Anđelka Prpić: Osećanje da sam nešto postigla svojim radom, trudom i zalaganjem, nema cenu

Privode se kraju pripreme za premijeru “masovne monodrame” pod nazivom “Šta me snađe”, po tekstu Nebojše Romčevića i u režiji Branka Đurića Đure. Anđelki Prpić poveren je izuzetno složen zadatak da publici predstavi sudbinu glavne junakinje Jovanke Joke Jakovljević, ali i dočara “lepezu likova” koji prate priču. Talentovanu glumicu, koja nas je šarmirala u sitkomu “Andrija i Anđelka”, prvi će u ulozi bankarke Joke, koja pokušava da se snađe u surovom korporativnom svetu, videti Mladenovčani, 2. decembra, a zatim monodrama kreće na turneju širom Srbije i regiona.

Monodrama, reklo bi se, nije previše zastupljen žanr na repertoaru naših pozorišta.

- Monodrama nije najatraktivniji pozorišni žanr, istina je. Teško je opravdati dramu sa jednim licem i publici pružiti kompletan ugođaj, kao kada gleda predstave sa više likova. Nebojša Romčević, koji je napisao “Šta me snađe”, maestralno je uspeo da obogati tekst, a samim tim i meni oteža glumački zadatak. Reč je o komediji koja je brza, uzbudljiva i dinamična, a prvenstveni cilj joj je da se gledaoci prepoznaju u situacijama koje su snašle glavnu junakinju Joku.

Nema sumnje da je za svakog glumca profesionalni izazov da u jednoj predstavi igra nekoliko likova. Koliko je taj zadatak zahtevan, a u kojoj meri predstavlja uživanje?
- Bez muke nema nauke. Svaki zadatak shvatam ozbiljno i maksimalno mu se posvećujem jer cenim vreme i volju publike. Motivacija da savladam deset likova, koliko ih igram u predstavi “Šta me snađe”, nije mi manjkala. Za mene, što je put teži to je na kraju uživanje veće.

Anđelka Prpić o estetskim operacijama: Ljudi treba da rade ono što ih čini srećnim.

A post shared by Andjelka Prpic (@andjelkap) on Nov 16, 2017 at 7:43am PST

Predstavu je radila mala, ali odabrana ekipa. Kako su vam se ukrstili poslovni putevi sa Nebojšom Romčevićem i Brankom Đurićem Đurom?
- U kući Romčevića poznata sam kao “opetanđelka”. Od kada sam sa Majom Noveljić-Romčević stala u isti kadar, ona je postala jedna od najvažnijih figura u mom životu, bilo da je reč o poslu ili privatnim temama. Đuru sam upoznala na snimanju emisije “Super ljudi”. Brzo sam uvidela da na glumu i sve što prati našu profesiju gledamo istim očima. Imala sam sreću da dve takve veličine žele da se upuste sa mnom u avanturu, koju ćemo uskoro predstaviti publici.

Da li vas, kao običnog gledaoca, pre zainteresuje tema neke predstave ili filma, ili imena koja se mogu pročitati na odjavnoj špici?
- Sigurno je da biografija može da bude preporuka kvaliteta, ali dobra priča me uvek privuče, pa i vrati, nekom filmu, seriji ili predstavi. Koliko god nečije ime bilo veliko, svaka nova uloga je nova vizitkarta.

Tema predstave “Šta me snađe” je dilema: čast i bračna vernost ili uspon u karijeri. Delite li mišljenje da se ovo pitanje češće stavlja pred ženu nego pred muškarca?

- Nepravde je svuda. O polnoj diskriminaciji da ne govorimo. Ali, to je aksiom protiv koga se izgleda ne može. Jovanka se razlikuje od mora sličnih slučajeva jer je nju ta dilema zaista snašla, nespremnu i naivnu. Okupirani svojim mukama, u ambis je nesvesno guraju mnogi iz njenog okruženja, pa ona prosto biva kolateralna šteta. Ali, kakva će biti njena konačna odluka i da li je moguće iz svega izaći neoštećen, gledaoci će saznati na kraju predstave.

Ova tema prilično je aktuelizovana posle skandala koji poslednjih nedelja trese Holivud. U centru afere je uticajni producent Hari Vajnstajn. Da li je taj slučaj bio inspiracija za tekst?
- Nije. Nebojša je prorok, uvek korak ispred vremena. Vajnstajn je sada očigledno izvučen s nekim razlogom, videćemo kojim. Možda baš da bi potkrepio ovu Jovankinu priču. Šalu na stranu, sigurna sam da je mnogo “Harvijeva” koji negde sede zaštićeni i možda baš u ovom trenutku nekoj ženi ili muškarcu čine nepravdu. To su strašne stvari.

Ljudi poput Harvija nisu prisutni samo u filmskoj industriji već u skoro svakoj profesiji. Dajete li, kroz predstavu, savet kako da postupimo kada se nađemo oči u oči sa takvim poslodavcem?
- Zadatak koji smo postavili u predstavi je da pomenutu situaciju izvučemo na površinu, zamislimo se nad njom, ali i da sve olakšamo tako što ćemo stvari posmatrati iz komičnog ugla. Na kraju krajeva, na ovom podneblju to najbolje i radimo - tragediju pretvaramo u komediju. Crni humor nam je u DNK.

Neke vaše koleginice, na primer Danica Maksimović, otvoreno su govorile da su tokom karijere dobijale “nepristojne ponude”. Kakva su vaša iskustva?

- Žao mi je zbog svačijeg ružnog iskustva. Mene je, izgleda, neka dobra vila čuvala i sklanjala sa takvog puta. Hvala joj na isključivo divnim ljudima sa kojima sam sarađivala.

U kojoj meri ste dozvoljavali i dozvoljavate da sredina utiče na vaše stavove, a po koju cenu ste se držali svojih ubeđenja i niste pristajali na kompromis?
- Osećanje da sam nešto postigla svojim radom, trudom i zalaganjem je ukus koji nema cenu. Preponosna sam na kratku radnu biografiju i ne bih je menjala ni za šta na svetu. Čovek iz straha povlađuje i dozvoljava da sve i svi utiču na njegove odluke. Strah nam dolazi od neznanja i nepoznatog. Zato se rad na sebi i ulaganje u svoje potencijale uvek isplati. Em vas sačuva, em vam olakša put. To ne znači da ćete ići samo uzlazno, ali bar nećete žaliti za propuštenim.

Koje situacije su vama bile toliko komplikovane za rešavanje da vam je prva reakcija bila: “Anđelka, šta te snađe?”
- Moje “šta me snađe” situacije su lakše i za podnošenje i za rešavanje od Jokinih. Obično ih sama “umesim” jer ne krenem na vreme, ne kažem kome treba, ne uradim šta treba... Bude mi teško kada shvatim da sam, iako nenamerno, time oštetila ili povredila nekoga.

Umete li da se nosite sa problemima ili ste od žena kojima je potrebna pomoć bliskih osoba?
- Čini mi se da mogu da se nosim, umem da budem i ispomoć drugima. Takođe volim da izbacim iz sebe muku i tugu, pa ne prezam da sa najbližima delim dileme i čujem njihovo mišljenje. Od toliko stavova na kraju često ne znam ni šta beše problem, a kamoli rešenje.

A post shared by Andjelka Prpic (@andjelkap) on Apr 20, 2017 at 7:22am PDT

Sa predstavom “Šta me snađe” već u decembru gostujete u nekoliko gradova u Srbiji, a u planu je i odlazak u Zagreb i Cirih. Šta vam govori dosadašnje iskustvo, da li publika svuda isto reaguje ili joj, u zavisnosti od sredine, različite stvari privlače pažnju?
- Svako podneblje nosi svoje osobenosti i moram da kažem da me to pomalo plaši. Međutim, u više navrata sam se uverila da ljudi prepoznaju trud, zalaganje i dobru nameru bez obzira na lokalitet.

Kad već govorimo o regionu, scena kada Andrija i Anđelka putuju u Sloveniju ima višemilionski pregled na “Jutjubu”. Prosto je nemoguće ne nasmejati se od srca.
- Ta scena je zaista postala legendarna, a kako i ne bi uz Andrijine bravure. Znam da se čak i u Sloveniji smeju, uz opasku da oni uopšte ne govore tako.

Šta ste, radeći pomenutu seriju, naučili o muško-ženskim odnosima?
- Pravo da vam kažem, ništa. Uprkos tome što su kod većine parova, bez obzira na godine i staž, krizne situacije i problemi u vezama slični, svako od nas je, makar u jednoj sitnici, priča za sebe. Ako vam je do nekog stalo, ne prolazi univerzalno rešenje, već isključivo ono skrojeno po vašim merama. Makar je tako u mom mikrosvetu.

Ne eksponirate porodicu u medijima, ali i ne bežite od toga da supruga i sina “predstavite” na “Instagramu”, gde imate brojne pratioce. Gde je, prema vašem mišljenju, granica dobrog ukusa koja se ne prelazi?
- Nisam sigurna da to znam. Često preispitujem sebe, a i pokajem se što ipak delim svoju intimu. Danas se privatno i poslovno i te kako prepliću, što je na neki način i dobro jer ste bliži ljudima. I zaista, svi smo isti pod kapom nebeskom. S druge strane, decu stavljamo u neke okolnosti koje oni sami možda ne bi odabrali. Ipak, kao većina roditelja, da ne kažem kao svaka majka, teško odolevam onom čuvenom “nije što je moj, ali je...”

Kako se vaš suprug nosi sa vašom megapopularnošću? Smetaju li vam naslovi kao što je “Ovo je Anđelkin pravi Andrija”?
- Lepo bi bilo kada bi granice bile egzaktne i jasne, kada bi se o poslu govorilo isključivo u profesionalnim okvirima. Nažalost, živimo u vremenu kada takvi naslovi obezbeđuju više klikova ili veći tiraž. Nisam pristalica takvih komparacija, ni u mom ni u tuđem slučaju. Dario mi je podrška, kao što se i ja trudim da budem njemu.

Kako provodite vreme koje je rezervisano za vas troje?
- Družimo se sa prijateljima i rodbinom. Idemo u bioskop, pozorište... Ali, pravo uživanje su putovanja. Tako akumuliramo snagu i emocije za periode kada nismo u mogućnosti da zajedno provodimo onoliko vremena koliko bismo želeli.

Male bračne tajne Anđelke Prpić: Ne volim da se petljam u kuhinju, to je resor mog muža

Svojevremeno ste priznali da u kuhinju retko zalazite. Da li se u međuvremenu nešto promenilo?
- Još ne mogu da se pohvalim kulinarskim sposobnostima, ali sam zato usavršila dekorisanje stola, ljuštenje krompira i seckanje salate. Kao svaki pomoćnik.

A post shared by Andjelka Prpic (@andjelkap) on Dec 29, 2016 at 9:28am PST

Nedavno ste napunili trideset tri godine. Jeste li, od kada ste zakoračili u tridesete, uveli neke novine u način negovanja lica i tela?
- Počela sam da treniram. To ističem kao jedan od svakodnevnih prioriteta. Čini mi dobro, a i osećam se dobro posle završenog treninga. Trudim se da vodim računa o ishrani, ali, opet, i da joj ne robujem. Što se tiče nege, kakva god da je, važno je da je konstantna.

Ostavljate utisak istinski zadovoljne žene. Šta je, prema vašem mišljenju, potrebno za sreću?
- Želja da širite pozitivnu energiju oko sebe, prenosite je na druge ljude, ume da pokrene i vas same. Recept za sreću još nisam otkrila. Čim saznam, javljam vam.