Nataša Bekvalac brutalno iskrena: Bilo je žena koje su mi rekle da je trebalo da ćutim i trpim, a neke su i vređale

Pevačica Nataša Bekvalac (38), koju smo poslednjih nekoliko meseci najčešće gledali uplakanu, opet se smeje. Glavni izvor njene radosti su kćerke, jedanaestogodišnja Hana i devetomesečna Katja, zbog kojih je i smogla snage da nastavi dalje posle kraha bračne veze sa Lukom Lazukićem, kog je optužila za fizičko nasilje.

S obzirom na to da je sudski proces u toku, Nataša nije mogla da govori o tome da li je Luka pokušao da stupi u kontakt s njom, kao ni da li on plaća alimentaciju, ali nam je otkrila da je nijedan od bivših muževa nijednom nije pozvao tokom svih ovih meseci. Priznala je i da to što je poznata ličnost nimalo nije olakšalo njenu situaciju, ali da je ona, za razliku od drugih, odlučila da ne ostane sklupčana na dnu.

Kako ste, kako se osećate posle svega?

– Poslednjih dana ne jenjava euforija oko vrtoglavog uspeha singla “Mala plava”, cela ekipa konačno može da odahe i uživa u rezultatima veoma napornog i intenzivnog rada. U mom privatnom životu ima mnogo radosti jer nas Katja svakodnevno oduševljava i razoružava zaraznim smehom, pa je cela porodica, na čelu sa Hanom, fokusirana samo na nju. Sve se vrti oko nje, a, bogami, ona nas sve vrti oko malog prsta.

Koliko je to što ste poznata ličnost bilo olakšavajuća okolnost u vašem slučaju?

– Ne gledam ja na stvari tako. Smatram da je život najveći dar. Pritom, nijedan sadržajan, uzbudljiv život nije ravna linija, već je prepun uspona i padova. Kada te život povuče unazad, nije lako, ali ja znam da sam tad u pripremi za veliki uspon. Kao kad odapinješ strelu, prvo je povučeš unazad.

Mnogo žena vam je pisalo tih dana, sve su vam dale bezrezervnu podršku. Jeste li poželeli da se učlanite u neku organizaciju koja se bori protiv nasilja nad ženama? I smatrate li da je to, na neki način, obaveza javnih ličnosti čija reč ima snagu?

– Nisu baš sve, bilo je i onih koje su govorile trebalo je jače, kao i onih koje su me savetovale da je trebalo da ćutim i trpim, neke su i vređale. Ovo je samo moja borba, ali je i dokaz da sam veoma obična žena, da svakom sve može da se desi. Međutim, veoma se razlikujemo po tome kako ćemo svoj život nastaviti – da li ćemo od cigala bačenih na nas napraviti kuću ili ostati sklupčani na dnu.

Jeste li odlučili da neke stvari drastično promenite u odnosu prema muškarcima?

– Ne, odlučila sam da neke stvari drastično promenim u odnosu prema sebi. Ne postoji pravi muškarac, taj sa kim ste za vas je u tom trenutku pravi, jer je baš on vaš odraz u ogledalu. U budućnosti, pre nego što uopšte dođem do teme ljubavi, potrudiću se da mi se veoma dopadne ono što vidim u ogledalu kad stanem ispred njega.

Razmišljate li o tome da se više ne zaljubljujete fatalno?

– A kako se to može narediti? Kakav to ego manijak uopšte može da pomisli kako je bilo šta u vezi sa emocijama podložno kontroli i pameti? Nisam razmišljala u tom pravcu, ja samo živim svoj život, volim i čuvam ljude.

Kakav bi trebalo da bude sledeći muškarac kome biste ukazali poverenje?

– Veoma je preuranjeno da uopšte razmišljam o odgovoru na ovakvo pitanje. Trenutno imam sasvim druga interesovanja, pa tako i isijavam, veoma sam nezainteresovana.

U čemu i kome ste pronašli snagu da nastavite dalje?

– Kao poprilično veliki buntovnik nisam slušala nikog ni kad sam sebi birala partnere, pa tako i u svemu ostalom slušam sopstvenu intuiciju i nema tu saveta. Moja porodica i prijatelji su samo prepuni ljubavi prema meni, kao što i ja imam puno srce ljubavi za njih.

Jesu li vas zvali bivši partneri i šta su vam rekli?

– Niko me nije zvao.

Uvek ste tvrdili da ste veoma emotivni, a jeste li sada ranjiviji nego pre, u smislu da vas tuđa nepravda pre pogodi?

– Sve me kao i ranije isto dotiče, osetljiva sam na iste stvari i imuna na one koje me ni ranije nisu pogađale. Ja sam samo žena bogatija za još jednu lekciju, još jedno iskustvo, i presrećna sam jer sam dobila još jednu najveću životnu ljubav, moju kćerku Katju.