Hvar – u mirisu lavande i soli || Hello Magazin!

Opojni mirisi mora i bugenvilija, ljubičasti odsjaj lavandinih polja, slatko grožđe pretočeno u dobro vino, luksuzne jahte u luci, turisti iz celog sveta i zvezde šou-biznisa – sve to, i još mnogo više, stalo je u četiri slova imena jednog od najlepših ostrva planete.

Hvar je jedinstveni spoj raskošne mediteranske prirode, bogate kulturno-istorijske baštine i mondenskog turizma. Smešteno u slikovitoj prirodi srednje Dalmacije, okrenuto južnoj, sunčanoj strani sveta koja mu je podarila svu sredozemnu privlačnost i vedrinu, usred mora nad kojim sunce sija oko tri hiljade sati u godini, ovo ostrvo je neiscrpna riznica nezaboravnih prizora, hedonizma i avantura. Poslednjih sezona obavezno završava na vrhu turističkih top-lista kao jedna od najpopularnijih destinacija planete i omiljeno letnje stecište velikih svetskih zvezda. Pored veselih Amerikanaca, Nemaca, Italijana, Mađara, “domaćih i fureštih”, ovde na rivi možete sresti i Bijonse, Toma Kruza, Donalda Trampa, Džona Malkoviča i mnoge druge slavne ličnosti koje su rešile da predahnu na Hvaru tokom krstarenja Jadranom.

Faros – tako se zvala grčka kolonija koja se nekad nalazila na mestu današnjeg Starog Grada, na drugoj strani ostrva prema Braču. Slavu i moć Hvar je stekao tokom srednjeg veka, kao važna luka u okviru mletačke pomorske imperije. Iako se lepim plažama, istorijom i živopisnom arhitekturom ističu i pomenuti Stari Grad, Jelsa, Vrboska i Sućuraj, grad Hvar važi za turistički centar ostrva i jedno od najomiljenijih odredišta dalmatinske rivijere. U sezoni njegovim uskim ulicama ne može da se prođe od posetilaca koji mirišu na egzotične kreme za sunce. Poslednjih godina, srednjem Jadranu se vraćaju nekad stalni, ali i danas rado viđeni gosti – Beograđani, Novosađani i ostali. Ostrvo nudi razne zanimljivosti prilagođene svim generacijama, mada ne i svačijem novčaniku, jer se po cenama u jeku sezone može meriti sa onima na Azurnoj obali. Pored lepe obale, uređenih plaža, renoviranih hotela i modernih privatnih apartmana, Hvar je poznat i po celodnevnim žurkama na otvorenom, ali i noćnim klubovima na rivi.

Priroda je prema ostrvu bila blagonaklona u svakom pogledu. Prekriveno je šumom, vinogradima i poljima masline i lavande, kojima prijaju blaga klima i topla, duga leta. Romantični niz Paklenih otoka štiti najveću luku i nalazi se pred ulazom u grad, koji se može pohvaliti i jednim od najstarijih pozorišta na tlu Evrope, osnovanim još početkom 17. veka i izgrađenim pored monumentalnog Arsenala, nekadašnjeg spremišta za ratne galije. Još tokom srednjeg veka Faros se pročuo po kvalitetnoj vinovoj lozi, ribarstvu, brodogradnji, trgovini i pomorcima, o čemu svedoče brojni arheološki tragovi. U 16. Stoleću nad lukom je nikla tvrđava Fortica, danas svojevrsni muzej pod vedrim nebom i vidikovac sa reprezentativnom zbirkom amfora. Kao u nekom filmu iz prošlih vremena, na obali se smenjuju beli zidovi sastavljeni od uglačanih kamenih blokova, palme i stubići za koje se vezuju brodovi, dok nad lukom štrče visoke katarke luksuznih jahti. Do Palmižane, poznate marine preko puta grada na najvećem od Paklenih otoka, ove skupe morske krstarice stižu i iz najudaljenijih krajeva sveta. Neki od vlasnika su i potomci pomoraca koji su Hvar otkrili još pre više od 160 godina, kada je ovde zvanično ustoličen turizam kao privredna grana.

Pjaca, okružena zelenim perivojima i šetalištima, smatra se najlepšim gradskim trgom na hrvatskoj obali Jadrana, zahvaljujući, pre svega, direktnom kontaktu s morem, uokvirenim renesansnom lukom s mandračem i vinogradima koji su se nekada spuštali tik do apsida trobrodne katedrale. U panorami Hvara ističe se i elegantni zvonik Crkve svetog Marka iz kasne renesanse, koji se uzdiže nad rivom. U kalama su nanizane kamene kuće i palate iz kasnog srednjeg veka, renesanse i baroka, među kojima je očima turista najprivlačniji letnjikovac slavnog pesnika Hanibala Lucića.

Pakleni otoci su jedna razigrana niska šumovitih ostrvaca uronjenih u bistro, azurno more, sa kupalištima, izletištima, skrovitim plažama, kamenim terasama okrenutim suncu i prelepim pustim uvalama. Arkadija na dohvat ruke, kako neko reče. Uživanje, drugo ime Hvara, dostiže zenit kada u ovaj nautički raj zađe miris borove smole pomešan sa onim slankastim iz mora. Upravo zahvaljujući toj kombinaciji celo ostrvo je poznato i kao prava vazdušna banja, kao stvoreno za sve koji pate od oboljenja disajnih organa. Njima se preporučuje savršeni lek za dušu i telo – duge šetnje uz more. Pet kilometara istočno od grada nalazi se mirna mala uvala Milna, a obližnje ostrvce Šćedro ističe se raskošnom i specifičnom florom. Vino, lavanda, ruzmarin i masline ono su čime se odvajkada ponose Hvarani, a vode oko njihovog ostrva poznate su i po bogatoj koncentraciji plave ribe. Od karakterističnih prozvoda izdvajaju se med od lavande i “kraljičina voda” – čisti destilat ruzmarinovog ulja, koji su putopisci iz 19. veka preporučivali za ispiranje očiju i grla.

Tokom celog leta na Hvaru i oko njega organizuju se međunarodne regate, dani pozorišta, dani vina, plivački maratoni, kulturna leta, ribarske večeri u konobama, fešte na kalama... Ostrvo, dugo 68 kilometara, a široko deset, okruženo je morem čija prosečna temperatura, čak i u dubokom septembru, iznosi 24 stepena. Ipak, i pored sve priče, ne postoje reči kojima se dovoljno dobro mogu opisati boje opojnih cvetova bugenvilije, trzaji jedra na udaru bure, svežina modrog mora i titraj mesečine nad jadranskom bonacom. Jednostavno, morate doživeti te sutone, osetiti miris ribe sa gradela, čuti prvi jutarnji krik galeba i setne pesme klapa pod prozorima najsunčanijeg jadranskog ostrva, nekad omiljenog letovališta bivše države, a danas stecišta svetskog džet-seta.