Mihailo Karađorđević i Ljubica Ljubisavljević: Prinčevi padaju na prirodnost i neposrednost || Hello Magazin!

U crkvi „Sveti Đorđe“ na Oplencu 23. oktobra svadbena zvona oglasiće venčanje princa Mihaila Karađorđevića i njegove izabranice Ljubice Ljubisavljević.

Neposredno pre crkvenog venčanja i svadbene proslave na Belom dvoru u Beogradu, sin srpskog princa Tomislava i princeze Linde, britanskog porekla, i diplomirana farmaceutkinja iz Beograda građansko venčanje upriličiće u Londonu, gradu u kojem je Mihailo rođen.

Uz nesebičnu pomoć članova kraljevske porodice, tridesetogodišnji kraljević i njegova dvadesetsedmogodišnja izabranica polako privode kraju organizaciju svečanog događaja, na kojem će se okupiti mnogobrojna porodica Karađorđević, kao i veliki broj prijatelja srpske kraljevske loze iz čitavog sveta.

Uz sve poštovanje srpske tradicije i običaja, unuk kralja Aleksandra I Karađorđevića i buduća princeza odvažno povlače i poneki nekonvencionalni potez, kao što je odluka da zajednički život započnu pre nego što pred zakonom i Bogom ozvanične vezu.

Ekskluzivno za magazin „Hello!“ budući supružnici otvaraju vrata svog doma u beogradskom naselju Senjak, i u društvu njihovog voljenog ljubimca i čuvara kuće, samojeda Akire, otkrivaju detalje njihove ljubavne priče, duge četiri godine, koju će ove jeseni krunisati brakom.

Kada je i kako počela vaša ljubavna priča? Da li vam se desila ljubav na prvi ili neki drugi pogled?

Mihailo: Ljubica i ja upoznali smo se u jednom beogradskom restoranu i vrlo brzo započeli smo priču o konjima. Ispostavilo se da je ona oduvek bila zaljubljenik u ove životinje, a pošto sam ja već planirao da sagradim ranč na kome bi moja majka Linda gajila konje, izgledalo je kao da je sudbina umešala svoje prste. Nekoliko dana kasnije otišli smo i na naš prvi sastanak i od tada smo nerazdvojni.

Mihailo, čime vas je Ljubica osvojila?

Mihailo: Ljubica je veoma prirodna i neposredna, i to je bilo jasno na prvi pogled. Čim smo se upoznali mogli smo satima da razgovaramo o najrazličitijim temama. Ona je pre svega moj najbolji prijatelj i sa njom mogu da delim sve što mi se dešava, i lepo i ružno. U vreme kada sam je upoznao završavala je studije farmacije i bila je izuzetno posvećena obrazovanju, kasnije i karijeri, i ta ambicija mi je vrlo privlačna. Nas dvoje od početka veze podržavamo jedno drugo, motivišemo se da budemo bolji svakoga dana i neprestano radimo na sebi.

Ljubice, šta je to što vas je privuklo kod Mihaila, da li je bio romantičan ili neposredan udvarač?

Ljubica: Mihailo je bio vrlo direktan i to je nešto što me je momentalno privuklo. Naš odnos je od samog početka bio iskren i uvek smo otvoreni jedno prema drugom. Verovatno smo zato tako srećni zajedno.

Kako ste reagovali kada ste shvatili da vam se udvara princ?

Ljubica: U početku mi je delovalo pomalo neobično, ali je on vrlo ležeran i živi jedan sasvim normalan život, sa obe noge čvrsto na zemlji, tako da nije bilo teško upoznati ga kao osobu, ne samo kao princa. S vremenom sam shvatila koliku odgovornost nosi njegovo nasleđe i tradicija, i važno mi je da pružim svoj doprinos.

Kada ste shvatili da pored sebe imate partnera za ceo život?

Mihailo: Pre dve godine imao sam nezgodu kada sam zadobio tešku povredu zbog koje sam nedeljama bio u bolnici. Zahvaljujući fantastičnom timu lekara i ostalog medicinskog osoblja u Kliničkom centru u Beogradu, kao i u Domu zdravlja u Prijepolju, oporavio sam se u potpunosti. Sve vreme koje sam proveo u bolnici Ljubica je bila pored mene i pružila mi je ogromnu podrške. Tada sam shvatio da ne bih mogao da zamislim život bez nje. Naravno, našu vezu su obeležili i mnogi divni trenuci, ali čini mi se da u teškim trenucima stvarno shvatimo vrednost ljudi oko nas.

Kada su počele pripreme za venčanje i u kojoj fazi su sada?

Ljubica: Pripreme smo započeli pre nekoliko meseci i možemo da kažemo da ih polako privodimo kraju. Princ Aleksandar i princeza Katarina su zaista od velike pomoći i zahvaljujući sjajnom timu ljudi sa Belog dvora i brojnim prijateljima i članovima porodice koji su nam puno pomogli, verujemo da ćemo imati venčanje o kakvom smo sanjali. Mi smo vrlo jednostavni po tom pitanju, nismo previše zahtevni, bar se meni tako čini, pa organizacija protiče mirno, bez većih trzavica.

Hoćete li se u potpunosti pridržavati tradicionalnih običaja i strogog protokola ili ima prostora za fleksibilnost?

Ljubica: Mihailo i ja smo želeli da se pridržavamo protokola koji tradicija nalaže, ali smo istovremeno ostavili malo prostora za lične želje.

Porodica Karađorđević je mnogobrojna, stacionirana širom sveta. Da li će se ovog oktobra svi okupiti u Beogradu?

Mihailo: Nekoliko članova porodice nam je najavilo da će možda imati problem da stignu na venčanje zbog putovanja koja su već zakazali i isplanirali, ali se iskreno nadamo da će nam se ipak pridružiti. Ljubica i ja bismo voleli da na venčanju budu svi članovi porodice i biće nam žao ako neko ne bude mogao da prisustvuje. Ipak, jasno nam je da zbog današnjeg brzog tempa života to često nije moguće.

Kako je protekao čin upoznavanja sa Ljubičinom porodicom?

Mihailo: Ljubičina porodica je izuzetno prijatna i nisam imao nikakvih problema da sa njima brzo ostvarim veoma prisan odnos. Često sa njima imamo porodične ručkove i iskreno uživam u vremenu provedenom sa njima. Oni su divni, srdačni ljudi.

Ljubice, kako ste se vi osećali prilikom upoznavanja članova kraljevske porodice?

Ljubica: Svi su zaista bili izuzetno ljubazni prema meni, naročito Mihailova majka princeza Linda i tetka kneginja Jelisaveta. Princeza Linda i ja postale smo bliske pošto delimo strast prema konjima, a sa kneginjom Jelisavetom često se viđamo i svaki put se fenomenalno provedemo. Vrlo je zabavna i neposredna, i često sa njom posećujemo interesantna mesta po Srbiji.

Kako je izgledao čin prosidbe, jeste li ispoštovali sve običaje i kako ste odabrali prsten za svoju izabranicu?

Mihailo: Ljubica i ja pomalo smo nekonvencionalni u tom smislu, naša prosidba je bila, moglo bi se reći, uzajamna. Tokom dugih vožnji do imanja moje majke na jugu Srbije volimo da razgovaramo o našim planovima za budućnost i u jednom od tih razgovora počeli smo i da maštamo o venčanju. Prsten će biti iznenađenje, tek treba da stigne. Biće to neuobičajen prsten, u skladu sa njenim senzibilitetom.

Ljubice, kako doživljavate titulu buduće princeze?

Ljubica: Sada mi to deluje pomalo nestvarno. Mislim da se u našem načinu života ništa neće naročito promeniti. Mi živimo u porodičnoj kući u Beogradu, oboje radimo, a Mihailo je upisao i master studije. Međutim, tokom naše veze imala sam priliku da upoznam i razumem odgovornosti i obaveze koje takva titula nosi i radujem se društvenokorisnim projektima koje Mihailo i ja planiramo da uradimo u Srbiji. Za mene je naš brak zapravo kruna veze koju smo godinama gradili, dok je titula vezana za porodično nasleđe i prilika da uradimo lepe i korisne stvari u našoj zemlji.

Mihailo, koliko se odrastanje u kraljevskoj porodici razlikovalo od odrastanja vaših vršnjaka?

Mihailo: Jedina stvar koja me je razlikovala od mojih vršnjaka bile su obaveze koje sam imao, a koje su podrazumevale razne funkcije, događaje i putovanja. Već sa tri godine morao sam da nosim odelo i upoznam se sa protokolom tokom posete crkvi. S druge strane, mojoj majci bilo je izuzetno važno da me ne odvaja od mojih vršnjaka kako bih živeo što normalniji život. Nijedno dete ne želi da se oseća izolovano i ja sam imao vrlo srećno, normalno detinjstvo. Moja majka Linda i moj otac Tomislav oduvek su verovali da je vrlo važno za mene i mog brata Đorđa da odrastemo uz prave životne vrednosti, sa obe noge na zemlji, i da uživamo u jednostavnim stvarima.

Rođeni ste u Londonu, gde ste se i školovali, da biste u dvadesetima odlučili da se preselite u Srbiju. Zbog čega ste doneli tu odluku?

Mihailo: Kao dete provodio sam mnogo vremena sa ocem u Srbiji i oduvek sam bio fasciniran količinom ljubavi koju je on imao prema ovoj zemlji, kao i željom da živi ovde. Želeo sam da i sam saznam šta je to što ga je toliko privlačilo Srbiji i srpskom narodu i ubrzo posle mog preseljenja bilo mi je jasno kao dan. Zaljubio sam se u ovu zemlju, u naš narod i u duh koji imamo. U Engleskoj sam odrastao na selu, na očevoj farmi jabuka, i od malih nogu sam zavoleo prirodu. Zato sam bio fasciniran predelima koje sam otkrio putujući po Srbiji. Mislim da imamo mnogo toga da ponudimo svetu, mnogi moji prijatelji iz inostranstva oduševljeni su prirodnim lepotama naše zemlje i svim onim najrazličitijim lepim stvarima koje se mogu doživeti tokom boravka u Srbiji.

Šta vam je titula princa značila dok ste živeli u Engleskoj, a šta ona u današnje vreme predstavlja u ovoj zemlji i kakvu težinu nosi?

Mihailo: Od malih nogu roditelji su me učili bontonu i manirima, kao i koliko je važno kako se čovek ophodi i predstavlja. Nekada mi se čini da je moj život kao srpski dvoglavi orao - sa životom princa, na jednoj, i mojim privatnim životom, na drugoj strani. Ljubica i ja radimo i stvaramo svoju budućnost samostalno. S druge strane, izuzetno poštujem nasleđe koje su mi preci ostavili i svestan sam toga, i trudim se da svakoga dana i u svakoj prilici opravdam očekivanja uloge za koju sam rođen. Ta ravnoteža mi omogućava da se povežem sa ljudima iz različitih sfera društva istovremeno, što je izuzetno bitno za moju poziciju.

Studirali ste međunarodne odnose i već u ranoj mladosti počeli ste da se zanimate za preduzetništvo. Čime se danas bavite, kakva su vam interesovanja i ciljevi?

Mihailo: Kroz studije sam stekao sjajnu osnovu za različite oblasti - istoriju, međunarodnu politiku, globalnu ekonomiju i tako dalje. Sada je moja želja da se dalje usavršavam u oblasti međunarodne trgovine i poslovanja i zato sam odlučio da ove godine započnem master studije. Voleo bih da iskoristim svoje znanje i kontakte kako bismo podstakli društvenokorisne inicijative i preduzetništvo u Srbiji i već imam na umu konkretne projekte koje bih želeo da ostvarim u godinama koje dolaze.

Ljubice, diplomirali ste na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu. Na šta ste fokusirani i kakve su vam ambicije u profesionalnoj sferi?

Ljubica: Dok sam studirala imala sam želju da proširim svoje veštine u pomalo neuobičajenom smeru i na taj način pomognem većem broju ljudi. Zato sam se specijalizovala za davanje saveta i pisanje tekstova na temu zdravlja, kako fizičkog tako i psihičkog, kao i o raznim merama prevencije, važnosti fizičke aktivnosti, nezi kože. Tako imam priliku da sarađujem sa ljudima, odgovaram na njihova pitanja i dajem im savete koji mogu da im pomognu da se izbore sa neprijatnim simptomima o kojima često ne žele da razgovaraju sa ljudima iz svog okruženja. Ove veštine iskombinovala sam sa modernim tehnologijama i digitalnim okruženjem, i imala sam sreću da sarađujem sa klijentima širom Evrope, što mi je pružilo sjajno iskustvo. Mislim da je danas važno stalno se usavršavati kako vas tržište ne bi pregazilo, pa stalno pohađam kurseve, čitam i učim.

Delite li oboje strast prema prirodi i konjima, i odmarate li često na porodičnom imanju u Babinama?

Mihailo: Ljubica i ja obožavamo prirodu, a ona je i sjajan trener životinja. Mi je u porodici u šali zovemo „animal whisperer“ ili „šaptač životinjama“ pošto voli da radi sa njima i lako ostvari komunikaciju. Često provodimo dane u prirodi, vozimo bicikl, šetamo se, planinarimo, a kad god nam se ukaže prilika, provedemo nekoliko dana na imanju moje majke na jugozapadu Srbije. Tamo uživamo u pravom seoskom životu, jer nam oboma prija aktivnost koju selo od vas očekuje.

Posećujete li često London i kako vam se dopada grad u kojem je odrastao vaš budući suprug?

Ljubica: U Englesku odlazimo zbog posla i da bismo posetili Mihailovu porodicu i prijatelje. On je odrastao na selu u blizini Londona i oboma nam prija vreme provedeno u malom mestu gde je proveo detinjstvo. Dane uglavnom provodimo obilazeći njihove predivne parkove i rezervate, i sa porodicom i prijateljima. Predeli su zaista božanstveni i ljudi su neverovatno ljubazni i prijatni. Na kraju dana nas dvoje se radujemo povratku u Srbiju, jer je ovde naš dom.

Mihailo, u rodbinskim ste odnosima sa britanskom kraljevskom porodicom. Koliko ste dok ste živeli u Londonu bili upućeni na njih i kakvi su vaši odnosi danas?

Mihailo: Odrastao sam na selu, na oko sat vremena od Londona, zato nisam bio naročito upućen na prestonicu, a odnosi naše porodice sa britanskom kraljevskom porodicom su izuzetni. Moja tetka Jelisaveta vrlo je bliska sa princem Čarlsom, za koga uvek kaže da je veoma prijatan i neposredan.

Ljubice, da li ste možda imali priliku da upoznate nekoga od njih?

Ljubica: Imala sam priliku da upoznam princa Majkla od Kenta kada je posetio Srbiju povodom prenosa moštiju kneza Pavla, kneginje Olge i kneževića Nikole. Princ Majkl voli konje, pa smo dugo razgovarali o konjičkom sportu i jahanju. Bio je vrlo prijatan i ljubazan, uživala sam u našem razgovoru.

Za manje od mesec dana postaćete supružnici. Jeste li nestrpljivi da postanete roditelji i maštate li o mnogobrojnoj porodici?

Mihailo: Ljubica i ja dugo već sanjamo o porodičnom domu u blizini Beograda, gde bismo voleli da živimo i stvaramo svoju porodicu. Oboje verujemo da je seosko okruženje idealno za život umerenog, relaksiranog tempa, i nadamo se da ćemo ostvariti svoju želju.