Nenad Pagonis: Kad se rodila ćerka odrekao sam se motora koji sam najviše voleo

 

Sve što njegova gvozdena pesnica dotakne pretvara se u zlato. Nenad Pagonis, višestruki šampion planete i Evrope u kik-boksu, izazove traži u novoj borilačkoj disciplini, “plemenitoj veštini” boksu, i svakako ne biste želeli da se nađete u klinču s njim. Ipak, njegovo uvek nasmejano lice otkriva ogromno srce i neumornog filantropa, koji brojnim humanim delima svet pretvara u lepše mesto.

Osim zlatnih trofeja, Nenad je uspeo da pronađe i zlatnu sredinu između dve velike strasti, sporta i rokenrola. Gitarista je i pevač benda “Jurrasic Rock”, a donedavno ste mogli da ga vidite kako rodnim Novim Sadom krstari na motoru. Međutim, druženje sa moćnom mašinom zamenile su mirne porodične šetnje sa suprugom, glumicom Majom Brukner, i njihovom decom, trogodišnjom ćerkom Tesom i sinom Vladimirosom, koji je rođen prošlog septembra. Veseli mališani znalački su pozirali dok su se slikali pored čuvenog petrovaradinskog “pijanog sata”.

Oni koji ne znaju kakav vokal poseduje neustrašivi sportista iznenadili su se kada su čuli da se našao među učesnicima šou-programa “Tvoje lice zvuči poznato”. Nije mu dugo trebalo da opčini publiku, naročito ženski deo.

- Prihvatio sam ovaj izazov na poziv prijatelja. Reč je o trenutno najkulturnijem šou-programu koji se prikazuje na našim televizijama. Zabavna i humana emisija, sa sjajnim ljudima iz različitih oblasti. Dajem sve od sebe, zaista. Moram da priznam da mi je najveći problem bio Luis Fonsi i njegov “Despacito”, jer ne znam španski. I štikle su bile strašne. Svaka čast ženama, to je zaista opasna rabota - šali se najpoznatiji novosadski Grk.

 

Osam puta trijumfovali ste na svetskim prvenstvima i brojnim drugim takmičenjima, postavši najbolji srpski kik-bokser svih vremena. U poslednje vreme vas, međutim, gledamo u nešto drugačijem ringu.

- Kik-boks je prošlost, završena priča. Osvojio sam sve što se moglo osvojiti i nemam više motivacije. Sada sam potpuno posvećen boksu. Bokseri su moderni gladijatori. Pre nekoliko dana, u Nemačkoj, imao sam meč koji sam završio nokautom. Interesantno je da sam ušao među sto najboljih na svetu sa samo sedam mečeva. Voleo bih da karijeru krunišem nastupom na „Olimpijskim igrama“.

Kažu da je Detelinara novosadski Harlem. Jeste li imali prilike da se u to uverite u periodu odrastanja?

- To je kvart koji je iznedrio mnoge “žestoke” momke. Socijalni deo grada. Kraj koji očvrsne čoveka. Odatle potičem, tu sam, u svojoj sedamnaestoj, počeo da se bavim kik-boksom. Možda biste pomislili da je to prilično kasno za ostvarivanje bilo kakvog uspeha. Ali, sve se u životu dešava s razlogom, svi prolazimo kroz različite teškoće koje nas čeliče. Detelinara me je, eto, naučila i nekim grubljim stvarima, na primer, kako da se branim i ponašam u fizičkim okršajima. Iskalio sam se na ulici da bih u sportu postao šampion. Svaki težak trenutak kroz koji sam prošao bio je stepenik više na mom putu i važan deo lične evolucije.

Koji je od tih stepenika bilo najteže savladati?

- Kada smo se sa Detelinare preselili u Rakovac, naselje na Fruškoj gori, nekih četrnaest kilometara od Novog Sada, nisam želeo da zajedno sa mestom boravka menjam i osnovnu školu. Tada sam bio treći razred osnovne. Svakog dana prevaljivao sam dug put, a najgore je bilo za vreme bombardovanja, kada su srušeni svi mostovi. Išao bih autobusom ili stopom do Petrovaradina, a onda skelom ili čamcem do druge obale. Kao dvanaestogodišnjak, čistio sam puške vojnicima u sastavu Protivvazdušne odbrane. Položaj im je bio nekoliko stotina metara od naše kuće, pa me je tata često angažovao da im odnesem cigarete i pivo. Putovanje je postalo još teže kada sam počeo da se bavim sportom. Treninzi su se odvijali u kasnijim satima, završavali su se kada bi mi već otišao poslednji autobus, pa sam morao da stopiram da se vratim kući. U bušnim patikama. U to vreme živeli smo zaista teško.

Sport i muzika dve su naizgled nespojive oblasti. Kako ste uspeli da ih povežete?

- Počeo sam da sviram gitaru sa petnaest godina, dakle, pre nego što sam se zainteresovao za kik-boks. Još tada sam sebi rekao da ću biti ili vrhunski muzičar ili vrhunski sportista. Postao sam ovo drugo, ali ne kasnim ni sa muzikom. Uostalom, rokenrol i jeste za čvrste momke.

Budući da ste u poslednje vreme posvećeni boksu, da li ste vi i Maja imali prilike da doživite i oživite, na primer, čuvenu scenu kada Roki Balboa, obliven krvlju, po izlasku iz ringa doziva suprugu Ejdrijen?

A post shared by Nenad Pagonis (@nenadpagonis) on Apr 1, 2016 at 2:32am PDT

Maja: Pre nekoliko godina prisustvovala sam njegovom meču u Australiji. Tek tada sam shvatila šta sve ovo stvarno znači. Potpuno je drugačije kada se posmatra uživo, iz publike. Jezivo je kada se začuje tup zvuk udarca u meso, ili kosti o kost, a još strašnije kada ste svesni da se to događa nekome koga najviše volite. Iako je pobedio, ja sam, posle svega, počela da plačem i da se tresem. Imam sreću što sam žena šampiona, onog koji pobeđuje i samim tim manje “strada”.

Kako ste i kada shvatili da ste stvoreni jedno za drugo?

Maja: Mi smo se, zapravo, spojili zahvaljujući muzici, kada je čuo i video kako pevam, njegov omiljeni rok. Time sam ga zaintrigirala. Dopala sam mu se na prvi pogled, družili smo se, a kasnije smo shvatili da imamo ista interesovanja.

Nenad: Danas je teško naći ženu koja voli rokenrol, a pri tom je lepa, zgodna, ima stila i harizmu. Obično su te lepe i zgodne neke manekenkice koje slušaju turbo-folk. Maja “ubija” kako peva, emotivna je i na više načina “ispada iz kalupa”.

Maja: Privukla me je njegova hrabrost, osobina koja mi je uvek bila izuzetno bitna. Potpuno se razlikuje od ostalih iz svoje generacije, kao da je neki vanzemaljac koji je sišao na zemlju. Njegov način života, samostalnost, ozbiljnost, zrelost, izgled, sve to me je jednako osvojilo.

Šta se sve promenilo u vašem sportsko-rokersko-glumačkom životu kada je stigla ćerka?

- Sve. Tesa je pravi mali borac, prošla je kroz veoma ozbiljne probleme dok nije ugledala svet. Porođaj se zakomplikovao pošto se zaglavila u kanalu i ostala bez kiseonika. Jedva je ostala živa. Danima smo bili pod neverovatnim stresom, ali ta situacija nas je još jače povezala. Tada smo shvatili da je suština života vrlo jednostavna, da je ključ sreće samo u tome da budemo živi i zdravi. Preselili smo se na periferiju, na jedno skriveno i mirno mesto pored Dunava, gde imamo kuću sa dvorištem, konja Maršala, psa, mačku, stolarsku radionicu. Bio sam neizmerno srećan kada sam čuo da ću dobiti ćerku. Evo, danas je nisam odveo u vrtić, jer sam konačno pronašao malo slobodnog vremena i želeo sam da te trenutke provedemo zajedno. Koliko sam se promenio kada sam postao otac najbolje ilustruje priča koju ću vam reći. Naime, celog života vozio sam motore, bio sam pasionirani bajker. Kada se ona rodila, prodao sam motor koji sam najviše voleo i kupio komforan porodični automobil. Zaista uživam s njima. Oni su mi dovoljni za sreću, ne treba mi ništa više, nisam rob materijalnih stvari.

Vidite li u Tesi svog naslednika?

- Na razne načine pokazuje talenat za sport. Ona jedina u školici čitav poligon prelazi sama, bez ičije pomoći, radi kolut napred, šeta na rukama... Fizički je zaista snažna, a i radili smo dosta s njom posle onog što se desilo na porođaju. I liči na mene. Za razliku od ostalih devojčica, Tesa voli da gleda akcione crtane filmove i superheroje poput Spajdermena. Međutim, tu vrstu “hipnoze” izbegavamo i ograničavamo im gledanje televizije, jer imamo dvorište u kojem ih čekaju mnogo lepše stvari.

A post shared by Nenad Pagonis (@nenadpagonis) on Oct 9, 2017 at 10:58pm PDT

Pomenuli ste stolarsku radionicu. Da li je to još jedan skriveni talenat koji posedujete?

- Zaboravim na vreme kada uđem u tu prostoriju. Stolarstvo je zanat, ali za mene je i jedna vrsta umetnosti. Obrađujete drvo, stvarate drugi oblik od materijala koje može da prihvati svaku vašu ideju ako ste dovoljno vešti. Najčešće pravim nameštaj, garniture, stolove. Za svoju dušu.

U priči o vama Grčka je nezaobilazna tema. Da li često posećujete zemlju svojih predaka?

- Svake godine tamo letujemo. Poslednjih sezona najčešće odlazimo na Sitoniju. Inače, planiram da nabavim kamp-prikolicu, pa da odemo na mesec dana u Grčku, da obiđemo celu zemlju. Moj deda je u Vojvodinu došao iz Soluna, tako da u tom gradu imamo rodbinu. Vladimiros je dobio ime po mom ocu, koji je umro kada sam imao petnaest godina. Bio je profesionalni fudbaler. Tesa je, pak, skraćeno ime Tesaloniki. Tako se zvala sestra Aleksandra Makedonskog, po kojoj je nazvan Solun.

A post shared by Nenad Pagonis (@nenadpagonis) on Sep 1, 2017 at 1:51am PDT

Majo, s obzirom na to da je žena stub kuće, ko nosi bokserske rukavice izvan ringa?

- Kod nas nema klasične podele na muško-ženske poslove. Potpuno sam posvećena deci i svi se prilagođavamo Nenadovim obavezama i angažmanima. Majčinstvo me je pripitomilo, mada nikad nisam ni sumnjala da ću se u toj ulozi dobro snaći. Spokojna sam, ispunjena, imam svoju bazu. Mnogo sam srećna što Nenad nastupa u ovoj zabavnoj emisiji, jer je vanserijski talenat i zaista u tome uživa. Pratim ga na snimanju i pružam mu podršku, mnogo mu znači da budem tamo. Ipak, najveći šok priredio mi je kada sam ga videla na štiklama. Nikako nisam mogla tako da ga zamislim.