Nemanja Radulović: Na mojoj plejlisti možete naći apsolutno sve, svaki koncert je žurka || Hello Magazin!

Nemanja Radulović, muzičar koji je nastupao u najprestižnijim dvoranama, kao što su njujorški Karnegi Hol, Kraljevska koncertna dvorana u Amsterdamu, Berlinska filharmonija i druge, svirao je na Mokroj gori dela Čajkovskog sa orkestrom "Boljšoj". On otkriva da ima poseban odnos prema prirodi Mećavnika i da teška srca kreće dalje. O odnosu prema mladim umetnicima kaže:

– Saradnja sa orkestrom "Boljšoj" bila je sjajna, zato što ti mladi muzičari imaju svežu energiju koja se do kocerta samo uspinjala, a onda je na sceni svako od njih dao sve od sebe, u trenutku. Mnogo je lepo kada se u okviru jednog sastava nalaze umetnici sa više ili manje iskustva, i energija koja iz toga proističe uvek je drugačija i pozitivnija - kaže Nemanja.

Dubok emotivni odnos Nemanje Radulovića prema muzici, koji publika oseća, i zbog kojeg hrli na njegove koncerte, odnosi se i na njegov izbor instrumenata, violina čuvenih majstora i duge predistorije. Ovoga puta Nemanja Radulović svirao je na violini koju je izabrao isključivo po zvuku.

– Nisam znao ko je njen graditelj, znam da je iz 19. veka i birao sam je po fizičkoj udobnosti, prilagodljivosti. Od posebne važnosti mi je bilo da na njoj mogu da pronađem zvuk koji želim da imam da ne bih morao da menjam svoju intuiciju i želje da bih se ja njoj prilagodio - kaže Nemanja.

Pamte se njegova izvođenja dela Vivaldija, Sarasatea, Betovena, međutim, umetnik ističe ulogu različitih perioda u kojima nekada prevagne bliskost sa kompozicijama Betovena, nekada Šuberta. Ipak dodaje da, uslovno rečeno, bazu klasične muzike čine Bah i Mocart, što ne umanjuje važnost drugih kompozitora, .

– Nekada, kada uzmem partituru, i kada mi deluje teško za izvođenje, ali i impresivno u isti mah, setim se koliko je ljudi sviralo to isto, i da su i ti veliki stvaraoci u stvari bili obični ljudi, da je muzika koju su pisali bila njihov filter - smatra Nemanja Radulović.

Od domaćih kompozitora ističe saradnju sa Aleksandrom Serdarom, koji je, kako kaže, poseban u svemu što radi, bilo da komponuje klasičnu ili zabavnu muziku, ili da diriguje.

Znamo da Nemanja Radulović na svojim koncertima svira i lepa, stara, srpska kola. Da li je to još jedan od načina da pokaže svoju virtuoznost, ili da pronosi srpsku tradiciju širom sveta, pitamo našeg sagovornika.

– I jedno i drugo. Inače, volim sve vrste muzike, ne samo klasičnu ili tradicionalnu, već sve što mi prija, sve što mogu da "odbranim" na pravi način, kada sviram. Svaki koncert je za mene kao jedna velika žurka, volim kada krene lagano, i kada uđe u nešto mnogo produbljenije, da bi se završio kao velika žurka. Na mojoj plej listi možete naći apsolutno sve, od naših pop i narodnih pevača, rok grupa, tradicionalne i klasične muzike. Inspiracija mi je za izvođenje kalsične muzike slušanje naše narodne muzike, a folklor je bio inspiracija kompozitorima i iz drugih zemalja - objašnjava Nemanja Radulović.