Voja Nedeljković o Mandi: Čovek sa četvoro dece ne može da bude samoživ || Hello Magazin!

Jedan od onih koji su nedavno preminulog Milorada Mandića Mandu poznavali od početka njegove karijere bio je i Voja Nedeljković, legendarni voditelj Trećeg kanala.

On se za Blic prisetio njihovog druženja od pre 20 i više goidna.

- Najviše smo se družili početkom tih nesrećnih devedesetih godina, kada je počinjao rat, država se raspadala, ali zahvaljujući Mandi pamtim samo neke lepe stvari - priča popularni voditelj Voja Nedeljković.

Upoznali su se na Trećem kanalu, a zbližila ih zajednička tragedija, smrt Nenada Radulovića - Neše Leptira.

- On je Nešu znao iz jednog ugla, a ja iz neke druge priče. Sva trojica smo bili na Trećem kanalu 1989. kada je počeo sa emitovanjem, ali je taj gubitak Mandu i mene baš zbližio. Manda je prvo dete dobio 1989. i sećam se da smo se zezali da je to bilo prvo dete Trećeg kanala, od ljudi koji su tamo radili. Imao je divan duh, privlačila me je ta njegova brzina reagovanja na neku šalu.

Voja kaže da Manda bio savršen u dve različite stvari, kao glumac i kao voditelj.

- Shvatio sam da to nisu dve iste stvari kada sam probao da glumim, a on mi je pokazivao kako bi to trebalo da izgleda. Sećam se tih divnih druženja sedeći na televiziji, i van televizije, pored Mande, bili su Ivana Zarić, Tanja Peternek i mnogi drugi i divno smo ćaskali u to vreme. - Onda je Manda dobio drugo i treće dete, dolazili su i Dragan Vujić Vujke, Nikola Kojo, Dragan Bjelogrlić, bilo je fenomenalno, a on je imao neverovatnu energiju. Mi tada na 3K nismo imali ko zna kakve resurse, on je u minimalnim uslovima okupljao decu. Ja sam vodio „Trik šou“ petkom, a on “S one strane duge” nedeljom i sećam se dolazilo je na stotine dece. Za pesmu “S one strane duge” okupio je gomilu sveta iz raznih oblasti... Koliko je bilo teško vreme te 1991. a mi pevamo o ljubavi. Bio je multitalentovan, sposoban i bio je dobar improvizator, što je bilo idealno za voditelja.

Voja se prisetio i detalje od pre 26 godina kada su išli na turnejupo jugu Srbije.

- Stojimo mi na semaforu u Nišu i prilazi mali Rom i traži mu pare, kao današnjih 50 dinara. A imaš li ti meni da daš pare? - pita ga Manda. Ovaj kaže da ima i da ga zna sa televizije te izvadi sto dinara i da Mandi. Nakon toga Manda izvadi 200 dinara i da mališanu. To je bila scena kao iz nekog filma. Bio sam sa Mandom i u Leskovcu kada mu je prišla Sloboda Mićalović, sećate se one njegove čuvene rečenice: “Da li si se može biti zaljubiška?”.

I pored večitog osmeha Manda je prema Vojinim rečima bio zatvoren, nikada nije nikoga opterećivao svojim problemima, bio je posvećen svojoj porodici, prvoj i drugoj.

- Bio je pravi altruista. Čovek sa četvoro dece ne može da bude samoživ. Učestvovao je u raznim akcijama, u humanitarnom radu, pomagao je drugima. U tom smislu, ako bude neki trag ostao posle njega, ostaće kod tih ljudi kojima je pomagao. Sećam se da je posle „Oluje“ pomagao i oko nekih stanova za te ljude. Oni to pamte. Manda je umeo da bude oštar i da prsne u nekim situacijama, ali bi se povukao ako nije u pravu. Tada bi rekao: “Izvini, druže, za*ebao sam”.

- Kasnije su nam se putevi malo razišli. Zatim je moj kum radio pesme za njega, tako da smo i dalje ostali povezani. Bilo mi je teško sada na groblju, Manda je dve i po godine stariji od mene, ali sam video da ga je mnogo ljudi volelo i poštovalo.