Marko Bulat za Hello!: Dorotea je za nas zaista dar od Boga, a njeno ime to i znači

Kada je pre dve godine zakazao venčanje sa izabranicom Marijom, pevač Marko Bulat bio je siguran da će se njih dvoje uskoro ostvariti u ulozi roditelja i da će 2015. za njih biti godina radosti i slavlja. Igrom sudbine, dok su pripremali svadbu, lekari su ustanovili da njegova partnerka ima vanmateričnu trudnoću, zbog čega je neposredno pred svadbeno veselje morala na operaciju, kada joj je odstranjen desni jajovod. Iako su ih u tim trenucima obuzeli neverica i tuga, nisu želeli da otkažu venčanje, već su se sa osmehom na licu 24. maja zavetovali na večnu ljubav, prvo u crkvi „Svetog Luke“ u Skojevskom naselju, a potom i pred matičarem.

Sa željom da se ostvare u ulozi roditelja, supružnici su ubrzo odlučili da se podvrgnu procesu veštačke oplodnje jer je posle operacije Marija imala manje šanse da prirodnim putem ostane u drugom stanju. Prilikom prvog pokušaja lepa crnka nije ostala u drugom stanju, a u medijima je krenula negativna kampanja protiv poznatog para zbog navodnog konzumiranja narkotika.

Sreća im se ponovo osmehnula kada su u avgustu prošle godine saznali da će postati roditelji, a radosnu vest dugo nisu želeli da podele čak ni sa članovima familije. Iako je Marija bila zdrava trudnica, prevremeno se porodila u februaru u šestom mesecu trudnoće, zbog čega je njihova ćerka bila dva meseca u inkubatoru, a potom i na bolničkom lečenju.

U iskrenom intervjuu poznati pevač otkrio nam je kroz šta je sve prolazio u danima strepnje i neizvesnosti kada je zdravlje njegove bebe bilo veoma nestabilno, pod kojim okolnostima je njegova supruga ostala u drugom stanju i zašto su ćerki dali ime Dorotea, što znači „Božji dar“. 

Kada ste saznali da je Marija u drugom stanju i koliko vas je ta vest obradovala?

- Krajem avgusta prošle godine i bili smo neizmerno srećni, pogotovo što je iza nas već bila jedna vanmaterična trudnoća i neuspela veštačka oplodnja. Međutim, samo nekoliko dana kasnije u medijima je krenula još jedna negativna kampanja protiv nas u vezi sa korišćenjem narkotika, pa smo odlučili da najlepšu vest sačuvamo za sebe. Desilo se da se moja supruga porodila u dvadeset sedmoj nedelji i sve dok dete nije otpušteno sa bolničkog lečenja nismo želeli nikome da govorimo o onome što nam se dešava.

Kako se vaša supruga osećala tokom trudnoće?

- Marijina trudnoća odvijala se bez ikakvih problema. Odlično se osećala sve vreme, čak i tog dana kada se porodila, mi smo u osam ujutru bili na redovnom lekarskom pregledu, na kome su nam rekli da je sa plodom sve u redu. Međutim, u deset uveče supruga je dobila jake bolove, zbog čega smo hitno otišli kod lekara, a već sat i po kasnije se porodila. Jednostavno se otvorila, porođaj je krenuo, tako da lekari nisu imali drugog izbora osim da je porode carskim rezom. Marija je bila tek u šestom mesecu trudnoće, a naša ćerka je imala kilogram i sto pedeset grama na rođenju, a pošto se težina smanjuje, narednog dana je težila svega devetsto pedeset grama. Ja sam odmah posle porođaja potpisao saglasnost da se beba prebaci u „Institut za neonatologiju“, gde je u inkubatoru provela dva meseca, a kasnije je prebačena na „Univerzitetsku dečju kliniku“ u Tiršovoj ulici. Prvi put smo je doveli kući 1. maja, ali već posle dva dana morali smo da je vratimo na bolničko lečenje u „Institut za majku i dete“ jer je ubrzano disala. Nije bilo ništa strašno, ali nismo želeli da rizikujemo pošto je naša ćerka prevremeno rođena beba koja je tokom boravka u inkubatoru imala sepsu i upalu pluća. Definitivno smo je doveli kući 9. maja i od tada se Marija i ja brinemo o njoj i uživamo u čarima roditeljstva.

Da li su lekari mogli da utvrde zašto je došlo do prevremenog porođaja?

- Nisu, nemaju objašnjenje. Marijino zdravlje bilo je odlično i tokom trudnoće i posle porođaja, pa se ne zna zbog čega je dete prevremeno rođeno. Jedna doktorka koja se posle porođaja brinula o mojoj supruzi i ćerki branila je doktorsku disertaciju na temu prevremeno rođene dece. Žena je izučila sto različitih slučajeva i zaključila da ne postoji matrica, odnosno razlog zbog čega se to dešava. Svi nalazi moje supruge bili su dobri, a kasnije su rađene i analize i utvrđeno je da nije imala nikakvu infekciju koja bi eventualno mogla da izazove porođaj.

Kakva su bila vaša osećanja u trenutku kada ste postali otac prevremeno rođene bebe?

- S jedne strane velika sreća zbog činjenice da sam postao otac, a, sa druge, ogromna briga da li će sa detetom sve biti u redu. Gorčina i radost pomešane u istoj čaši. Raduješ se, a ne smeš do kraja da se raduješ, jer ne daj Bože svakog časa nešto može da krene po zlu. Desilo nam se da su nam lekari jednom prilikom rekli da nisu sigurni da će beba preživeti noć, ali da ne mogu ništa da urade. To je bilo u periodu kada je imala upalu pluća. Bili su to dani strepnje kada se nadaš da će sve ipak biti u redu.

Ko je bio hrabriji u danima neizvesnosti, vi ili vaša supruga?

- Ne znam odgovor na to pitanje. Svako takve događaje preživaljava na svoj način, kao što i svako veliku tugu ili veliku sreću pokazuje individualno. Ne može u takvim situacijama da se meri ko je hrabriji.

Koliko vam je vera pomogla tokom ovog iskustva?

- Ne bih to mnogo isticaao. Mogu samo da kažem da je Mariji posle vanmaterične trudnoće odstranjen desni jajovod, a ovog puta je zatrudnela preko desnog janika i plod je na čudan način otišao u matericu, za šta lekari nemaju objašnjenje. Zbog svega toga nisam ni jednog trenutka želeo da pomislim da nešto može da krene po zlu. Nisam dozvoljavao mislima da idu u tom pravcu.

Kako su izgledali dani strepnje dok vam je dete bilo u inkubatoru?

- Beba je puna dva meseca bila u inkubatoru i to su bili dani kada je bukvalno svakog trenutka nešto moglo da krene po zlu. Sestre i doktori koji rade u „Institutu za neonatologiju“ naučili su nas da je dobra vest kada nema loše vesti. Svaki put kada bi nam rekli da je stanje stabilno, odlazili smo kući srećni i nadali se da će tako biti i sutradan. Jer svaki trenutak bio je pun neizvesnosti i uvek je postojala mogućnost da se desi neki pad.

Jesu li sepsa i upala pluća bili najteži izazovi sa kojima se izborila vaša ćerka dok je bila u inkubatoru?

- Da, to su bili najteži dani kada se nije znalo da li će odreagovati na terapiju, ali kada je to pregrmela, sve je krenulo nabolje. Bilo je dana kada smo se molili Bogu da primi bar mililitar mleka jer nije mogla da jede, kasnije smo se radovali kada bi primila dva ili tri mililitra i prešli smo dugačak put dok nije počela da uzima po sto mililitara po obroku. To su stvari koje niko ko ih nije doživeo ne može da razume. 

Kako izgleda vaša svakodnevica od kada ste ćerku doveli kući?

- Ovo nam je drugi put da smo je izveli iz bolnice, a kod kuće smo napravili bolnički režim. Kod bebe se ulazi samo sa maskama, dezinfikuju se ruke pre nego što joj se priđe i za sada nikoga ne primamo u kuću jer još čekamo da prođe virusni bronhitis koji trenutno ima. Tako mora da bude. Nas dvoje je hranimo, presvlačimo i vodimo računa o njoj, što su potpuno novi momenti za mene. Sve to mi je vrlo lepo i neopisivo, a svako ko je roditelj zna o čemu pričam. Kao svaki par koji je tek dobio dete Marija i ja smo umorni i neispavani, ali i neizmerno srećni. Još se nismo podelili po smenama, već zajedno vodimo računa o njoj, tako da spavamo svega tri sata dnevno.

Možete li konačno bez zadrške da se radujete što ste postali otac?

- Konačno sam se opustio i presrećan sam. Dete je zdravo, svi organi joj dobro rade, a najgore smo pregrmeli. Do prve godine će primati terapiju, ali to nije ništa strašno.

Zbog čega ste odlučili da ćerki date ime Dorotea?

- Značenje tog imena je „Božji dar“. Marija je neposredno pre naše svadbe imala vanmateričnu trudnoću, posle koje joj je odstranjen desni jajovod. Potom smo imali jednu neuspelu vantelesnu oplodnju, a za način na koji je plod iz desnog jajnika stigao do materice medicina nema objašnjenje. Ako svemu tome dodamo i činjenicu da je beba rođena u šestom mesecu, onda je ona zaista za nas dar od Boga.

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +