Aleksandar Radojičić: Ne plašim se jakih žena, one mogu samo da imponuju muškarcu || Hello Magazin!

Zvezda serije “Prvaci sveta”, koja se subotom emituje na „Radio-televiziji Srbije“, Aleksandar Radojičić svoje obožavaoce uspeo je da iz udobne kućne atmosfere “izvede” u pozorište.

Uloga Oblonskog u predstavi “Ana Karenjina”, u kojoj glumac na sceni drži monolog u donjem vešu i ogrtaču, do te mere je oduševljavala publiku u sali da su uzvici i snimanje mobilnim telefonima počeli da ometaju izvođenje na sceni.

Zbog datih okolnosti, u dogovoru sa rediteljem Jugom Radivojevićem skidanje garderobe izbačeno je iz scenarija.

Dvadesetosmogodišnji Beograđanin pripada generaciji mladih glumaca koji boemski stil života umetnika vešto kombinuju sa zdravim životnim navikama.

Dok se sa prijateljima rado opušta u beogradskim klubovima uz elektronsku muziku, posete fitnes-centru podjednako su mu značajne. Ipak, vreme najradije provodi u društvu svoje mezimice, trogodišnje kćerke Aje, za koju i dalje vodi borbu za starateljstvo sa njenom majkom.

Dragocene zajedničke trenutke, “tata i ćera”, kako ih glumac oslovljava u postovima na društvenim mrežama, uglavnom provode daleko od javnih mesta, usredsređeni jedno na drugo.

U intervjuu za magazin “Hello!” šarmantni glumac govori o blagodetima roditeljstva, prednostima i izazovima života javne ličnosti u Srbiji, kao i svom trenutnom emotivnom statusu.

Na početku razgovora otkriva kako mu se dopada televizijska verzija filma “Bićemo prvaci sveta”, u kojoj tumači ulogu čuvenog Bore Stankovića.

- Pogledao sam prvu epizodu i svidela mi se kombinacija sa dosnimljenim materijalom priče koja se dešava 2001. godine. Nisam gledao da bih sebe proveravao, ne volim preterano da gledam sebe na televiziji. Ono što sam video svidelo mi se.

Imate li vremena za gledanje serija?

- Ne pratim serije na televiziji, samo preko interneta. Kvalitet serija koje se danas snimaju u Americi dignut je na neki viši nivo i to je zaista sjajno pratiti.

Da li biste prihvatili ulogu Čarlija u domaćoj verziji serije "Dva i po muškarca"?

- Mislim da je nezahvalno igrati nešto što je neko drugi ne samo odlično odigrao, nego to i živi. Igrati Čarlija Šina bio bi vrlo nezahvalan zadatak, ali ukoliko je u pitanju nešto na sličnu temu, zašto da ne.

Doživljavate li sebe kao zavodnika, što vam se u medijima pripisuje?

- Ne bih to stavio ni u prvih pet svojih osobina, odnosno opisa sebe. Ne vidim sebe na taj način, ali ukoliko neko drugi vidi, to je njegovo pravo. Svaki kompliment mi prija, ali kada vas tako opisuju, to može da bude i kompliment i kritika, tako da je moj odgovor - ne.

Zbog scene skidanja u predstavi “Ana Karenjina" neki su vas uporedili sa Semom, Samantinim dečkom iz serije "Seks i grad", koji je imao sličan performans i postao holivudska zvezda. Smetaju li vam takva poređenja?

- Ne obraćam pažnju na to, pogotovo što tu seriju nisam gledao. Imao sam prilike da pogledam delove epizoda, ali mi to nije poznato. Ne smetaju mi poređenja, ni nagađanja, ukoliko to nekoga zabavlja, samo napred, ali ja se na to ne obazirem.

U dogovoru sa Jugom Radivojevićem scena je izmenjena, a deo sa skidanjem je izbačen.

- U pitanju je stvar tehničke prirode. Nisam se dobro osećao jer je to skidanje počelo da gubi funkciju u predstavi zato što su ljudi prestali da obraćaju pažnju na monolog, koji je u stvari suština te scene. Postoje predstave u kojima se glumci skinu potpuno goli. Ja nemam problem sa tim ukoliko publika to primi kao deo predstave. Ali u ovom slučaju izgubila se osnovna funkcija i zato je došlo do promene.

Sličnu odluku doneli ste i u saradnji sa medijima, za koje ste pristajali da se fotografišete u eksplicitnijem izdanju. Smatrate li to greškom?

- Ne smatram i ne kajem se zbog toga, jer sam pre toga iza sebe imao dosta predstava i rad na velikim filmskim projektima i serijama, i nije mi bila namera da time privučem pažnju. Kada se to jednom desilo, odjednom su mnogi želeli takve fotografije, a ja smatram da za tim nema potrebe, jer u svemu treba imati meru. Odluka da poziram tako bila je moja, i dalje mislim da tu nema ničeg lošeg, naprotiv. Moja poruka bila je da pored svih obaveza koje imam, recimo ovog meseca igram oko dvadeset predstava u pozorištu, mogu da stignem i na trening. Živimo u vremenu kada veliki stomak i podočnjaci ne pokazuju da li ste umetnik ili niste. Možete da stignete da se bavite i mentalnom i fizičkom higijenom.

Pozorišna publika gleda vas i u predstavi "Pazi šta želiš". Koliko ste oprezni u željama?

- Koliko god da je oprezan, čovek ne može da kontroliše neke svoje želje i zamisli, ali moramo biti svesni da, ako imamo prevelike želje i očekivanja, može doći do razočaranja. Mislim da takvo razmišljanje ide s godinama i zrelošću. Imam velike želje, ali nemam prevelika očekivanja, što je, rekao bih, ključna razlika u odnosu na raniji period.

Šta u ovom trenutku želite više od svega?

- Možda zvuči kao šablon, ali naravno da najviše na svetu želim da moje dete bude srećno. To želim u svakom trenutku, svakog dana, do kraja života. Ali uz to, trenutno želim da prekršim režim ishrane i da “Zvezda” pobedi u sledećem duelu. Moju sreću čine male stvari koje se dešavaju u ovom momentu, pokušavam da se koncentrišem na njih, a neke velike želje ostavljam da se polako krčkaju.

Krajem maja u Moskvi ćete zaigrati na fudbalsko-umetničkom prvenstvu sveta. Verujete li da Srbija ima tim za osvajanje ovog pehara?

- Imamo tim za odličan provod i druženje tih desetak dana, a što se fudbala tiče to ćemo da vidimo. Atmosfera u timu je odlična, što je vrlo bitno, jer mi ipak nismo profesionalni fudbaleri. Idemo da razmenimo iskustva sa umetnicima iz drugih zemalja i da budemo humani, jer prvenstvo ima plemenit cilj, što je nama najvažnije. Naravno, idemo na pobedu, ali nećemo se vratiti nesrećni ako se to ne desi.

Timu će se pridružiti i Miloš Biković, koji uveliko gradi karijeru u Rusiji. Uspevate li da ostanete u kontaktu?

- Kada više niste klinci, nije neophodno da nekoga viđate svakog dana da biste ostali prijatelji. Ja njemu želim sve najbolje, radujem se svakom njegovom uspehu, kao i on mom, i tako je uopšte u celom našem društvu. Bitno je da jedni drugima šaljemo pozitivnu energiju, polako, opet će nam se putevi negde sresti, viđaćemo se češće. Bitno je da održavamo kontakt i bodrimo jedan drugog.

Milošu se osim profesionalnog uspeha desila i ljubav sa Sašom Lus. Jeste li imali prilike da je upoznate i kakav je utisak ostavila na vas?

- Najvažnije je da su ljudi srećni, a moj komentar je tu manje bitan.

Prija li vam popularnost ili je vidite kao nužno zlo profesije kojom se bavite?

- Ne bih to nazvao nužnim zlom. Meni je popularnost došla kao proizvod mog rada, pa me ljudi po tome prepoznaju. Drugačije je kada postanete poznati preko noći na osnovu nečega što nije kvalitetno i ako je popularnost proizvod želje za istom, a da ništa niste dali za to. Zato ona meni prija, ali uvek postoji druga strana medalje, ljudi žele svašta da znaju o vama, ali tu je važno naći meru.

Kako vaša kćerka Aja reaguje kada vas presreću tokom zajedničke šetnje ili odmora?

- Mislim da još nije svesna da to ne rade sve tate, tako da sam sa te strane miran. Ali ja se ne osećam dobro ukoliko neko nema razumevanja da je to naše vreme i da u tom trenutku može da preskoči slikanje, iako se trudim da svakome izađem u susret. To je moj posao, ne mogu da bežim od toga, a ona će to s vremenom razumeti. Bitno je da nas dvoje imamo pravi odnos i da ga čuvamo, a ja se trudim da ne idemo na mesta na kojima ima previše ljudi, da mogu da se posvetim samo njoj.

Pokazuje li već naklonost prema nekoj vrsti umetnosti ili sportu?

- Što se sporta tiče, to je trčanje, skakanje, penjanje na glavu i sve ostale aktivnosti koje deca u tom uzrastu vole, pogotovu kada su sa očevima koji mogu da izdrže sav taj tempo i vratolomije. Što se tiče umetnosti, za sada je glavno slikanje. Čuvam njene radove, voli da slika vodenim bojama, pa ćemo videti koliko će je to držati.

Koliko ste zadovoljni sobom kao ocem?

- Tom ulogom sam veoma zadovoljan, osećam se fenomenalno kao otac, ali nije bitno da li sam ja zadovoljan, to će Aja proceniti. Ona je taj žiri i sud koji je meni bitan. Naravno da neće u svakom trenutku biti zadovoljna svim stvarima, jer i roditelji nekada moraju da donesu neke nepopularne odluke, ali mislim da će njena buduća sreća i to u šta će izrasti biti pravi sud kakav sam ja otac.

Kako reagujete na Ajine nestašluke, uspevate li da budete strogi?

- Ne provodimo onoliko vremena zajedno koliko bih voleo, tako da u tom vremenu moram i da je razmazim i da je vaspitavam. Ali mislim da uspevam da nađem meru. Smatram da me vidi kao autoritet, ali da je istovremeno svesna da je tatina ljubimica. Tu negde još nalazimo meru i uspevamo da komuniciramo na pravi način. Ako ovako nastavimo, neće biti problema.

Čime vas "kupi" kada pomislite da odbijete neku njenu molbu?

- Ukoliko je molba nešto za šta mislim da nije dobro za nju, ne može ničim da me kupi. Za sve ostalo me kupuje na keca. To je taj odnos tate i ćerke, i ona to vrlo dobro prepoznaje.

Čime ispunjavate dane bez Aje i bez profesionalnih obaveza?

- Ne sećam se tog dana da nemam bar jednu profesionalnu obavezu, pa i svoje slobodno vreme moram da planiram. Ispunim ga odlaskom na trening, druženjem sa mojim ljudima, gledanjem filma, čitanjem knjige, a ponekad mi jednostavno prija da ležim u tišini. Tako pokušavam da pronađem balans u gužvi koja se dešava tokom dana i da ostanem sam sa svojim mislima.

Kako se nosite sa interesovanjem javnosti za vaš privatni život, s obzirom na to da su neki događaji predstavljeni prilično intrigantno?

- I kada ima dima i kada nema, mediji vole vatru. Ukoliko upadnete u tu vatru, tu nema kraja. Neke stvari me možda pogode ili mi ne prijaju, postoji dosta neistinitih stvari, ali ja se ne bavim ni istinama ni nagađanjima, i na sve to odgovaram svojim radom.

Kakav je vaš stav o braku?

- Mislim da suština nije u papiru, nego u uzajamnom odnosu. Ukoliko osetite da bi odnos trebalo da se kruniše na taj način, mislim da je crkveno venčanje važnije od potpisa. Da pred Bogom kažete to sudbonosno “da”. Ako do toga ne dođe, mislim da može da se živi u ljubavi, slozi i poštovanju i bez papira. Nikako nisam za stupanje u brak samo zbog tradicije, ali ako osećate da je trenutak za to, zašto da ne.

Verujete li da je prijateljstvo posle ljubavi moguće?

- Ne znam da li verujem, to je vrlo teško, ali znam neke primere da se i to dešava, tako da nisam isključiv po tom pitanju.

Priželjkujete li novu ljubav ili vam prija "singl" status?

- Ljubavi uvek imam. Što se mog statusa tiče, veza ne može da se juri niti očekuje. Niti želim da sam doživotno singl, niti da se sutra zaljubim. Kada se desi ljubav, ne možete da pobegnete od toga, a kada se juri, ne može da se nađe.

Kakav tip devojke može da vas zaintrigira?

- Samo samouverena žena, koja je sigurna u sebe i koja radi na sebi. Da nekad ja moram nju da pojurim, nekada da je povučem, ili ona mene, ali da zajedno uvek idemo napred. To je ono što mi prija i takve devojke zrače.

Niste od onih muškaraca koji se boje jakih žena?

- Ne. Mislim da to samo može da imponuje muškarcu.

Šta je potrebno da pred odlazak u krevet sebi kažete "Ovo je bio savršen dan"?

- Setim se lepih stvari koje su mi se desile, koje mi se dešavaju u životu i onih koje me tek čekaju. Ukoliko mi to uspe svaki put pred spavanje, onda sam miran i zadovoljan.