Petar Božović: Narod u Srbiji je bez nade! || Hello Magazin!

Doajen naše glume Petar Božović će u subotu na Mašinskom fakultetu u Beogradu, s početkom u 19.30, održati humanitarno veče za pomoć Kraljevu, postradalom u zemljotresu. Božović kaže za Press da je cenu ulaznica prepustio savesti onih koji dođu.
- Cena ulaznica nije određena. Neka da koliko ko može i koliko hoće da da, jer je to stvar svakog pojedinca - govori čuveni glumac. Stvari koje su nekada izazivale uzbuđenje kod publike u ovakvoj svakodnevici su ponekad trivijalne, pa čak i smešne, zar ne?
- Čovek se od svega toga brani jedino smehom. Podsmeva se sopstvenoj gluposti i strmoglavljenju iz koga nema povratka. Predstava, kao lakmus papir, nije laka, jer čovek koji beži od svega, ne želi da mu se servira surova stvarnost, sem u vestima, iako je o drugima. Ali, pozorište je priča o nama, bez obzira na to ko ju je pisao i gde se dešava. Na prvim stranama novina nikada nije bilo da je neko nekog ubio. Postojali su listovi samo za to. Kolporteri su išli Knez Mihailovom ulicom i prodavali ih pod čuvenim sloganima - „Ubila je muža sekirom na spavanju". Danas ako za doručak nema 30-40 mrtvih, to nije ništa!U Srbiji je sve više ljudi koji preturaju po kontejnerima... Pre izvesnog vremena video sam ženu, i to pristojno obučenu, pored kontejnera. Stao sam kolima i pitao: „Šta tražite, gospođo?" A ona mi reče da traži nešto što će joj trebati. „A čime se inače bavite?" „Ja sam penzionisani profesor muzike." Ne mogu vam opisati kako sam se osećao. Znam da sam joj ponudio neke pare, ali to nije ublažilo moj osećaj gorčine. Za mene je najveći poraz što ovaj narod gubi nadu. Napadi na vozače GSP-a i poštare postali su svakodnevica. Ne može se reći - došli huligani pa biju. Deca nam imaju pravo glasa odmalena. Ne smeju roditelji ništa da im kažu. Ako ih naši ljudi slikaju u Americi, otimaju im decu.
Nedavno je osvanuo naslov da Srbiji preti opasnost od nove vrste droge. Šta je onda sa drogom i dilerima koji su već na tržištu?
- Obrenovac je bio drugi u Evropi po broju narkomana, što je nedavno i javno potvrđeno. A sad govore o novoj drogi koja je zabranjena u Evropi?! Ljudi moji, imamo 20.000 narkomana! Opasnost za Srbiju nisu zavisnici od droge, nego zavisnici od 'leba! Odjednom - šta ćemo s drogom, a ovamo su sve pokrali! Narod u Srbiji nema šta da jede! U Vojvodini ima gladnih! Ne moramo da hranimo Evropu, ali dajte da hranimo sebe. Domaćinske kuće kupovale su samo so, šećer i gas. Ništa drugo! A sad?!
Hoćemo li se ulaskom u EU uzdići iznad ovog blata?
- Šta ću ja u tuđu kuću kad sam prljav, znojav, gladan, izmučen, nevaspitan, kad sam dat ulici, kad su mi heroji kriminalci, kad deca biju nastavnike, kad tuku poštare i vozače, kad vladaju rulje kojima političke partije manipulišu. Rasturaju nas sa projektima nevladinih organizacija koje nas uče kako treba da volimo svoje dete. Aman, zaman bre! To je nešto što nam je prirodno dato. I kod životinja se zna neki red! Ne treba belom medvedu ili Eskimu sa Grenlanda da dolazi nevladina organizacija iz Njujorka da mu objašnjava kako da živi.
Nemci hoće da vrate marku, Grci drahmu...
- Ova vlada će da uspe ako mi uđemo u EU, pa po bilo koju cenu, čak i brisanja identiteta. Davno je trebalo staviti šljivu pod kontrolu kvaliteta van EU. Ko od nas voli brlju? Niko! Ali, s brljom se radi koliko hoćeš. Svi znamo šta je odlična rakija, ali znamo i šta je brlja. Nismo uspeli da kontrolišemo šljivovicu, nego nam treba pečat iz Brisela? Oni baš znaju šta je šljiva?!