Katarina Radivojević: Uspešnim ženama smatram one koje su se ostvarile kroz majčinstvo || Hello Magazin!

Kada se u ženi sudare dve snažne želje, jedna za uspešnom karijerom i druga za emotivnim blagostanjem, pronalaženje balansa neminovno postaje životna misija.

Čvrsto rešena da ne odustaje ni od jednog sna, glumica Katarina Radivojević nedavno je donela odluku da zamrzne svoje jajne ćelije u uglednoj ginekološkoj ustanovi “Jevremova” u Beogradu i tako sebi osigura šansu da u budućnosti oseti čari majčinstva. Zanosna tridesetsedmogodišnjakinja za magazin "Hello!" prvi put govori o razlozima zbog kojih se u kasnim tridesetim još nije ostvarila u ulozi majke i odluci da sebi ne oduzme tu šansu.

Junakinja serije "Ubice mog oca", čije prikazivanje se očekuje ove jeseni na Radio-televiziji Srbije, ponosno govori o odluci za koju veruje da će podstaći druge devojke u zrelim godinama da slede njen primer ili bar razmisle o tome.

Zbog čega ste odlučili da zamrznete jajne ćelije?

- Definitivno je taj biološki sat koji ženama u poznim tridesetim otkucava bio presudan da donesem ovu odluku. Prvi put sam o tome razmišljala kada sam se doselila u Njujork, imala sam trideset godina i znala sam da je najbolji period za taj postupak između dvadeset pete i tridesete godine. Ono što me je sprečilo da tada to i uradim je hormonska terapija koja je morala da se radi, što ja nisam želela.

Šta vas je navelo da sada promenite odluku?

- Pre izvesnog vremena u jednom poluprivatnom razgovoru sa doktorom Ljubićem iz Specijalne ginekološke bolnice Jevremova saznala sam da oni to u Beogradu rade na prirodan način, dakle bez hormonskih terapija, potpuno bezbolno. To je bilo dovoljno da pristanem. Nedavno sam imala prvu punkciju jajne ćelije, koja je zaleđena i nalazi se u specijalnoj banci. Narednih meseci to ću uraditi još nekoliko puta. Predviđeno je da se sačuva njih pet do šest, kako bi jednoga dana oplodnja bila uspešna.

Koliko ste na ovaj način "kupili" sebi vremena za ostvarivanje u ulozi majke?

- Jajne ćelije će u banci biti narednih deset godina, to je rok koji imam za odluku da ih oplodim. Želim da se obezbedim za budućnost, da odložim meterinstvo za koju godinu i da, kada se u nekom momentu sve kockice poklope, budem u mogućnosti da postanem majka. Naravno, ja se nadam da neće biti problema oko začeća prirodnim putem, ali sama pomisao da ću svakako imati mogućnost da zatrudnim čini me bezbrižnom.

Za deset godina bićete u drugoj polovini četrdesetih. To ne vidite kao problem?

- Današnji životni vek se pomerio, tako da je sasvim prirodno da žene rađaju u četrdesetim. To je toliko uobičajeno u Americi. Žene širom sveta to rade kada se ostvare u karijeri i kada osete da su spremne za tu životnu ulogu. Tek tada se odlučuju na majčinstvo.

Jeste li i vi karijerista?

- Da, ja se definišem kroz svoj posao zato što ga volim i inače volim da radim i da napredujem. Naravno, karijera nije jedini razlog. U ovom trenutku nisam spremna za tako velike odluke kao što je majčinstvo. Zato mi je ova opcija o zamrzavanju jajnih ćelija došla kao neverovatna stvar.

Da li ste u nekom momentu osetili majčinski instinkt?

- Meni se on rodio vrlo rano. Inače imam vrlo lep odnos sa decom, to sam videla zahvaljujući mojim prijateljima i kumovima koji su se ostvarili u ulozi roditelja, ali ne znači da ja to treba da uradim po svaku cenu. Za to je pre svega potrebno imati partnera sa kojim možete da gradite takvu priču.

Ko vam je najveća podrška?

- Sestra, prijatelji i, naravno, roditelji, koji podržavaju sve moje odluke.

A ko vam je najpouzdaniji savetodavac?

- Naravno da čujem svoje prijatelje i to s godinama sve bolje, ali otvorenost je meni svojstvena, volim da čujem druge ljude, posebno one koji uopšte nemaju veze sa onim čime se bavim. Uspešnim ženama ne smatram isključivo one koje su se ostvarile u karijeri, već one koje su se ostvarile kroz majčinstvo, koje imaju zdrave porodice i partnerske odnose. To je nešto gde se ja još nisam ostvarila, pa im se divim, zbog čega od takvih žena tražim savet.

O potomstvu govorite isključivo koz prizmu skladne porodice. Možete li sebe da zamislite u ulozi samohrane majke?

- Vrlo teško. Mislim da je to projekat koji grade dvoje i da bi dete trebalo da ima i oca i majku. Mogu da kažem da je upravo to razlog što u ovim godinama nisam udata, jer sam težila tom idealu pravog partnera i zaokružene priče. Nisam htela da budem majka po svaku cenu. Ako sam u nečemu idealista, onda je to partnerski odnos.

Kakav muškarac može da zasluži ulogu vašeg partnera i oca vašeg deteta?

- Ranije sam mislila da bi to trebalo da bude neko meni sličan, da imamo sličan duh, razmišljanje, da volimo iste stvari. Međutim, zaključila sam da je to sve nebitno u poređenju sa onim što je zaista važno, a to je da kraj sebe imam nekoga ko vidi moje greške i želi da mi pomogne da ih popravim, da od mene traži da budem bolja osoba od one koju je on sreo i upoznao, i da me podstiče da postanem bolja i kvalitetnija osoba.

Da li ste pre deset godina mogli da zamislite da do sada nećete biti supruga i majka?

- Ne. Jedna moja prijateljica rekla mi je da se seća moje priče sa dvadeset i nešto godina da ću do tridesete da imam porodicu.

Opterećuju li vas pitanja i očekivanja okoline na tu temu?

- Život je kratak, mnogo brzo prođe, a ja se vodim devizom da ću pre udovoljiti svojoj duši nego svetu oko sebe. Ima ta jedna sjajna izreka: Koliko čovek može nauditi duši svojoj kako bi ugodio celom svetu. To me uopšte ne opterećuje, uvek sam živela svoj život i nije me zanimalo šta će reći svet. Sa takvim mentalnim stavom ništa ne može da vas poremeti.

Poslednjih godina bavite se jogom i meditacijom, i spominjete govor sopstvene duše. Kada ste počeli da je osluškujete?

- Oduvek. Kundalini jogom bavim se već četiri godine. Pre toga radila sam aštanga jogu, koja je jača, ali je kundalini dobra za balansiranje hormona i mnogi ljudi koji se leče od depresije idu na nju, posebno u Los Anđelesu. Čovek je u balansu sa sobom.

Kakvoj životnoj ravnoteži vi težite?

- Lični prosperitet ne znači isto za svakoga. Nekome su to dve kuće, tri automobila i sve što ima materijalnu vrednost ispred duhovne. Moj lični prosperitet je da živim na dve adrese, da mogu da pijem kafu sa kim želim, a ne sa kim moram, da mogu da otputujem kad god želim gde god želim i da biram svoje prijatelje.

Svesni ste da će vašem potencijalnom partneru biti teško da isprati taj način života?

- Jesam, ali ja sam spremna da se tada opredelim. Još se nisam odlučila za tog svog princa, ali sam, s druge strane, spremna da, kada dođe taj trenutak, donesem odluku i napravim kompromis gde ću živeti.

Ne delujete kao osoba koja lako pristaje na kompromise.

- Bilo je tako, ali promenila sam se. Vaspitana sam tako da za sve u životu treba sama da se pobrinem i zato lakše idem kroz život. Niko me nikada nije mazio niti sam ja sebe štitila, ali sam uspevala. To jeste malo nezgodno, jer vam udari po egu i nimalo nije lako, ta borba je svakodnevna, ali mi je i mnogo pomogla. Smatram da sam puno uradila na sebi i da imam manje problema u životu i u komunikaciji sa ljudima. Zato je taj odlazak imao višu svrhu osim holivudskog sna. Prijalo mi je da shvatim koliko sam nebitna.

Koliko je ta borba sa egom škodila vašim emotivnim vezama?

- Sigurno da jeste, ali ja nisam osoba koja je želela da se vezuje. Život mi je stalno bio kao neki film. Naravno, kao svaka devojka, i ja sam romantična, volim da se zaljubljujem i da volim, ali sve je to bilo u tim nekim sekvencama. Nedavno me je neko pitao da li sam imala neku veliku ljubav, zamislila sam se i pomislila da nisam, a zapravo jesam – sebe. To je bila moja najveća ljubav, ali sam je prebolela.

Koliko vam prija mentalitet i udvaranje Amerikanaca u odnosu na Balkance?

- Mislim da ljude sa nekim spaja vaspitanje i način odrastanja. To je neki moj stav i pouka koju sam iz dosadašnjih partnerskih odnosa naučila. Neko ko je odrastao u Los Anđelesu ne može da razume moje odrastanje u Batajnici i sat i po vremena putovanja do škole tokom bombardovanja. Posle svega što smo mi ovde prošli ja ne mogu da razumem kada mi neki Amerikanac kaže da se on namučio u životu. Previše smo mi toga prošli.

Družite li se sa našim ljudima na američkoj adresi i kako sa ove tačke gledišta vidite Holivud?

- Nisam još stigla do Holivuda da bih mogla da pričam o tome kako je u njemu, ali jednog dana nadam se da hoću. Ono što je izvesno je da je svugde trenutno teško, kriza je stigla čak i tamo. Manje se snimaju filmovi, više serije i samim tim je za nas glumce koji nemaju ime teže, jer je sve više velikih imena koja prihvataju uloge u serijama zato što nemaju posla. Ali uverena sam da se svaki trud isplati i strpljiva sam. Mene je život tako naučio. Mnogo se trudim i zbog nekih stvari koje su mi se desile, zbog života kakav je bio, verujem da su mi veće šanse da se nešto desi baš meni.

Da se vratite na početak karijere, da li biste išta promenili?

- Već sa pet, šest godina bila sam debelo svesna gde bi moja ljubav prema umetnosti mogla da ide i taj san sam pratila. Naravno, kao i svako dete istraživala sam, neko vreme sam želela da budem balerina, ali vratila sam se na taj prvi izbor, pravi izbor za mene”.

Priželjkujete li donekle zbog tog svog baletskog sna da postanete majka devojčice?

- S obzirom na to da mnogo mojih prijatelja ima decu čije odrastanje aktivno pratim, shvatam da je lakše odgajati devojčicu i iz tog sebičluka mogu da kažem da bih više volela da imam devojčicu.

Da li biste voleli da ona krene vašim stopama?

- Muškarci su dominantniji pol u svakom poslu, pa i u glumačkom. Samim tim je za ženu teže da se tu ostvari i pokaže pun potencijal. To je jedan veliki izazov pun neizvesnosti. U tom smislu, kada bi moja ćerka poželela da se bavi maminim poslom, ne bih joj to savetovala.

Kakvi su vam planovi u narednom periodu?

- Upravo smo završili snimanje serije "Ubice moga oca" i to je jedno sjajno iskustvo. Sjajna ekipa iza kamere, mladi, progresivni ljudi, koji su tako brzo i lepo radili. Bilo je naporno, ali smo uživali. Igram vrlo slojevit, interesantan lik jedne moćne žene, koja, može se reći, ima sve u životu, a zapravo nema ništa. Ali ne bih više otkrivala, videćete u seriji.