Katarina Radivojević: Želim brak iz ljubavi, ne iz kompromisa

 

U životu Katarine Radivojević pristajanje na kompromise nikada nije bilo opcija, zbog čega je često prolazila kroz iskušenja, zahvaljujući kojima je savladala dragocene lekcije. Kao mlađa, služila se oštrim argumentima, ponekad i onim fizičke prirode, i tako stekla epitet neukrotive lepotice. Danas uživa u zrelim godinama koje su joj donele iskustvo i učinile je mudrijom i pitomijom. Ipak, na svaki pokušaj ugrožavanja privatnosti i dalje reaguje burno , ovoga puta isključivo verbalno. Zbog toga je razgovor sa Katarinom specifičan hod po tankoj žici, na kojoj je umeće balansiranja presudno, ali je zauzvrat iskrenost zagarantovana.

U živopisnom ambijentu nadomak Zrenjanina poznata glumica u potpunosti se prepustila ulozi senzualne lepotice koja vešto koketira sa objektivom i za magazin “Hello!” otkrila zbog čega je poželela da fotografije nastanu baš na takvoj lokaciji.

- Volim prirodno okruženje, takav ambijent me inspiriše i opušta. Na selu sam provela detinjstvo, a i moja karijera na neki način obeležena je time, od “Zone Zamfirove” do nekih drugih projekata, zbog kojih sam mesece provodila snimajući u prirodi. To mi je uvek prijalo i davalo mi dodatnu energiju, pa je i ovoga puta bilo uspešno. Kako u Srbiji svake godine nestane po jedno selo, povratak u takav ambijent vraća me u detinjstvo i probudi neku tugu u meni. Nekoliko godina nisam sela na konja, u početku sam bila malo preplašena, ali je strah brzo nestao.

Uživali ste i u zvucima tamburice.

- Obožavam tamburaše, da se proveselim kad god je to moguće. Shvatila sam da je život kratak, posebno u poslednje vreme, kada se suočavam sa gubitkom bliskih ljudi. Nedavno sam se u razgovoru sa bratom prisetila lepih trenutaka iz prošlosti i on mi je u šali rekao: “Zato i postoje tamburaši, da se čovek veseli. Svaki dinar koji smo na njih potrošili vredi duplo, jer nam je ostavio predivno sećanje”. I zaista je tako.

Katarina Radivojević: Život u Holivudu mi je pomogao da izgubim sopstveni ego 

Kako se nosite sa gubicima, što u privatnom, što u profesionalnom životu?

- Da nisam emotivna, ne bih bila glumica, to je nešto što svi mi umetnici nosimo u sebi, ali smatram da sam u vaspitavanju usvojila da nema kukanja i žaljenja. Nekad bi, međutim, trebalo zatražiti pomoć i reći: “Ovo zaista ne mogu sama”. Ja to nisam umela, što nije dobro, ali, to je, ipak, moj put i zahvaljući njemu nikome ništa ne dugujem. Ni uspeh, ni neuspeh. Nemam moralni dug ni prema kome, oduvek sam živela kako sam želela, pila sam kafu sa kim sam htela i družila se sa onima koji mi prijaju. Nisam išla protiv sebe zarad bilo kakve dobiti, i to je luksuz koji imam zahvaljujući takvom stavu.

Po svaku cenu isteruje pravdu, što ste u prošlosti činili čak i fizički. Kako danas gledate na tu vašu borbenost?

- Kao na uspešnu aktivnost. Neki bi možda rekli da su to borbe sa vetrenjačama, ali ja vam garantujem da nisu, jer sam svoje bitke dobila. I to na sudu. Više niko ne može da napiše neistinu o meni. Istina je, ranije nisam preterano marila da se za pravdu izborim diplomatskim putem, ali je to, rekla bih, došlo sa zrelošću. Danas više ne moram svakome da kažem šta mislim. Ljudi zapravo ne vole da čuju istinu o sebi, a ja sam ranije imala potrebu da svima kažem sve. Više ne. Mudro prećutim neke reči. Nisam više klinka. Možda sam mogla sebi da dopustim neke stvari u prošlosti, ali sada to ne radim. Od kada se desio skandal u “Klubu književnika”, koji je bio neprimerenih razmera, kao reakcija na jednu razbijenu čašu, nikada to više nisam učinila.

Od početka karijere važite za zavodnicu i seks simbol. Mislite li da vam je pružena šansa da budete nešto više od toga?

- Sigurno da su fizičke predispozicije bile u prvom planu, kao i nešto slobodnije ponašanje, temperament i hrabrost na kojima nisam “štedela”. Mogu slobodno da kažem da sam bila jedinstvena, što me je, nažalost, skupo koštalo. Sigurno bih bolje prošla da sam se pravila fina i bila smerna, ali to ne bih bila ja. Oduvek sam težila da budem onakva kakva zaista jesam, a ne onakva kako su drugi očekivali da budem. Iskrenost uvek pronađe put, možda sporije, ali do toga neminovno dođe. Vodila sam se time da, ako se u privatnom životu pretvarate i glumite, na sceni ne možete da pronađete prave emocije, jer se ta maska na vama naprosto vidi, i vaše glumačko biće više nije autentično.

Da li je lakše biti Katarina Radivojević u Beogradu ili u Los Anđelesu?

- U Los Anđelesu, definitivno. Zato i odlazim tamo, jer me niko ne zna i to mi prija.

Ovde ste poznata glumica, tamo tek jedna od mnogih koje krče svoj put. Koliko je to zapravo teško?

- Odavde sam otišla kada sam bila izuzetno popularna, da bih tamo bila prilično nebitna. Međutim, ja nisam počela da se bavim glumom da bih bila zvezda, to je tek “posledica” profesije koju sam odabrala. Zato mi ne smeta da u Americi budem nebitna, dokle god radim ono što volim.

Katarina Radivojević: Živim po svojim pravilima i uspevam da preživim

Kako danas “krotite” svoj temperament?

- Čovek je smiren kada je zadovoljan sobom iznutra. U suprotnom je hirovit. Ja sam zadovoljna kada živim život onako kako želim, kada pravim izbor kakav želim, nikako da bih drugima dokazivala da li nešto mogu ili ne. Temperament kontrolišem i jogom, ona mi mnogo pomaže da se umirim i fokusiram.

Personifikacija ste jake žene, koja sve može sama. Da li je teško samom sebi biti motiv i podrška?

- Svakako da je teško. Volela bih da nađem drugu polovinu, ali su moji kriterijumi prema sebi toliko visoki da ništa manje ne očekujem ni od “gospodina pravog”. Ne želim da pristajem na kompromise. Veoma sam određena i tačno znam šta hoću.

Šta hoćete?

- Porodicu koju sam zasnovala iz ljubavi, ne iz kompromisa.

Jeste li isključivi?

- Mislim da nisam.

Šta kaže jači pol?

- Da imam gard.

Odakle gard pored tolikog rada na sebi?

- Pomalo sam nesigurna, verovatno zbog nekih mojih “predstava” zasnovanih na iskustvu. Opuštenija sam kada mi je partner stranac, sasvim sigurno zato što nema predrasude o meni. Aura javne ličnosti ništa ti ne donosi, bar ne na ovim prostorima, a puno košta.

Znači li to da sebe u budućnosti ne vidite u Srbiji?

- Nažalost, ne. Ali mislim da ću se uvek vraćati. Imam snažan osećaj pripadnosti svom narodu, ponosna sam na to odakle sam. Uvek govorim kako su naše devojke, a i momci, lepši u odnosu na ostatak sveta. Moji ciljevi, međutim, nisu vezani za ovo podneblje. Ako svi imamo neku svrhu, volela bih da zalaganjem u Americi pomognem svom narodu u Srbiji.

Koliko su naši ljudi koji žive van svoje zemlje složni?

- Bojim se da baš i nisu. Da smo složniji, da se međusobno više podržavamo, svima bi nam bilo bolje. Uverena sam, recimo, da bi žene, kada bi se više slagale, bile uspešnije, ali iz nekog razloga to nije tako.

Jeste li ispaštali zbog ženske sujete?

- U Americi sam više sarađivala sa ženama nego sa muškarcima, ali kada osete da je neko dobar u nečemu, neće ugroziti projekat zbog sujete. Ovde je, čini mi se, taj problem veći od želje za uspehom projekta. Nedavno sam imala baš takvu situaciju, ali ne bih javno na tu temu. To je nešto što mi se često dešava, uglavnom iza mojih leđa.

Veliki broj slavnih glumica nedavno se zbog seksualnog zlostavljanja žena u Holivudu ujedinio protiv jednog od najuticajnijih ljudi u filmskoj industriji, producenta Harvija Vejnštajna. Jeste li se kad našli u takvoj situaciji?

- Uvek sam imala jasan stav o svemu, pa i o tome da li i kada je o poslu reč sa mnom ima prostora za avanturu. S druge strane, vrlo je neugodno naći se u situaciji kada neko to od vas želi, a vi ne. Dešavalo mi se da sam bila oštećena jer nisam želela neke stvari, međutim, kako sam uvek bila veoma određena, nikada se nisam našla u situaciji da me neko pozove u sobu. Zna se šta to znači.

Imate li razumevanje za žene kojima to očigledno nije bilo jasno?

- Naravno da imam, nismo sve iste i ne mogu da očekujem da svi rasuđuju kao ja. Sa osamnaest godina u beogradskim diskotekama šamarala sam muškarce koji su se drznuli da me dodirnu po nozi, što znači da nisam parametar za razgovor na tu temu. Takvi ne napadaju osobe kao što sam ja. Ima žena koje su osetljivije i nežnije, a predatori osete takav plen.

Vaša priča u “fabrici snova” proširena je i na producentski posao, što će vam doneti saradnju sa Tomom Henksom. O kakvom je projektu reč?

- Sve je još u razvojnoj fazi, pa ne bih previše govorila na tu temu, ali u planu je da sledećeg proleća počnemo sa snimanjem filma “Black Money Games”. Neizmerno mi je drago što je reč baš o Tomu Henksu, jer pored toga što je sjajan glumac i umetnik, on je i veliki poštovalac srpskog naroda. To ga u mojim očima čini još većim. Što se tiče mog producentskog angažmana, počeli su da se otvaraju neki putevi i na tom polju i ja ih sledim. Kada niste samo glumac, već radite i druge stvari na projektu, potrebno je više energije, ali s obzirom na to da nemam porodicu, mogu da se posvetim tome i da uložim sav svoj trud da napravimo nešto dobro.

O vašem emotivnom životu uvek su govorili drugi, dok ste vi ostajali nemi za javne komentare. Mnogi su se iznenadili kada ste nedavno progovorili o ljubavi sa Benisijom del Torom.

- Intimu sam uvek čuvala za sebe i tu se ništa nije promenilo. Jedno je kada o vama pišu na temeljima spekulacija, a sasvim drugo kada vam pripisuju reči koje niste izgovorili.

U čemu su muškarci grešili sa vama ili vi sa njima?

- Ne gledam to tako, jer sam u retko kojoj vezi partneru davala bilo kakav osećaj da je to sa nama zauvek. Uvek sam bila iskrena da sam tu sada i da ne znam hoću li ostati. Devojke to uglavnom ne rade, već se trude da svom muškarcu pruže osećaj sigurnosti. Ja sam, međutim, oduvek stvari postavljala drugačije, stavim do znanja da imam svoj život, svoje ciljeve i svoj put, pa ako nam se putanje ukrste, sjajno, ako ne, nastavljam svojim. To uopšte nije lako, ali ja drugačije ne umem.

Da li ste se nekad našli u obrnutoj situaciji, da vam neko saopšti to isto?

- Jesam, naravno.

Jeste li vi nekad zarad karijere žrtvovali privatni život?

- Jednom sam se, kao mlađa, našla na tom raskršću, ali sam znala da sam neobuzdane, divlje prirode, i da me ne zadovoljavaju obične, male priče. Želela sam da upoznam svet i znala sam da će se to kad-tad desiti. U tom trenutku nisam htela da zasnivam porodicu, da sputavam želju za rastom na profesionalnom polju. Poslednjih godina nisam imala tih nedoumica. S vremenom to sve teže ide.

Da li su kriterijumi veći ili se ta “težina” odnosi na nešto drugo?

- Definitivno su kriterijumi sve veći. Ali ja verujem u sudbinu, da će biti onako kako je određeno.

Pravi ste emotivni vagabundo. Hoće li se on ikada skrasiti?

- Možda samo još nisam upoznala osobu uz koju bih osetila da je vreme da se skrasim.

Plaši li vas pomisao da je možda nikada nećete upoznati?

- Nikada nisam razmišljala na taj način. Nedavno mi je jedna drugarica ispričala kako joj je maćeha rekla: “Da sam znala da ću se udati u četrdeset drugoj, koliko se samo ne bih nervirala”. Ja se ne nerviram jer sam uverena da će sve doći u svoje vreme. Zato sam i odlučila da zamrznem jajne ćelije i sačekam svoj trenutak za brak i porodicu. Neizmerno sam zahvalna Opštoj bolnici „MediGroup“ i doktoru Ljubiću iz “Jevremove” što su mi omogućili da to radimo polako, bez hormonske stimulacije. Verujem da se u životu vraća sve što radite i sa takvim stavom nemam razloga za brigu. Samo strpljivo čekam.