čine mleko posebno dragocenim delom zdrave ishrane tokom režima gubitka težine.

• Mleko i zašita od kardio-vaskularnih bolesti. Uprkos nekim mitovima, činjenica je da ne postoji dokaz povezanosti mleka i bolesti srca – zaista u nekim slučajevima mleko pomaže smanjivanju rizika bolesti srca bez obzira na sadržaj masti u njemu.

• Mleko i krvni pritisak. Nemasni mlečni proizvodi (otprilike tri porcije dnevno) komponente su DASH dijete za snižavanje krvnog pritiska (engl. Dietary Approaches to Stop Hypertension), koja je u velikoj meri promovisana u SAD u prevenciji i lečenju visokog krvnog pritiska. Studije su povezale efekte snižavanja krvnog pritiska sa bioaktivnim peptidima koji se proizvode prilikom varenja mleka, kao i sa vitaminom B (riboflavin) i mineralima koje sadrži. Izgleda najverovatnije da su ovi efekti rezultat interakcije između hranljivih materija u matriks efektu mleka.

• Mleko i zaštita od dijabetesa tipa 2. Veliki broj studija pokazao je da mleko i mlečni proizvodi mogu da pomognu smanjenju rizika od nastanka dijabetesa tipa 2. Još uvek nije jasno koje hranljive materije su odgovorne, ali kalcijum, magnezijum, protein iz surutke, masne kiseline i vitamin k mogu imati ulogu jer među njima može postojati interakcija.

Konzumacija mleka u Srbiji

Prema poslednjim podacima kojima raspolaže kompanija Tetra Pak, konzumacija mleka u Srbiji 2014. bila je 29 litara po glavi stanovnika, što je dosta manje u poređenju sa drugim zemljama u regionu (Hrvatska 62,8 litara, Slovenija 59,04 litara po glavi stanovnika). Procenjeno je da će se u Srbiji u 2015. ta količina malo povećati i da će biti popijeno 29,6 litara po glavi stanovnika, dok će se u Hrvatskoj i Sloveniji, prema procenama, ta količina neznatno smanjiti i iznositi 61,2 u Hrvatskoj i 57,5 litara po glavi stanovnika u Sloveniji.
Nutricionisti preporučuju unos 250 ml mleka i to dva do tri puta dnevno.

Često postavljana pitanja o mleku i ishrani:

Da li je odraslima potrebno mleko u ishrani?
Većina smernica preporučuje mleko i mlečne proizvode kao deo zdrave ishrane. Prema Organizaciji za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (engl. Food and Agriculture Organization -FAO) “mleko i mlečni proizvodi obiluju hranljivim materijama i obezbeđuju visokokvalitetne proteine i hranljive materije u formi u kojoj se lako apsorbuju koja je korisna kako za osobe koje su nutritivno ugrožene kao i za zdrave ljude kada se konzumira u odgovarajućim količinama.”

Šta je netolerancija na laktozu?
Nekim ljudima je teško da vare mleko. Ovo je zbog toga što njihovo telo ne proizvodi dovoljno enzima laktaze koji je neophodan za varenje laktoze koju sadrži mleko. Takva netolerancija na laktozu može se razviti kod dece nakon prestanka dojenja ili ponekad može uticati na ljude kasnije u životu kako se smanjuje proizvodnja laktaze. Netolerancija na laktozu kod beba je veoma retka. Stope netolerancije na laktozu značajno se razlikuju između različitih etničkih grupa i oblasti. Ipak, sada kada su proizvodi bez laktoze široko dostupni, netolerancija na laktozu ne predstavlja prepreku u uživanju u zdravstvenim koristima koje pruža mleko.

Da li mogu da dobijem iste hranljive materije iz drugih izvora i zamena za mlečne proizvode?
Da, možete dobiti nutritivne materije koje se nalaze u mleku iz mnogo drugih izvora, iako kako FAO navodi: “raspoloživost nekih hranljivih materija u mleku, kao što su kalcijum, na primer, visoka je u poređenju sa drugom hranom u ishrani”, što znači da ćete možda morati da konzumirate veću količinu kalcijuma iz drugih izvora kako biste dobili isti efekat. Napici koji nisu mlečni proizvodi (biljni proteini) često su manje nutritivni nego mleko tako da morate da konzumirate veću količinu (ili da dobijete ključne nutritivne materije iz drugih izvora) ukoliko nameravate da ih koristite kao zamenu za mleko u vašoj ishrani.

Koja je dnevna preporučena količina mleka?
Ne postoje preporuke na svetskom nivou za potrošnju mleka i mlečnih proizvoda ali većina zemalja ima nacionalne smernice. One se zasnivaju na različitim faktorima kao što je sastav lokalne ishrane i mogu se prilično razlikovati. Većina zemalja preporučuje jednu do tri porcije dnevno.