Maja Odžaklijevska: Ja sam baka kao ratluk dobra

Maja Odžaklijevska je otvorila dušu i opisala koliko je vezana za unuka Luku, koji je pre pet godina oboleo od autizma. Ona se od tada ne odvaja od njega, čineći sve da mu olakša život.

Iako dugo nije govorila o problemu koji ima njen unuk, sedmogodišnji Luka, koga joj je podarila starija ćerka Tea, pevačica Maja Odžaklijevska nedavno je otvorila dušu i rekla da njen miljenik prolazi kroz težak životni period jer se bori s autizmom. Maja se gotovo ne odvaja od svog unuka, obraća mu se nežnim rečima i tepa mu. Kaže da se sjajno snašla u ulozi bake i da uprkos svemu nije poklekla.

- Ja sam baka kao ratluk dobra. Svaki dan sam s Lukom i on ima najviše poverenja u mene. Uglavnom gledam da mu ispunim sve hirove. Veoma sam vezana za unuka i zato hoću da mu uvek bude prijatno. Ne želim da pati ni zbog čega, pogotovo jer ne zna da kaže kad mu nešto smeta - počinje priču pevačica za Glossy, koja sebe smatra veoma ponosnom bakom.

Kaže da je prva primetila da dečak ima nekih problema, pa mu se od tog trenutka ozbiljno posvetila kako bi mu olakšala svakodnevne prepreke na koje nailazi.

- Luka je od autizma oboleo u drugoj godini. Najpre se to manifestovalo time što se krio ispod stola, po ćoškovima, izolovao se... On nažalost još ne govori. U početku mi je to predstavljalo veliku tugu, jer sve bih dala i uradila da mu pomognem. Međutim, nekada sam nemoćna. S druge strane, presrećna sam što Luka postoji u mom životu. On je moj dar - iskrena je Maja.

Kad je zaključila da dečak boluje od autizma, pevačici je trebalo vremena da njegove roditelje suoči s tim.

- Oni se najpre nisu slagali s mojim idejama da Luka mora da posećuje institucije, da ima logopeda, da mora da mu se posveti vreme. Jednostavno, da ima neki ljudski aparat koji će mu se posvetiti. S vremenom su shvatili da dete samo sebi ne može da pomogne, pa je njegov tata počeo da ga vodi na terapije. Ipak, i dalje ga samo ja potpuno razumem. Recimo, pre nekoliko dana ga je boleo zubić, a njegova mama nije mogla da shvati šta mu je - tužno opisuje Maja.

Pevačica intenzivno radi s dečakom, vodi ga i kod bioenergetičara i dodaje da mu je svaki dan sve bolje i bolje, ali da je potrebno mnogo vremena.

- Nadam se da ću nekada moći da razgovaram s njim. Borila sam se i boriću se dok god se ne izleči. Nadu mi daje to što pevuši sa mnom. Ne izgovara reči, ali melodijski me prati. Mnogo toga razume, izuzetno je inteligentno dete koje se samo ne izražava. Ali nas dvoje se odlično razumemo. Kapira sve što mu kažem, a često mu ponovim: "Ako ne budeš dobar, počeću da te ljubim". A on ne voli da se ljubi. Kada kažu da se unuci vole više od svoje dece, ja dodajem da to nije tačno. Deca s hendikepom se vole najviše! Svako unuče koje je zdravo i pravo može da se prepusti roditeljima i da ne razmišljate. A ovakvoj deci želite da pomognete i učinite sve što možete - zaključuje pevačica.