Hana Selimović: Pored glume najviše uživam u ljubavi || Hello Magazin!

Status slobodne umetnice za dvadesetosmogodišnju glumicu Hanu Selimović podrazumeva slobodu da se životnim pozivom bavi bez ograničenja. Svoj raskošni talenat pokazuje na pozorišnoj i filmskoj sceni dok strpljivo čeka televizijski projekat koji će je ubediti da je njeno učešće u njemu svrsishodno. Laureatkinja priznanja "Sterijinog pozorja" ističe da joj nagrade prijaju jer je to dokaz da njen umetnički put nije promašen. Odvažna i ambiciozna, a skromna, nerado govori o privatnosti i tome da je u srodstvu sa čuvenim književnikom Mešom Selimovićem, koji joj je deda-stric. Pored igre na sceni, Hana je angažovana i kao asistent na Akademiji umetnosti, gde se kali kao pedagog. Kada se ugase svetla pozornice, prepušta se ljubavi, njenoj omiljenoj vanglumačkoj aktivnosti, kako kaže.

U kojim predstavama pozorišna publika može da vas gleda?

- Trenutno igram "Čudo u Šarganu", "Kod večite slavine" i "Čehov je Tolstoju rekao zbogom" u Narodnom pozorištu", kao i "Palilulski roman" u Beogradskom dramskom pozorištu.

U pripremi je i novi komad, zaigraćete u Čehovljevom "Ivanovu". Kako teku probe i kakva je atmosfera na njima?

- Probamo tako da se radujem svakom odlasku u pozorište. To je divna podela, koju čine sjajni, ozbiljni, pametni glumci, sa rediteljkom Tanjom Mandić-Rigonat na čelu. Još nas čeka veliki posao, koji smo započeli na nesvakidašnje temeljan i ljubavan način. Zbog toga vredi baviti se pozorištem.

Iščekuje se premijera "Apsurdne prevare". Hoćemo li vas uskoro videti i u nekom televizijskom i novom filmskom ostvarenju?

- Snimila sam takođe "Dobricu" Srđe Penezića i Slavka Štimca, kao i "Pula, to je raj" Nenada Mikovića. Što se televizije tiče, još se nismo našle. Bilo bi potrebno da to zaista bude neki ozbiljan i smislen projekat, a ne standardni nivoi serijskog programa, koji uvažavam, ali me lično ne interesuje.

Pred nama je "Sterijino pozorje". Dobitnica ste ove prestižne glumačke nagrade. Radujete li se toj kulturnoj manifestaciji?

- Ne radujem se. Sve više mi postavljaju pitanja o selekciji Pozorja. Ono za mene gubi smisao najvažnijih regionalnih pozorišnih susreta, pretvara se u politički poligon i reviju nerelevantnih ukusa. Nadam se, pak, da Pozorje neće ostati na ovom nivou i da će mu se udahnuti novi smisao prožet starom idejom o onome šta je "Sterijino pozorje" moralo da predstavlja.

Koliko vas potencijalne nagrade inspirišu u radu?

- Naravno da mi veoma znače, pokazatelj su da moj put nije promašen. Znače mojoj mami, koja ih skuplja. Nažalost, rekla bih da one nisu presudne za opšte mnjenje, zaposlenje, tretman glumca i drugo.

Već sedam godina radite i kao asistent na Akademiji umetnosti na studijskom programu "Gluma". Koliko vam prija pedagoški rad sa mladim ljudima i potencijalnim glumačkim velikanima?

- To je divan i veoma težak posao. Nekada u njemu uživam, a uglavnom ga još učim.

Glumu ste učili u klasi profesora Nebojše Dugalića. Kako ste doživeli njegovu odluku da napusti Srbiju?

- Ne bih želela to da komentarišem, svačije privatne odluke tako i doživljavam.

Kako biste opisali situaciju u glumi i umetnosti u našoj zemlji u ovom trenutku?

- Tako da i ja često razmišljam o odlasku. Onda se opet ponadam.

U kojim vanglumačkim aktivnostima najviše uživate?

- U ljubavi.