Katarina Ranić Čavić: Od roka do baroka

Već nekoliko godina četvorka vrhunskih muzičara stvara savršenu sinergiju najrazličitijih žanrova, sa repertoarom koji predstavlja uzbudljivu šetnju od Vivaldijevih kompozicija, preko rokenrol standarda, do disko hitova. Jedina dama u električnom gudačkom kvartetu “Dinamika Music” Katarina Ranić-Čavić otkriva da njihova umetnička misija “od roka do baroka” ima sve više poklonika i da se mlađoj populaciji dopadaju dela slavnih baroknih kompozitora u modernim aranžmanima, kao i pop-rok hitovi izvedeni na nešto drugačiji način.

Harizmatična beogradska umetnica rano je zavolela magični instrument violinu. Imala je svega pet godina kada je počela da svira.

- Bilo je nekako logično da muzika postane moja profesija, a violina sastavni deo mog života. Posle akademije u Beogradu položila sam prijemni u visokoj školi u Hamburgu, gde sam završila i specijalizaciju. Prve profesionalne korake napravila sam kao članica manjih kamernih sastava, a potom i velikih simfonijskih orkestara. Sa slavnim kompozitorom Džejmsom Lastom devedesetih sam radila turneju po zapadnoj Evropi, na šta sam izuzetno ponosna - kaže Katarina, koju zovu srpskom Vanesom Me.

Kako se rodila “Dinamika Music”?

- Želela sam da ljudima predstavim nešto originalno, da im približim klasičnu muziku i pokažem da ona može da se doživi i malo drugačije. Davnih dana sam shvatila da nadogradnja klasične tradicije zavisi od mene i moje spremnosti da eksperimentišem. Upravo tu leže koreni “Dinamike”. Trenutak da se ona konačno rodi pojavio se posle mog povratka u zemlju. Decenijama, nažalost, doživljavamo kulturni kolaps u svakom smislu i nekako smo zaključili da je naš zadatak da sviračkim delovanjem ubedimo slušaoce kako može da se uživa i uz Mocarta.

Sa slavnim kompozitorom Džejmsom Lastom devedesetih sam radila turneju po Evropi, na šta sam izuzetno ponosna

Sastav je jedinstven i po tome što umesto četvrtog gudača ima didžeja.

- Bogdan jeste didžej, ali je takođe školovani violonista. Zahvaljujući njegovim aranžmanima dobijamo specifičan zvuk koji daje utisak da slušate čitav orkestar. Druga prednost u odnosu na klasične kvartete su nastupi na električnim instrumentima, za koje smo se odlučili jer su klasičari uglavnom statični, strogo obučeni, ozbiljniji, pomalo distancirani od publike. Mi smo želeli da to prevaziđemo, da pružimo lični pečat, po ugledu na poznate svetske muzičare kao što su Najdžel Kenedi, Vanesa Me, Dejvid Geret. Otvorenog smo duha i spremni smo da prihvatimo sve što je u skladu sa našim afinitetima.

Vaše aktivnosti nisu samo koncertni nastupi?

- Već dve-tri godine dobijamo i ponude da sviramo na proslavama, ekskluzivnim venčanjima, glamuroznim događajima. Zahvaljujući repertoaru i projektu “Od roka do baroka” uspeli smo da animiramo i publiku na takvim skupovima. Prate nas sa velikim uvažavanjem i pažnjom, ne štede dlanove.

Da li svoje bogato iskustvo prenosite i mlađim generacijama?

- I kolege iz sastava i ja bavimo se pedagoškim radom. Znanje prenosim deci različitih uzrasta koja se oduševe kada neku etidu, koja kao kompozicija ume da bude i malo dosadna, zamenim, na primer, sa Majklom Džeksonom. Sjajno je prošla i ideja da Ravelovu kompoziciju spojimo sa “Led Cepelinom”, a završimo uz disko ritam Done Samer. Sve je to moguće dobro uklopiti, ali sa ukusom i merom, jer nekada su granice vrlo tanane i čovek lako može da sklizne. Kada je reč o zvuku i hrabrosti, ugledali smo se na naše mlađe kolege “2Cellos”, koji su zaista fantastični. Ako su oni postali svetski priznat duet, što i mi ne bismo mogli da se predstavimo kao originalni domaći brend? Osnovu kvarteta činimo didžej, inače moj suprug Bogdan Čavić, i ja. Debitovali smo 2012. godine u Beču, kada smo svirali u „Kursalonu“ u prepunoj Štrausovoj sali. Nešto kasnije pridružile su nam se i kolege Milovan Jovanović i Vladimir Uratarević.

Želimo da ljudima približmo čari klasične muzike, da im pokažemo da ona može da se doživi u drugačije

Kako održavate muzičku kondiciju, da li svakog dana “trenirate”?

- To zaista jeste trening. Treniraju se prsti, moždane vijuge, uši, ali i dobra volja. Trudim se da vežbam svakodnevno, ali sve zavisi od ostalih obaveza. Pred nastupe imamo solo i zajedničke probe, jer koncerti iziskuju apsolutnu spremnost i profesionalni pristup. U okviru naš male zajednice imamo neka pravila koja moraju da se poštuju. Imamo i velike planove, radimo na proširenju repertoara, na filmskoj muzici koju od sledeće sezone takođe želimo da izvodimo, spremamo miks najpoznatijih operskih arija i uvertira...

Ističete se i interesantnim imidžom. Ko brine o vašem stajlingu?

- Za sada brinemo sami. Trudimo se da budemo klasičari na moderan način. To podrazumeva i ekstravaganciju, ali s merom i stilom. Vizuelno smo se identifikovali kao “tri muškarca i jedna žena”, u čemu se takođe razlikujemo od ostalih beogradskih kvarteta, koje obično isključivo čine dame.

Koje kompozicije su obavezne na vašem repertoaru?

- Postoji zlatno pravilo u vezi sa programom. Naime, na svakom nastupu mora da se nađe Mocartov miks. To je čarobna, vanvremenska muzika, i bilo bi sebično da njen doživljaj ne podelimo sa drugima. Medicinski je dokazano da postoji Mocartov efekat, pa su njegova dela uvedena u psihoterapiju, a kažu da utiču i na inteligenciju nerođenih beba. Nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Jednom prilikom svirali smo na svadbi na kojoj su mladenci zabranili narodnu muziku, čak i starogradsku. Posle Mocartovog miksa u trajanju od petnaestak minuta, prvo je među prisutnima nastao muk. Taman kad smo pomislili da nešto nismo dobro uradili, sala je eksplodirala od aplauza.