Vlada Divljan: Pravi je izazov biti normalan || Hello Magazin!

Vlada Divljan će sa svojom “Nevladinom organizacijom”, sad već tradicionalno nastupiti 8. marta u Domu omladine.
- Taj datum se nekako sam nametnuo. Dobar deo mojih pesama su ljubavne pesme, na mojim koncertima je uvek bilo nešto više dama... A bilo mi je simpatično da učestvujemo u „reanimaciji“ nekada velikog praznika, a posle nepravedno zaboravljenog - kaže Divljan u razgovoru za “Blic”.

Koje su vam glavne asocijacije na 8. mart?
- Prva asocijacija mi je lepo i sunčano vreme, zatim ljubičice i visibabe, pa nove frizure koje su žene za taj praznik ponosito nosile, čuvene trajne, pa njihove kolege i muževi koji bi koristili priliku da se “legalno” podnapiju jer se tog dana radilo samo do podne, i to simbolično... U ono doba, kada se slavilo, bio sam mnogo više ciničan, ali danas mislim da je taj praznik apsolutno zaslužio da postoji. Na kraju, on nas podseća na početke organizovane borbe za ravnopravnost među polovima koja, nažalost, još uvek nije završena...

Šta spremate za ovaj koncert?
- Odsviraćemo jednu ili dve nove pesme premijerno, zavisi već kako budu zvučale na probama, a ovoga puta tu su i gosti - Bojana Vunturišević i Petar Rudić iz grupe “Svi na pod”, kao i moj dragi prijatelj iz Zagreba, Maks Juričić (eks-“Film“, eks-“Vještice“) sa svojim novim bendom “Ljetno kino”. Planiramo da posle koncerta, u Džez klubu Doma omladine, napravimo after parti na kojem su domaćini naši gosti iz Zagreba.

Kako je došlo do saradnje sa bendom “Svi na pod”?
- Spontano, kao i sve lepe stvari u životu, a za sve je “kriv” Šabački letnji festival na kojem smo prošle godine delili binu. Prvo smo se malo jedni drugima divili, a onda su me pozvali da uradimo nešto zajedno. Kako mi se tih dana po glavi vrzmao jedan rif, smišljen baš na tonskoj probi za koncert u Šapcu, pomislio sam da je logično da počnemo s njim. S druge strane, oni su me podsetili na grupu „Zvuk ulice“, ne toliko po muzici koju sviraju, već po samom pristupu, pa sam na taj rif nakačio stihove o zvuku ulice. Na kraju smo otišli u Petrov studio “Destilerija”, gde smo sve to zakuvali, i posle još jednog sešna, pesma je završena.

Da li ste zapazili još neki novi sastav koji vam se dopao?

- Da, naravno. Recimo grupa “Threesome” iz Beograda je poslednja koja me je na prečac osvojila... Tu su i “Sevdah baby” i “Zemlja gruva”, sa kojima sam, kao gost benda „Svi na pod“, krajem prošle godine svirao u Ljubljani, Zagrebu i Sarajevu. Moram priznati da mi je prijalo da se, posle dobrih 30 godina na bini, budem jedan od učesnika mini turneje koja se zvala “Novi zvuk Beograda”. Još više mi je prijala spoznaja da sam okružen talentovanim, ambicioznim i vrednim mladim ljudima koji prave zanimljivu i dobru muziku. Veliki pečat je ostavila i ekipa skupljena oko studija „Digimedija“, u kome su snimali bendovi kao što su “Repetitor”, “ŽeneKese”, “Nežni Dalibor” i drugi, no oni su tu već neko vreme, ne možemo ih zvati novima. Sve u svemu, mislim da danas u Srbiji imamo bolju muzičku scenu nego što je zaslužujemo.

Šta slušate ovih dana?
- Kao i obično, sve i svašta, šta mi već doleti i naleti... Internet je tu bog. A baš poslednjih dana, iz meni sasvim nepoznatih razloga, preslušavam razne operske arije, pre svega Pučinija, ali ne bojte se, na koncertu neću pasti u iskušenje da neku od njih i zapevam...

Šta vam danas predstavlja izazov?
- Izazov je da budem normalan i, koliko je moguće, dobar u svemu što radim i naravno da budem dobar otac i muž. Izazov mi je i da nikad ne radim stvari kojih ću se kasnije stideti ili zbog kojih bih morao da lažem.

Novi album “Esperanto” se dosta dugo najavljuje, šta se dešava?

- Istina je, predugo to traje. Više je razloga za takvo stanje, objektivnih i subjektivnih, od raznih filmskih ili TV projekata u koje često uskačem i koji me odvlače od rada na albumu, te odvojenosti od matičnog benda i sredine kojoj se obraćam, do sopstvene sporosti i svojevrsnog perfekcionizma i mogao bih još dosta da nabrajam, ali mi neće mnogo pomoći. Zato mi ne preostaje ništa drugo nego da zagrejem stolicu, a verujte mi na reč, već neko vreme je grejem, rezultate ćemo videti krajem godine.

Imate li neke nove projekte kada je reč o filmskoj, pozorišnoj muzici?
- Pokušavam da se što više koncentrišem na rad na novom albumu, ali planiram da ove godine sakupim i svoje radove iz oblasti takozvane primenjene muzike i do kraja godine izdam CD “Muzika za ekran, binu i lift”. Shvatio sam da ima dosta toga što većina moje publike verovatno nikada nije čula, a kako sam svoju prvu TV muziku napisao 1981, znači pre 30 godina, eto nama još jednog jubileja, red je da se obeleži.