Olimpijski šampion Dušan Mandić: Uz pomoć devojke lakše podnosim studenske obaveze || Hello Magazin!

Šampion “Svetske lige”, evropski, svetski i od ovog leta najzad olimpijski prvak, vaterpolo reprezentacija Srbije dokazala je da u svojim redovima ima savremene vodene vitezove.

U prvoj liniji napada zlatne ekipe nalazi se i dvadesetdvogodišnji Dušan Mandić, koji je blistao na Olimpijskim igrama, posebno u finalu, kada je pokazao svu maestralnost svoje igre.

Miljenik ženskog dela publike rodom je iz Tivta, a prvi vaterpolo trening imao je u kotorskom klubu “Primorac”.

Zahvaljujući velikom talentu i strastvenoj ambiciji da u svemu što radi bude najbolji, sa šesnaest godina stigao je u “Partizan”, da bi prošlog juna potpisao ugovor sa italijanskim klubom “Pro Reko”, u kojem mu društvo pravi nekolicina srpskih reprezentativaca.

Ovenčam zlatom, ozaren osmehom, s ponosom u glasu i radošću u očima „zlatni delfin“ iznosi utiske iz Rio de Žaneira, gde je na pobedničkom postolju sa saigračima zapevao srpsku himnu i napravio pobednički “selfi” za istoriju.

U razgovoru za “Hello!” mladi sportski as govori o radosti zbog osvajanja jedine medalje koja je nedostajala “plavom timu”, kao i odluci da se pridruži reprezentaciji Srbije.

Student četvrte godine “Fakulteta organizacionih nauka” u Beogradu ističe da mu je podrška porodice i devojke najznačajnija, te je posle proglašenja pobednika sa njima podelio radost posle veličanstvenog uspeha.

Kako ste se osećali kada ste shvatili da ste osvojili olimpijsko zlato?

- Kada sam izašao iz igre na tri i po minuta do kraja utakmice i shvatio da rival nije više u mogućnosti da nas stigne, bio sam u transu. Nakon zvuka sirene nastao je opšti delirijum kod svih, pa i kod mene.

Šta vam je tokom finalne utakmice prolazilo kroz glavu?

- Znao sam da je ovo jedinstvena prilika i da nikada nisam bio bliži ostvarenju svog sportskog sna. Takođe sam znao da misao na zlato može da nas odvede u pogrešnom smeru i iz tog razloga u utakmicu sam ušao potpuno rasterećeno i želeo sam da uživam u finalu.

Pokazali ste veliku odvažnost i zrelost u društvu starijih i iskusnijih kolega. Šta je to što vas hrabri?

- Naše drugarstvo i međusobna podrška. Oni su najviše doprineli tome.

Фотографија корисника Manda (@dusan_mandic3) дана 21. Авг 2016. у 6:41 PDT

Prilikom dodele medalja na postolju ste napravili timski “selfi”. Kako ste se osećali dok su vas odlikovali zlatom?

- Timski selfi nam je prerastao u tradiciju. Osećaj potpune ispunjenosti, sreće i radosti preplavio me je u tom trenutku. Ostvarili smo svoj san i uživao sam u svakoj sekundi.

Kako ste proslavili medalju posle finala?

- Kada smo posle finala došli u „Olimpijsko selo“, da ne bismo ometali naše košarkaše koji su sutradan igrali svoje finale, otišli smo u klub i nastavili slavlje.

S kime ste, posle saigrača i trenerskog tima, prvo podelili radost nakon trijumfa?

- Sa porodicom i sa devojkom.

Kakav je osećaj biti deo tima koji je osvojio apsolutno sva zlatna odličja u svom sportu?

- Osećaj je neopisivo pozitivan. Rečima je to teško iskazati.

Nikada u istoriji vaterpola nijedan nacionalni tim nije bio toliko dominantan. U čemu je tajna vašeg uspeha?

- Tajna našeg uspeha je u tome što, pored igračkog kvaliteta, naš tim krase veliko prijateljstvo i jedinstvo.

Da li ste uspeli da osetite čari Rio de Žaneira? Kakav utisak je na vas ostavio boravak u Brazilu?

- Nažalost, nismo uspeli da osetimo čari Rija jer smo imali gust raspored i nismo imali vremena za sporedne stvari.

Видео запис корисника Manda (@dusan_mandic3) дана 23. Авг 2016. у 12:47 PDT

Doživeli ste i zlatni doček na platou ispred Skupštine. Kako ste se osećali pred tolikim brojem ljudi?

- Osećao sam se privilegovano i srećno.

Iako je na bini bilo nekoliko olimpijskih ekipa, kao i pojedinaca, delovalo je kao da je olimpijski tim Srbije jedna jedinstvena ekipa. Umete li to da objasnite?

- Mi i jesmo bili jedan tim. Bodrili smo jedni druge i družili smo se od prvog do poslednjeg dana u Riju.

Po dolasku na aerodrom sa svojim timom pozirali ste sa isprepletenim prstima. Kakvu poruku ste time želeli da pošaljete?

- To su male tajne velikih majstora.

Da li je jedinstvo “delfina” u bazenu i van njega isključivo zasluga Dejana Savića?

- Svakako da Deki ima izuzetno jak i pozitivan uticaj na nas pojedinačno, kao i na nas kao tim, ali i mi igrači smo dosta doprineli tome.

Crna Gora je velikim delom zbog vas navijala za “delfine”. Osećate li se neobično kada u dresu Srbije igrate protiv tima zemlje u kojoj ste rođeni?

- Na početku mi je bilo neobično, sada više nije. Moram da napomenem da me jako raduje reakcija ljudi u Crnoj Gori na naš uspeh.

Šta je presudilo da donesete odluku da zaigrate za srpsku reprezentaciju? Kako je na to reagovala vaša porodica?

- Ja sam Srbin iz Crne Gore. Bilo je teško prelomiti, ali smatrao sam da mogu više da napredujem igrajući za srpsku reprezentaciju.

Sa sedam godina počeli ste da igrate vaterpolo. Odakle ljubav prema tom sportu?

- Roditelji su me usmerili na vaterpolo, a ljubav prema tom sportu razvila se s vremenom.

Jeste li od početka imali ambiciju da budete među najboljima na svetu ili su se stvari spontano odvijale?

- U svemu što radim težim da budem najbolji.

Šta je najdragocenije što vam je vaterpolo doneo?

- Zlatna medalja na “Olimpijskim igrama” mi je najdragocenija, a najznačajnije je drugarstvo.

Trenutno igrate za italijanski klub "Pro Reko". Koliko vam prija život u Italiji?

- Jako mi prija život u Italiji, njihova hrana, posebno „fokača“ iz Reka.

Već godinu dana ste deo kluba u kojem igraju mnogi naši reprezentativci. Koliko vam znači njihova podrška?

- Svakako da mi njihova podrška mnogo znači, zahvaljujući njima sam se lako uklopio u ekipu i u novu sredinu.

Student ste na “Fakultetu organizacionih nauka”. Uspevate li da uz profesionalne postignete i studentske obaveze?

- Uz pomoć devojke, koja je takođe student “Fakulteta organizacionih nauka”, lakše podnosim studenske obaveze. Ispunio sam uslov za upis četvrte godine studija. Takođe, veliku zahvalnost dugujem profesorima na razumevanju.

Pored vaterpola, šta još radite za svoju dušu?

- U slobodno vreme volim da odem u Boku i uživam provodeći vreme sa najbližima.

Kako se opuštate posle stresnog i napornog perioda u profesionalnom životu?

- Volim da se opustim uz dobar film i muziku.

Dopada li vam se i opuštanje u noćnom provodu, prija li vam više klupska ili kafanska atmsofera?

- Kada mi se ukaže prilika, volim da izađem i da se provedem. Tada mi više prija kafanska atmosfera.

Deo ste podmlatka reprezentacije i miljenik ženskog dela publike. Koliko vam to prija?

- Ne mogu da kažem da mi ne prija popularnost, ali ne pridajem tome značaj.

Imate li neki moto kojim se vodite u životu?

- Ako misliš da je trening težak, probaj da gubiš.

Planirate li da medalju proslavite i u rodnom Tivtu?

- Naravno, slaviće se i u Tivtu, i u Kotoru, i celoj Boki.