Ilda Šaulić: Emi što pre želim da podarim brata ili sestru

Godinu dana nakon što im je rođenje ćerke život učinilo kompletnim, pevačica Ilda Šaulić i njen suprug Bojan Vučković upriličili su veliku proslavu. Na dan Eminog rođenja, kada hrišćanski svet obeležava "Malu Gospojinu", u Crkvi sveti Vasilije Ostroški na Bežanijskog kosi devojčicu su krstili. U domu porodice Šaulić-Vučković sve je bilo u znaku Eminog omiljenog crtanog junaka Mini Maus.

- Atmosfera je od ranog jutra bila slavljenička. Ema je bila euforična, kao da je znala da se tog dana dešava nešto veliko i važno. Bila je na “visini zadatka”, počev od rođendanskog prepodneva u našem domu, gde smo joj priredili mini-slavlje uz totru, balone i omiljenu joj Mini Maus. Od svih poklona koje je dobila najviše se obradovala dečjoj kuhinjici sa njenim likom. Sada nam svakog jutra, potpuno očarana, kuva kafu. Zaista smo se potrudili da joj rođendan počne što lepše i mislim da smo u tome uspeli - kaže Ilda na početku razgovora za “Hello!”.

- Bio je to poseban dan za našu porodicu, u svakom smislu. Krštenje je bilo predivno, Ema je u crkvi bila mirna, oglasila se tek nekoliko puta i to kada je pop pevao, valjda da zapeva s njim, što je svima bilo veoma simpatično.

Baš kao u svim važnim trenucima, u organizaciji slavlja Ildi su nesebičnu podršku pružile majka Gordana i sestra Sanela, ali je najveću pomoć dobila od supruga Bojana.

- Nas dvoje sjajno funkcionišemo, dopunjujemo se u svakom smislu. Iako se može očekivati da se žena bavi tim stvarima, Bojan je nesebično pomagao i u sve bio uključen, od kupovine poklona, preko krštenja, do slavlja u restoranu “Topčiderac”.

Iako su mediji izostanak Ildinog oca Šabana Šaulića sa krštenja pripisali porodičnim nesuglasicama, pevačicu takvi komentari ne pogađaju.

- U našoj porodici tog dana bila su tri velika povoda za slavlje. Pored Eminog rođendana, rođendan je slavila i moja sestričina Una, Sanelina ćerka, kao i naš zet Zoran Mirković. Tata je prvo bio kod njih na ručku, pa je potom došao na našu proslavu. Mi smo to znali i nije bilo nikakvih iznenađenja.

U hramu na Bežanijskoj kosi Ilda i Ema zablistale su u belim haljinama, dok su se kasnije presvukle u gotovo identične kreacije, što je bila pevačicina velika želja.

- Izbor garderobe shvatile smo vrlo ozbiljno. Ja sam, inače, žena trenutka i za svaku priliku pripremam se neposredno pred polazak, ali ovoga puta bilo je drugačije. Pripreme su počele gotovo mesec dana ranije. Imala sam ideju kako bih volela da izgledamo i mislim da sam uspela da i na taj način uveličam događaj.

Emin kum Ildin je dugogodišnji prijatelj i saradnik, poznati šminker Dušan Lazić.

- Drago mi je da je Bojan bespogovorno prihvatio moj predlog. On odlično zna kakav je Dušan čovek, tako da smo se odmah složili da je on idealna osoba koja će krstiti našu devojčicu. Kada sam ga pozvala da bude kum, prvo smo se oboje isplakali. Mislim da bolju osobu nismo mogli da odaberemo.

Protekla godina Ildi je donele ostvarenje sna o roditeljstvu, konačno otkrivši sve lepote i izazove majčinstva.

- Sa ove distance sve mi deluje tako bajkovito. Svaki trenutka koji provodimo sa Emom maksimalno je ispunjen i kvalitetan. Njeno rođenje nešto je najlepše što nam se dogodilo i svakodnevno zahvaljujemo Bogu na tome. Bojan i ja smo zreli ljudi i znamo u kom pravcu želimo da je vaspitavamo. Stavovi nam se u potpunosti podudaraju, još se nismo našli u situaciji da “svako vuče na svoju stranu”. Dopunjujemo se i za sada zaista sjajno funkcionišemo.

Sa nadom da će njihova porodica u narednim godinama postati brojnija, poznata pevačica ne krije da suprug i ona maštaju o bar još dvoje dece.

- Ema je naš dar od Boga i bićemo presrećni ako nas ponovo pogleda. Voleli bismo da joj podarimo i brata i sestru i oboje smatramo da ne bi trebalo praviti veliku pauzu. Još jedno dete u kući bila bi prava radost, mada Ema već ima dve sestre od strica, kao i brata i sestru od tetke. Ipak, nadamo se da će nam se radost roditeljstva ponoviti.

Dok je još maštala o majčinstvu Ilda je često isticala da će sasvim sigurno biti od onih majki koje maksimalno ugađaju svojoj deci. Danas, međutim, na tu temu govori drugačije.

- Kada postaneš roditelj, promeniš odnos prema toj ulozi. Ema je naša mezimica i svi joj povlađujemo, ali ne po svaku cenu. Često se setim moje majke i situacije kada smo se na nekom mestu našle među malom decom koja se nisu ponašala nimalo lepo. Prišla je jednoj majci i pitala je koliko njeno dete ima godina. Kada joj je rekla da ima tri, ozbiljnim tonom ju je prekorila: “Gospođo, vi ste zakasnili sa vaspitavanjem”. Te njene reči dobro pamtim i mada su mi tada bile smešne, sada ih odlično shvatam. Primećujem da je Ema u fazi kada testira šta može, a šta ne, kada ispituje granice i našu reakciju. Na nama je da odredimo dokle sme da ide. Deca njenog uzrasta prikupljaju sve moguće informacije i zato je važno da se sada stvari postave na svoje mesto, da bi kasnije bila devojčica za primer, a ne razmaženo dete. Koliko ćemo u tome uspeti, videćemo, ali da se trudimo da budemo što bolji roditelji i pedagozi, u to nema sumnje. Ipak, moram da priznam da je jako teško odoleti kada nas pogleda tim svojim okicama i obrati nam se molećivo. Trenutno nam je to najveći izazov. Koliko god da je majčinstvo čarobno, nešto što sam silno priželjkivala, istovremeno je ogromna odgovornost koja će vas pratiti celog života.

Kao osoba koja je donedavno uživala u bezbrižnosti i komforu života, maksimalno ugađavši sebi, rođenje ćerke navelo ju je da promeni prioritete i život drugačije organizuje.

- Imala sam taj luksuz da sebi priuštim razna zadovoljstva i da u pojedinim trenucima ne razmišljam ni o čemu. Sada se to potpuno promenilo i sve je usmereno ka Emi. Srećom, Bojan ima određenu širinu, prilično je fleksibilan i razume moju profesiju, kada sam zbog posla odsutna od kuće, što je ujedno ventil koji mi je neophodan. Isti je slučaj i sa njim, budući da posao kojim se bavi takođe zahteva određenu dinamiku. Moj suprug, recimo, voli da otputuje sa prijateljima na neku važnu utakmicu, što je meni fenomenalno. Želim da i on ostane svoj, da ima prostor za neka lična zadovoljstva. Uspevamo da uskladimo i roditeljske obaveze, i bračni život, i karijeru, tako da smo vrlo zadovoljni - objašnjava Ilda, kojoj u kućnim poslovima i obavezama oko ćerke pomaže gospođa Rosa, koja je uz nju već sedamnaest godina, kao i Emine dadilja.

- Od prvog dana imam pomoć, što mi je u prvi mah bilo neophodno. I Bojanu i meni to je mnogo značilo. Sonja je dugo bila sa nama i maksimalno je učestvovala u Eminom odgajanju, na čemu smo joj neizmerno zahvalni. Sada je sa nama moja draga Rosa, kao i dadilja Jasna. Njihova podrška i pomoć od neprocenjivog su nam značaja. To su žene koje poznajem ceo život i koje se istinski raduju svemu što mi se dešava, što je velika sreća. Kuća je moja oaza mira, mesto koje želim da uvek dobro funkcioniše. Bitno mi je da sam sigurna u svoje ljude, a, s druge strane, to je dragoceno i za Bojanov i moj odnos. Smatram da je izuzetno važno da partneri imaju vreme koje će posvetiti jedno drugom, bez obzira što imaju malo dete. Slažem se da je roditeljstvo najlepša moguća okupacija, ali takođe smatram da bi suprug i ja trebalo da budemo upućeni jedno na drugo, da bismo opstali. Umemo da sednemo sami, popijemo čašu vina i pogledamo film. Da smo sa Emom, to ne bi bilo izvodljivo. Zato nam je pomoć i podrška koju imamo u kući veoma važna.

Zahvaljujući suprugu, nekadašnjem fudbaleru, danas uspešnom preduzetniku u tom sportu, kao i sestriću Luki Adžiću, talentovanom igraču “Crvene zvezde”, Ilda je zavolela “najvažniju sporednu stvar na svetu” o kojoj je nekada malo znala.

- To je bilo neminovno. Fudbal je opšteprisutan u našoj familiji, pa sam s vremenom i ja ovladala materijom. Gledamo utakmice, navijamo i nerviramo se zajedno. Kada Luka igra, obavezno sam na vezi sa Sanelom, njegovom majkom, a mojom sestrom, pa jedna drugu smirujemo. To je postalo sastavni deo našeg života - kroz osmeh objašnjava tridesetosmogodišnja pevačica i dodaje da se nada da Ema neće krenuti tatinim stopama.

- Bojan je oduševljen idejom da i ona jednoga dana igra fudbal, stalno govori koliko je to u Americi popularno, što ja u ovom trenutku ne mogu ni da zamislim. Mada, ko zna, geni su čudo. Svakako da bih volela da se bavi nekim sportom, recimo, tenisom, ali videćemo da li ću se za to i izboriti.

Dok sa suprugom uživa u odrastanju njihove jedinice, savladavanju novih reči i čvrstih koraka po beogradskim parkovima, poznata mama se uz svoje voljene raduje svakom novom danu. Istovremeno, sa radošću putuje na nastupe širom Evrope i priprema novu pesmu, koju publici planira da predstavi tokom novogodišnjih praznika. Ne odričući se karijere, ali ni dragocenih trenutaka sa porodicom i prijateljima, Ildi ne silazi prepoznatljivi osmeh sa lica i raduje se svakom novom danu, zahvalna na svemu što ima i spremno dočekuje sve što ih očekuje na nepredvidivoj životnoj stazi.