Goran Dimitrijević: Bolje je pošteno se menjati, nego lažno ostajati isti

 

Kako je oduvek bio strastveni konzument medija i muzike, posle studija na Filološkom fakultetu Goran Dimitrijević, voditelj Vesti na Prvoj, odlučio je da svoj put nastavi u novinarstvu. Tokom odrastanja osamdesetih godina, preko štampe, knjiga, radija i muzike razvila se bliskost sa engleskim jezikom, kao i intresovanje za dešavanja u svetu. Njemu je ulazak u medije bio prirodan put, nije se nikada dvoumio, jer je to uvek bilo kompatibilno sa svime što je radio.

Šta se promenilo u vašoj radnoj svakodnevici od kad ste deo tima Prve televizije?

- Suština mog posla je ostala ista, ali dinamika rada je drugačija. Inaformativna redakcija Prve TV priprema kratke vesti preko dana, centralne vesti u 18.00 i "Noćni žurnal", pa su i dnevne obaveze i radno vreme usklađeni s tim. Ali brzo sam se prilagodio, uz svesrdnu pomoć kolega.

Kad ste odlazili oprostili ste se od publike rečima "Što se mene lično tiče, poslednji put iz studija Vesti TV B 92, ja vam želim prijatno veče". Da li vam je neko zamerio da je taj čin bio suviše ličan?

- To je bila spontana odjava i lični oproštaj s kućom pod imenom B 92 u kojoj sam proveo više od 20 godina, još od vremena dok je imala samo radio-stanicu. Moj javni identitet je bio vezan isključivo za B 92 i zbog tolikog staža u kući privatizovao sam svojih poslednjih nekoliko sekundi u studiju Vesti. Niko od kolega mi nije zamerio na tom ličnom momentu, naprotiv.

Kako ste se osećali u trenutku kada ste se pozdravili sa gledaocima? Da li inače lako prihvatate promene ili ste od onih koji vole sigurnu luku?

- Za mene je to bio i formalan kraj jedne ere, jer su se vremena neprovratno promenila. Danas u medijima nema sigurnih luka - scena i tržište su drugačiji. Nekadašnji B 92 ima svoje zasluženo mesto u istoriji, ali vreme je da se ide dalje. Otvaraju se neke nove priče, bolje je pošteno se menjati, nego lažno ostajati isti.

Koju vest biste voleli da pročitate do kraja godine?

- Ono što bih ja voleo nije moguće. Recimo, da će Srbija od 1. januara biti članica Evropske unije, da će svakom bolesnom detetu biti omogućeno adekvatno lečenje, da je prosečna starost automobila na našim ulicama manja od 13 godina... željama nema kraja.

Sećate li se neke anegdote koja vam se dogodila dok ste čitali vesti?

- Televizijske vesti su po prirodi suvoparna i ozbiljna forma, tako da je prostor za anegdote uzak, ali u živom programu se u studiju tokom godina svašta dešavalo. Od muve na licu dok govorim u kameru, preko mačke ispod nogu koja je nekako ušla u studio, pa do otpadanja delova scenografije usred emitovanja.

Čuveni ste po prepoznatljivom glasu zbog kog ste mnogima jedan od omiljenih voditelja Vesti. Da li vam se dešavalo da vas prepoznaju po njemu kad pozovete taksi ili neku drugu službu?

- Već godinama me ljudi prepoznaju više po glasu nego po liku, čak i kad me vide. Privatno sam najčešće u farmerkama i duksu, pa tek kad nešto izgovorim komentarišu "da sam im odnekuda poznat". Dok se nisam našao u takvim situacijama nisam ni bio svestan koliko ljudi mogu da pamte nečiji glas, a ne lik.

Koja iskustva i izazovi su vam pomogli da naučite najvažnije lekcije o novinarstvu?

- U početku mnogo dobre volje i konstantna "krađa zanata" od boljih, iskusnijih i starijih. Oprobavanje u različitim vrstama medija, od malih članaka u štampi, vođenja programa na radiju, preko prvih dana internet novinarstva i servisa vesti, do rada na televiziji. Imao sam tu privilegiju da stasavam u redakcijama sa ozbiljnim profesionalcima i velikim imenima našeg posla, što mnogo znači.