Potiskivanje osećanja plaća se zdravljem || Hello Magazin!

Kad smo pod stresom, imamo “grč u želucu”, kad zbog tuge plačemo, “gušimo se od suza”, a kad nas nešto preplaši ,“tresemo se od straha”. Emocije su usko vezane uz fizičko zdravlje, a mnoge bolesti uzrokovane su potiskivanjem osećanja.

Sve ide iz misli, iz kojih se rađaju emocije, a one deluju na telo tako da pojačavaju rad ili simpatikusa ili parasimpatikusa. Ova dva dela autonomnog nervnog sistema tako mogu doći u neravnotežu što uzrokuje fizičku bolest – objašnjava dr. med. Meri Bura. Dokazano je da emocije poput straha i depresije u telu izazivaju bitno različite hemijske reakcije od onih koje izazivaju sreća i zadovoljstvo.

No to ne znači da dobro zdravlje podrazumijeva život u savršenim uslovima – nije toliko važno ono što se događa oko vas koliko je važna vaša reakcija na životne događaje, slažu se stručnjaci. Emocije je nemoguće kontrolisati, ali je moguće naučiti prihvatiti ih, posmatrati ih i učiti od njih. One pokazuju šta se događa unutar vas i potrebno ih je slušati. Ipak, emocije nisu jedini uzrok bolesti – neki psiholozi tvrde da su za razvoj bolesti u 75 posto slučajeva odgovorne potisnute emocije, a da ostatak otpada na genetiku.

UOČAVANJE JE UVEK NAJBOLJE REŠENJE

Emocije su sistem upozorenja. One su najpouzdaniji pokazatelj onog što se uistinu događa u životu čoveka i pokazuju put koji treba slediti, kaže dr. psihologije Maurice Elias. Iako suočavanje može biti teško, ono je dugoročno najbolje rešenje.

Beg vodi u ralje oboljenja

Ignorisanje ili potiskivanje emocija uzrokuje ozbiljne bolesti poput raka, artritisa, ali i brojna hronična oboljenja. Često se pojavljuje i osećaj depresije koji dodatno otežava lečenje i oporavak.

Prepoznavanje sistema uverenja

Emocije su utemeljene na verovanjima iz detinjstva. Sistem uverenja koji se formira do detetove sedme godine određuje kako će kao odrasla osoba videti svet i situacije oko sebe. Čim čovek shvati i prepozna svoju šemu uverenja, lakše će se suočiti s mislima zbog kojih se stalno vrti u začaranom krugu.

Svaka emocija ima svoj organ

Sedam je osnovnih emocija – ljutnja, sreća, briga, zamišljenost, tuga, strah i šok, a svaka je povezana s funkcionisanjem i zdravljem organa.
Čim se pojavi neravnoteža u radu organa, to je znak da su osećaji počeli delovati na zdravlje. No funkcionira i u drugom smeru. Na primer, ako jetra prikuplja previše toksina, pojaviće se ljutnja i čovek je iz njemu nepoznatog razloga razdražljiv. Isto tako, ljutnja će uzrokovati neravnotežu u funkcioniranju jetre te to postaje začarani krug. Ljutnja je povezana sa zameranjem, frustriranošću i besom te ako se ne suočava s njom, može biti okidač za glavobolje, vrtoglavice i visok pritisak. Ljudi skloni želudačnim problemima zbog potisnute će ljutnje patiti od gastritisa ili čira na želucu.
Ako se potiskuju briga i teskoba, to će izazvati lošu probavu, nadutost nakon obroka, grčeve te bolove u području stomaka. Preterana zabrinutost uzrokovat će i probleme poput zatvora ili sindroma iritabilnog creva.

Sreća – srce

Previše uzbuđenja, čak i onoga koje smatramo pozitivnim poput organizacije venčanja, može izazvati nervozu, teskobu, nesanicu i preskakanje srca. Ti simptomi obično upućuju na emotivnu nestabilnost. Oni koji večno traže uzbuđenje takođe spadaju u ovu grupu.

Briga – slezina

Preterana zabrinutost postaje normalna za današnje društvo prepuno stresnih situacija. No velika briga utiče i na ispravno funkcionisanje slezine. Iako je konvencionalna medicina sklona prevideti važnost ovog organa, važno je napomenuti da poremećaj rada slezene može dovesti i do probavnih smetnji poput loše probave, a u nekim slučajevima uzrok hroničnog umora upravo je poremećaj ispravnog funkcioniranja ovoga vitalnog organa.

Strah – bubrezi

Emocija straha povezana je s bubrezima. Normalno je povremeno osećati strah, ali kad stanje strahovanja postane hronično, počinje uticati na zdravlje. Nenamerno mokrenje najčešći je znak poremećaja te čak i kod dece mokrenje u krevet može biti rezultat preteranog straha od nekog ili nečeg. Dugotrajno stanje straha vodi do hronične slabosti i umora.

Zamišljenost – slezina

Previše razmišljanja o nečemu utiče na funkcioniranje slezine. Uzrokuje osećaj melanholije i nemogućnost koncentracije. Osoba koja pati od previše promišljanja može iskusiti simptome poput slabog apetita, može zaboraviti jesti ili imati osećaj nadutosti nakon obroka. Zbog slabog funkcioniranja slezine moguća je i pojava izuzetno bledog tena.

Šok – srce

Šok nije povezan samo s jednim organom, ali zbog svoje neočekivanosti najviše utiče na srce i bubrege. U stanju šoka čovek će iskusiti stanje izuzetne spremnosti na borbu ili beg zahvaljujući lučenju adrenalina. Nakon šoka pojavljuju se preskakanje srca, teskoba te nesanica. Dugotrajno stanje šoka izaziva ozbiljne posljedice na celo telo te uzrokuje poremećaje poput PTSP-a.

Tuga – pluća

Ljudi koji proživljavaju duga razdoblja tuge obično osećaju umor, pate od nedostatka daha ili osećaja stezanja u području grudi, skloni su prehladi i gripu, napadima astme, ali i problemima s kožom. Za osobe koje su u razdoblju tugovanja tipično je često plakanje, a sve to može uzrokovati i depresiju.

Zarobljeni u potiskivanju

Događaje s kojima se ne žele suočiti ljudi često rešavaju tako da se prave da se nisu ni dogodili jer ne žele proživljavati bol koju donose.
Emocije tako ostaju u telu dok se ne odluče suočiti s njima, a oni osećaji koji se dugo zadržavaju u telu uzrokuju fizička oboljenja. Kako gutanje emocija oduzima puno energije, tako telu nedostaje “goriva” za druge aktivnosti. To sve izaziva osećaj hroničnog umora, depresiju i želju za samoćom. Pojavljuje se i potreba za ispunjavanjem praznine pa ljudi često posežu za hranom, alkoholom, drogama ili seksom. No to su sve kratkoročna rešenja. Suočavanje s traumatičnim događajem odagnaće loše emocije i bol.

U ‘Ma, to baš i nije važno’ krije se klopka

Suočite se s “beznačajnim” povredama jer se često pod velom nebitnog nalazi ono što nas je uistinu povredilo. Nerazrešeni problemi onemogućuju vam da krenete dalje.
Ne prejedajte se ako ste tužni, popričajte s nekim
Pokušajte da otkrijete koja je emocija u pozadini potrebe za prejedanjem, opijanjem ili usputnim seksom. Posvetite se rešavanju potisnutih emocija umesto da ih “lečite” kompulzivnim ponašanjem.

Izbegavanje emocija

Načini koji se koriste za izbegavanje rada na sebi i suočavanje s emocijama često se manifestiraju kao razni oblici kompulzivnog ponašanja.
ignorisanje emocija
pretvaranje da se nešto nije dogodilo
prejedanje
jedenje slatkiša i masne hrane
preterivanje s alkoholom
korišćenje droga
uzimanje lekova za smirenje
kompulzivno vežbanje
bilo koji tip kompulzivnog ponašanja
preterivanje u seksu
zaokupljanje poslom
neprekidno analiziranje situacija
preterano čitanje ili gledanje televizije
radoholičarstvo
vođenje površnih razgovora
maskiranje ljutnje u smirenost
Simptomi ignorisanja
Potiskivanje emocija oduzima puno energije što uzrokuje umor i depresiju, kao i mnogobrojne fizičke i psihičke poremećaje.
umor
depresija bez očiglednog razloga
pričanje o svemu, osim o sebi
ponašanje kao da nam je svejedno
izbjegavanje razgovora o osećanjima
gubljenje strpljenja zbog beznačajnih stvari
stalan osećaj grča u želucu
osećaj ljutnje nekoliko dana nakon događaja koji ju je uzrokovao
s partnerom ne razgovarate o sebi
teškoće pri razgovoru o sebi
problematični odnosi s bliskim ljudima
nedostatak motivacije
letargičan stav
teškoće s prihvatanjem sebe i drugih
pretvaranje da smo sretni dok smo iznutra zapravo jako tužni

Zapiši i oslobodi emocije

Počnite da vodite dnevnik emocija – zapišite sve što vam padne na pamet, bez previše promišljanja, kako bi podsvest preuzela ulogu.
Zapisivanje može pomoći pri identifikovanju i otpuštanju emocija pa za početak dnevnik vodite desetak minuta na dan. Opisujte kako se osećate u tom trenutku i prepustite se onome što će izaći na papir te se nemojte osećati krivima zbog onog što osećate. Uskoro ćete primetiti da se emocije menjaju nabolje. No ako proživljavate osećanje duboke teskobe, potražite savet psihologa.
Reč stručnjaka: Meri Bura, dr. med.

Promene životnih navika doneće pozitivne pomake

Većina bolesti uzrokovana je potiskivanjem ili ignorisanjem emocija. Naravno, iz te se grupe izdvajaju povrede i bolesti izazvane netolerancijom na razne toksine koji nas okružuju u vazduhu koji dišemo, hrani koju jedemo i gotovo svemu oko nas. Treba biti svestan da su potisnute emocije okidač ozbiljnih bolesti i da se na tome treba raditi. Moguće je, naravno, odlučiti se izlečiti od jako teške bolesti i sistematičnim radom na sebi to i učiniti. No već i male promene navika delovaće pozitivno na zdravlje. Jedna od osnovnih stvari na koju treba obratiti pažnju je ishrana, a individualnim pristupom ishrani i disciplinom puno se može promeniti. Zatim, tu su razne tehnike suočavanja s emocijama, zavisno od pacijenta. Nekima će odgovarati pisanje dnevnika, a nekima razgovor sa psihologom. Jako je dobra metoda rešavanja stresa i joga jer ona posebnu pažnju posvećuje dahu te raznim tehnikama disanja možemo puno učiniti za svoje zdravlje.

Poverite se prijatelju

Kako biste oslobodili potisnutu emociju, izrecite je. Nekom (prijatelju, članu porodice, psihologu) ispričajte svaki detalj vezan uz događaj koji vas progoni. Tako ćete dobiti zdraviju perspektivu situacije. Nemojte ga prepričavati na sto strana jer ćete na kraju početi zamerati onome ko vas je povredio.

Otpustite svako zameranje
Opraštanje nije nešto što činite za drugog nego za sebe. Ono jednostavno znači da se oslobađate negativnih emocija – osetili ste ih, proživeli i otpustili. Opraštanje, međutim, ne znači da vam osoba koja vas je povredila sad mora biti najbolji prijatelj.

Odmaknite se od situacije

Kad ste u jako emotivnom stanju, probajte se odmaknuti od situacije. To ćete najlakše učiniti ako zamislite da se situacija događa nekom drugom. Odmicanje od situacije omogućuje racionalno sagledavanje onog što se događa.

Izvor: kodren.com