Boško Jakovljević: Uz porodicu i osmeh do snova || Hello Magazin!

Poznati maneken i voditelj Boško Jakovljević urednik je emisije „City“ i „Jutarnjeg programa“ na televiziji „Pink“. Za novi koncept emisije kratkog žanra, koja ga je proslavila na malim ekranima pre mnogo godina, u poslednje vreme dobija sve više pohvala. „City“ ima novu ekipu voditelja i saradnika, a neki od njih iz prethodnih sezona nastavili su da vode ovaj zabavni i zanimljiv televizijski žanr.
Šarmantni Beograđanin je poznati modni znalac i radi kao dizajner odeće brendova „Martini Vesto“ i „PWL“, ali i kao zaštitno lice poznatih brendova „Fashion Company“. Multitalentovani Boško kreirao je odela za koncert Zdravka Čolića, koji je legendarni pevač održao na „Marakani“ pre deset godina. Boško je počeo kao maneken, a i danas je najbolji na pisti od svih poznatih domaćih muških modela. Da je u sjajnoj formi dokazuje i to što se često fotografiše za kampanje veša. Putovanja su njegova velika strast, a ljubazan osmeh - zaštitni znak. Veoma je vezan za porodicu i posebno je srećan što je njegova mlađa sestra Sanja ponovo u Beogradu. Za njenu sedamnaestomesečnu kćerku Laru Boško se veoma vezao, i sa radošću joj posvećuje slobodno vreme.
Šarmantni maneken za magazin „Hello!“ sa razoružavajućim osmehom najpre govori o novom ruhu emisije „City“:
- Rejtinzi pokazuju da je ova emisija sve gledanija, a gledaocima je svakako zanimljivo i to što smo ekipu emisije proširili novim saradnicima, koji su svojim trudom doprineli da bude gledana i zabavna.
Da li vam je imponovalo ili smetalo to što su druge televizije godinama kopirale emisiju „City“?
- Uvek se rukovodim sloganom „Niko ti ne može oduzeti ono što ti pripada“. U svim stvaralačkim ostvarenjima niko nikome ne može da oduzme pravo da neko nešto iskopira, ako mu se to sviđa. Sigurno je da svi koji danas gledaju neku emisiju takve kratke forme, koja obrađuje domaće i strane teme iz šou-biznisa, prvo pomisle na našu emisiju.

Budući da ste veoma angažovani, kako usklađujete obaveze i privatni život?
- Trudim se da biram poslove koje volim. Ne razmišljam o naporu, jer ga ne osećam. Kada je napor prva asocijacija na nešto što radite, trebalo bi da prestanete sa tim i da se nađete u nečemu novom. Sve što radim, doziram. Radim sa ljudima koje volim, i na način koji mi odgovara.
Sa koleginicom Natašom Pavlović ponovo ćete plesati pred kamerama.
- Tako je. Emisija „Šou snova“ počinje krajem juna i biće malo izmenjena. Ljudi će se u novoj formi takmičiti u igri, ali i u pesmi. U planu imam još jednu emisiju, ali ću o njoj govoriti više pred prikazivanje. Dakle, kada za to dođe vreme. To će biti modno-pevački šou-program.
Poznato je da vozite bicikl pored reke.
- Najviše se opuštam kada sam vozim bicikl i to je doba dana kada se posvećujem sebi. Neki se relaksiraju tako što se odmaraju, i ja se opuštam na taj način.
Za šta ne žalite novac?
- Za putovanja i dobar provod. Sve zavisi i od perioda. Nekada baš volim da trošim novac na garderobu, a nekada se odećom toliko „zatrpam“ da mi neko vreme nije do šopinga.

Koje ciljeve biste voleli da ostvarite?
- Čini mi se da nisam poslovno „sazreo“ da bih bio poslovan čovek. Kada bih to postao, mislim da bi moj život postao rutina. Trudim se da ne dozvolim da sebe ukalupim u godine zrelog i ozbiljnog čoveka.
Smeta li vam kada vas pitaju kada ćete da osnujete porodicu?
- Ne smeta mi. Ne postoje glupa pitanja, već samo glupi odgovori. Moj odgovor je uvek isti - da je to moja stvar.
Vaša sestra Sanja vratila se iz Italije sa kćerkom Larom.
Da, ona ponovo živi i radi ovde. Moja majka je presrećna zbog toga. Lara je svakodnevno kod nas u kući, što nam je svima obogatilo život.
Koliko ste vezani za sestričinu Laru?
- Obožavam je. Provodim određeni deo dana sa njom. Ipak, zadržavam pravo da se i dalje lišavam roditeljskog instinkta. Ona ima sedamnaest meseci. Od kada se rodila, mnogi u mojoj porodici su izgubili privilegiju da dobijaju poklone kao nekada. Sada je Lara preuzela taj primat i od ujaka dobija najviše „krpica“, sa svakog putovanja joj donesem garderobu.
Volite li još da provod započnete tek oko ponoći ili ste promenili ritam izlazaka?
- Volim da se provodim i dalje kao pre, ali primećujem da sam smanjio broj dana za izlaske. Nekada sam izlazio u provod pet dana u nedelji, a sada dva. Naravno, sve zavisi i od društva.
Dopada li vam se ponekad provod i uz narodnu muziku?
- Volim egzotiku. Da nema toliko narodne muzike kod nas, sigurno je da bih više igrao uz nju. Ali s obzirom na to da je ima na svakom koraku, izgubio sam želju da igram uz tu muziku.
Veoma ste vezani za vašu porodicu?
- Jesam. Na prvom mestu su moji najbliži. Vaspitavani smo da budemo vezani jedni za druge i da pokušavamo da jedni drugima život učinimo što lepšim. Međusobno se pomažemo, uvek smo tu jedni za druge. Ne znam da li je to dobro ili loše, ali svi osećamo izvornu energiju u maminom stanu, a onda idemo dalje.

Poznati ste po ljubaznosti i lepim manirima. Da li nekada i vi planete?
- Fin sam i shvatam da se drskošću ništa ne postiže. Od kada sam počeo da radim na emisiji „Plesom do snova“ shvatio sam da se ljudi optimistično bore sa mnogo većim životnim nedaćama od mojih i da sa osmehom prevazilaze teškoće. Shvatio sam da nemam pravo da budem nezadovoljan, sve dok smo svi zdravi.
Šta biste promenili kod sebe?
- Svako bi voleo nešto što nema. Voleo bih da se jednog jutra probudim sa licem dvadesetdvogodišnjaka.
Plašite li se nečega?
- Ne podnosim zmije, ni da ih vidim na televiziji. Realni strahovi su samo od onog sa čim ne bih mogao da se nosim. To su stvari koje bi donele veće promene u životu.
Verujete li da su sve velike ljubavi tužne?
- Verujem da su sve velike ljubavi fatalne. Ljudi najviše pate od opsesivnih ljubavi jer ih one najviše namuče, ali mislim da velike ljubavi mogu da olakšaju svakodnevni život i da smanje oscilacije u emocijama.