Boro Stjepanović: U braku smo odavno prevazišli fazu kada jedno drugome nešto prebacujemo

Boro Stjepanović: U braku smo odavno prevazišli fazu kada jedno drugome nešto prebacujemo

Autor: | 05/10/2016

0


Da ne postoje velike i male, već samo dobre i loše uloge možda najbolje svedoči glumac Boro Stjepanović, koga publika decenijama gleda u upečatljivim rolama kratke minutaže.

Sedamdesetogodišnji umetnik veliki deo svoje karijere posvetio je i radu sa studentima, kojima je predavao glumu pune četiri decenije, a suosnivač je i „Akademije scenskih umetnosti“ u Sarajevu i „Fakulteta dramskih umetnosti“ na Cetinju.

Pre pet godina postao je penzionisani profesor i sada sa suprugom Zoricom uživa u seoskom životu u Crnoj Gori, gde dele sve poslove i trude se da sebi svaki dan ispune zanimljivim aktivnostima, kao što su izlasci na večere ili izleti do primorja.

Zahvaljujući međusobnoj ljubavi i razumevanju, Boro tvrdi da su on i njegova supruga pronašli formulu za idealan suživot, a najviše su ponosni na sina Marka, koji je danas istaknuti beogradski urednik i novinar.

Njihovu seosku idilu povremeno mogu da poremete samo poslovni angažmani poznatog glumca, zbog kojih je često na putovanjima, a poslednji u nizu bio je snimanje serije “Nemoj da zvocaš”, koja počinje da se emituje na televiziji “Prva”.

Koliko vam prija rad sa koleginicom Sekom Sablić, koja vam je partnerka u novoj seriji “Nemoj da zvocaš”?

- Pošto sam došao u godine kada me i kratkoročna pamet ne služi najbolje, a dugoročna još manje, na internetu sam se podsetio podatka da smo Seka i ja prvi put bili partneri u filmu “Andrej i Ljubica” pre četrdeset jednu godinu. Tada sam imao i svoj prvi poljubac u filmu, a evo posle toliko godina ponovo smo partneri i to opet u priči koja je u osnovi ljubavna.

Šta je presudilo da prihvatite ulogu Bate?

- Poslednjih decenija na našim prostorima uglavnom su se snimale serije, a i filmovi u kojima su svi likovi mrzovoljni i negativni, i mislim da je to glavni razlog zašto publika više voli da gleda stara ostvarenja. Niko neće da gleda mržnju. Serija “Nemoj da zvocaš” je priča o ljubavi između parova koji pripadaju različitiživotnim dobima i zbog toga verujem da će imati uspeha.

Da li vas neke situacije iz serije podsećaju na svakodnevicu koju proživljavate sa suprugom?

- Skoro sve situacije podsećaju me na privatni život, jer smo supruga i ja sada ušli u fazu kada nemate mnogo toga na bračnom repertoaru. Bavimo se pitanjima kao što su šta jesti, obući ili gde izaći, koji jubilej proslaviti i sa kim. Vrtimo neke stare priče iz prošlosti i prisećamo se zajedničkih trenutaka, a baš te iste teme obrađene su i u seriji.

Koliko vam je snimanje ove serije promenilo život i jeste li se zbog ovog posla privremeno preselili u Beograd?

- Ranije mi nisu bili jasni ljudi koji po odlasku u penziju ne žele da prestanu da rade, pa postaju profesori, uđu u politiku ili nađu sebi neko drugo zanimanje. Ja sam oduvek mislio da ću, kada se budem penzionisao, po čitav dan uživati na selu i da neću prihvatati poslove. Međutim, dogodilo mi se da, otkako sam pre pet godina prestao da radim kao profesor na akademiji na Cetinju, dobijam sve više ponuda za posao i to su uglavnom odlične uloge koje želim da odigram. Sada radim više nego kada sam bio mlad, naročito ove godine. Imam snimanja kako u Srbiji tako i u Bosni i Hrvatskoj, da ne govorim o tome što sam zbog ove serije morao da odbijem dve uloge na filmu. Ovakav način života baš mi i ne odgovara, ali izgleda da nema mnogo glumaca moje generacije koji su u kondiciji, pa su me se odjednom svi setili.

Kako se vaša supruga nosi sa vašim čestim putovanjima?

- Nas dvoje smo atipičan bračni par kada je reč o prigovaranju i odavno smo prevazišli fazu kada jedno drugome nešto prebacujemo. Veoma smo tolerantni. Ona radi ono što njoj prija, ja radim ono što meni odgovara i ne maltretiramo jedno drugog. Kada možemo nekako da se međusobno pomognemo, to i radimo, ali nikada ne prigovaramo, a takav suživot i konsenzus koji nas dvoje imamo poželeo bih svima.

Jeste li tipičan Balkanac u kućnim poslovima?

- Nisam, radim ono što volim da radim kao što i moja žena radi poslove koji njoj prijaju i uvek sve bude obavljeno kako valja, a da pri tom nikada ne dolazimo u situacije da prebacujemo jedno drugom što neko od nas nešto nije uradio.

Kako izgleda vaš život kada niste na snimanjima?

- Godinama živimo na selu u Crnoj Gori, a pošto je tamo sve blizu često odlazimo do mora ili do Cetinja i trudimo se da sebi kvalitetno ispunimo dan. Kako bi nam kretanje bilo olakšano, u pedeset sedmoj godini položio sam vozački ispit i sada stalno putujemo.

Provodite li često vreme sa unucima?

- Kad god to mogu jer oni žive u Beogradu. Moj sin Marko ima kćerku Minu, koja ima devet godina, i sina Relju, koju je nedavno napunio pet. Imam i unuku Doru na Cetinju, to je zapravo kćerka moje bratanice, koju takođe mnogo volim.

Tokom karijere dali ste malo intervjua, ali u poslednje vreme nešto ste otvoreniji za medije, da li je razlog to što je vaš sin danas uspešan novinar?

- Ne, prestao sam da dajem intervjue devedesetih godina u vreme rata u Bosni i Hercegovini kada sam se sa porodicom zatekao u Sarajevu. Po dolasku u Beograd shvatio sam da je moje viđenje tog rata različito od viđenja devedeset devet posto ljudi, jednostavno sam odlučio da je bolje da ne pričam o tome, a u intervjuima je to uglavnom bila tema. Dva su razloga za to, pre svega ne želim da pričam ono što će druge ljudi da boli, a, s druge strane, ni sam nisam želeo da trpim uvrede i da me nazivaju izrodom ili izdajnikom. Za tople i ljudske priče uvek sam bio raspoložen i to nema veze s tim što je moj sin sada novinar.


Vašu karijeru obeležile su i male, ali značajne uloge. Čime se rukovodite kada birate likove koje ćete tumačiti?

- Kao student, kod Bojana Stupice, prvi put sam zaigrao u predstavi “Koriolan u “Jugoslovenskom dramskom pozorištu”, gde sam glumio baštovana. On mi je posle premijere rekao: “Vidiš koliko se isplati igrati male uloge, sad me svi pitaju ko je taj mali”. I zaista, bolje je da vas ljudi pamte po maloj nego po lošoj ulozi posle koje će svi reći, ma nećemo više njega. Zato sam se uvek trudio da igram ono što sam znao da iznesem, a nikada se nisam rukovodio time kolika je uloga. Evo, u ovoj seriji imam veliku ulogu, ali njen obim bio je najmanje bitan kada sam odlučio da je prihvatim. Čak mi to najmanje odgovara, jer moram mnogo vremena da provedem na setu.

Komentari (0)

Loading
Ivana Nikolić Aleksandar Krstović
Tagovi:

Pročitajte još

Najnovije vesti