Sećanje na legendu: Pre godinu napustio nas je Kemal Monteno || Hello Magazin!

Kemal Monteno, sarajevski kantautor, tekstopisac i kompozitor, umro je na današnji dan pre tačno godinu dana.

Tog 21. januara vest o smrti legendarnog pevača munjevito je obišla sve države bivše Jugoslavije i rastužila kolege, prijatelje i poštovaoce muzike ovog velikog umetnika. Kemal je umro u bolnici u Zagrebu, usled komplikacija nastalih zbog transplantacije bubrega.

Samo dva meseca pre smrti, Kemal se podvrgao komplikovanoj operaciji, za koju se pripremao tri godine. Kratko vreme se osećao dobro, ali je 21. decembra primljen u bolnicu, najpre zbog povišene temperature, a potom i zbog postoperativnih komplikacija. Preminuo je u 67. godini, a iza sebe je ostavio suprugu Branku, kćerku Adrijanu, sina Đanija, unuke Loru i Laru. Zvanični uzrok smrti velike muzičke legende bila je sepsa.

Moj dilbere...

Muzičar raskošnog talenta i neobično skromne prirode rođen je 17. septembra 1948 godine u Sarajevu. Njegov otac, Osvaldo Monteno, bio je italijanski vojnik koji je, nakon Drugog svetskog rata, ostao u Sarajevu. Tu je upoznao Bahru, Bosanku sa Pala, u koju se zaljubio i u drugoj posleratnoj godini, par se venčao. Već naredne 1948. godine dom Montenovih bio je bogatiji za jednog člana. Talenat za muziku nasledio je od oca, koji mu je u detinjstvu pevušio italijanske kancone, dok je od majke slušao bosanske sevdalinke. I već tada u njemu se stvaralo plodno tlo na kojem se pomešao mediteranski štimung sa bosanskom dušom kojim će Kemal Monteno obojiti svaku svoju pesmu. U jednom retkom intervjuu, koji su njegovi roditelji dali za "TV Novosti" 1980, godine, majka Bahra se prisetila trenutka kada je shvatila da će joj sin postati muzičar.

- Još od kada je bio mali znala sam da će lepo pevati, da ima dara za to. Kao dete, voleo je narodne pesme, sa šest godina prvi put je pevao pred svetom i to narodnu pesmu "Moj dilbere, kud se šećeš."

Ljubavnu priču svojih roditelja, Monteno je opisao tek u pesmi "Šta je život" koju je objavio na poslednjem albumu, a zahvalnost ocu Italijanu, običnom manuelnom radniku i talentovanom pevaču, pokazao je 1979.godine na jednom koncertu u rodnom gradu. Tada ga je, uz goste koncerta i velikane jugoslovenske popularne muzike, izveo na binu i predstavio sarajevskoj publici. Njegov otac, prisetio se za "TV Novosti" tog trenutka.

- Na Dan oslobođenja Sarajeva, imao je solistički koncert u našem gradu. Dao mu je ime po onoj njegovoj kompoziciji “Sarajevo, ljubavi moja”. Bio je gost i Arsen Dedić, ali Kemo je hteo i mene da predstavi publici. Mene, radnika sa koševskog stadona, svog oca. Stao sam pred mikrofon i otpevao “Gondoli, gondola”. Dobio sam veći aplauz od Arsena i njega! Mogu slobodno da kažem da je to bio najveći događaj u mom životu - rekao je tada Kemalov otac.

Bosanski Roj Orbinson, kako su ga zvali, kao dečak sanjao je samo jedno - da postane najbolji fudbaler na svetu. Ali umesto da, u dresu "Sarajeva" zameni Asima Ferhatovića, Ibra Biogradića i Šaliha Šehovića, Kemalu je zapalo da jednu celu generaciju zaduži najlepšim ljubavnim pesmama koje su otpevane na našem jeziku. Fudbal će ostati velika ljubav Kemala Montena, prvi nastup pred velikim brojem ljudi imao je upravo na stadionu - kao fudbaler podmlatka FK "Sarajevo". Međutim, više uspeha u pevanju imao je nego u fudbalu. Na kraju, uspeh i talenat je presudio da kopačke okači o klin, a život posveti muzici.

Branka - početak i kraj

Izlazak iz anonimnosti za Kemala Montena nije bio postepen. Kao 19-godišnjak, pojavio se na festivalu "Vaš šlager sezone" 1967. godine, sa pesmom "Lidija" i ubedljivo pobedio. Ovom festivalu Monteno će ostati veran i narednih godina, a na njemu je prvi put pevao neke od svojih najlepših pesama poput "Sarajevo, ljubavu moja" i "Zemljo moja".

Te iste, 1967. godine Kemal je upoznao buduću suprugu Branku, sa kojom se oženio nekoliko godina kasnije, po povratku iz vojske.

- Branka je moja prva, prava, velika i jedina ljubav. Zavoleo sam je još ‘67. godine, pre vojske. Ugledao sam je na korzou, rekao joj moja si i - kraj. Početak i kraj. Bila je to ljubav na prvi pogled. Ona 16 i po godina, ja 18 i po. Kada sam otišao u vojsku, nisam imao para da joj kupim nešto za rođendan, pa sam joj napisao pesmu “Jedne noći u decembru”. Čim sam došao iz armije, odmah sam se oženio, snimio tu pesmu i izdao ploču - ispričao je svojevremeno muzičar.

Za Kemala, period koji je proveo u vojsci nije bio uzaludan, a 70-e godine prošlog veka doneće mu prvi ukus slave. Kao vojnik, osim pomenute, napisao je i "Ne plači majko" i "Šta sam ti skrivio, živote moj". Tih godina, Monteno je snimio i numere "Sviraj mi o njoj", "Laž", "Putovanja", "Adrijana", a osim za sebe, Monteno je rado pisao i za svoje kolege, narodnjake i zabavnjake, bez razlike. Iako nikada nije krio da najviše voli kako njegove pesme zvuče kada ih peva Gabi Novak, Kemal je pisao i za Terezu Kesoviju, Duška Lokina, Tomu Zdravković, Duška Kuliša, Anu Bekutu, a za "Indekse" i svog velikog prijatelja Davorina Popovića, Kemal je napisao "Bacila je sve niz reku" i Sve ove godine".

Dekadu 80-ih obeležila je Kemalova pesma "Nije htela" koju je otpevao sa Oliverom Dragojevićem, a koja je posvećena supruzi čuvenog jugoslovenskog muzičara koja se zaljubila u drugog pevača. A među njegove najveće hitove ubrajaju se pesme "Vino i gitare", "Dušo moja", "Vratio sam se živote", "Dunje i kolači" i mnoge druge.

Sarajevo, ljubavi moja

Rat ga je zatekao u rodnom Sarajevu, a period opsade od aprila 1992. godine pa skoro do kraja, Kemal je proveo u rodnom gradu. Prvo, kao mnogi nije mogao da izađe, a onda poput mnogih prijatelja i muzičara iz Sarajeva, nije hteo da izađe. U tih nekoliko godina, koliko je proveo u Sarajevu pod opsadom, Kemal Monteno nije napisao nijednu pesmu, ali je otpevao "Pismo prijatelju", koju je sarajevska publika, odavno svikla na zvuke granata, ubrzo preimenovala u "Da ti roknu samo dvije". Spot je snimljen ispred kafane "Fis" 1992. godine, popularnom sastajalištu mnogih Sarajlija tog doba.

Tek 1995. godine, na poziv mnogih prijatelja, u prvom redu Arsena Dedića i Gabi Novak, Kemal se sa porodicom preselio u Zagreb, gde je ostao do smrti. Te iste 1995. godine, Monteno je održao koncerte u Lisinskom sedam dana za redom.

U jednom intervjuu, Kemal se prisetio prvog susreta sa prijateljem nakon četiri godine izolacije.

- A, onda kad sam se prvi put sreo sa svojim prijateljem Arsenom, nakon toliko vremena u Zagrebu na vratima njegovog doma, pogledali smo se i istovremeno progovorili. On - kako me ništa neće pitati, ja - kako mu ništa neću kazati! Naprosto jer se to ne može ispričati. Ne mogu ja njemu opisati kako zvuči granata iznad tvoje glave ili kuće, kako je to kad slušaš detonacije i što se u tebi dešava. Bas kao što kaže stih u mojoj pjesmi - samo kad doživiš uživo, tek onda razumeš- opisao je Monteno opsadu Sarajeva u nekoliko reči.

Nakon rata Kemal Monteno je ostao da živi u Zagrebu gde je i umro 21. januara 2015. godine. Sahranjen je u Sarajevu na groblju Bare nekoliko dana kasnije, uz zvuke njegovih najlepših pesama "Sarajevo ljubavi moja" i Dušo moja".

U znak sećanja ne legendarnog Kemu, sinoć je u zagrebačkoj dvorani Lisninski održan koncert "Prijatelji i Kemo - hiljadu pahulja belih". U Montenovu čast, uz orkestar Nikše Bratoša, nastupili su Boris Novković, Dražen Žerić Žera iz "Crvene jabuke", Gabi Novak, Halid Bešlić, Haris Džinović, Rade Šerbedžija, Saša Matić, Željko Samardžić, Tarik Filipović, Tereza Kesovija, "Teška industrija", Željko Bebek... Organizator koncerta, Udruženje "Kemal Monteno", nada se da će ovi nastupi postati tradicionalni.