Gordan Kičić: Život nas isprobava

Film “Ustanička ulica”, po scenariju Đorđa Milosavljevića i Nikole Pejakovića, premijerno će biti prikazan u utorak, 13. marta u Sava centru. Ono po čemu bi ovaj film, žanrovski određen kao politički triler, u samom startu mogao da bude zanimljiv jeste da će predstaviti dva debitanta - reditelja Miroslava Terzića, i glumca Gordana Kičića koji je, osim što igra glavnog junaka, i producent “Ustaničke ulice”.
- Čini mi se da smo napravili drugačiji film koji se bavi našom stvarnošću, i to po mnogo čemu. Srećan sam što sam u prvom filmu koji produciram uspeo da okupim takvu glumačku ekipu u kojoj su Uliks Fehmiu, Petar Božović, Rade Šerbedžija, Predrag Ejdus, Jelena Đokić, Milica Mihajlović pogotovu što je “Ustanička ulica” moj treći pokušaj - želeo sam da snimim “Kandže” Marka Vidojkovića, pa “Beogradsku trilogiju” Biljane Srbljanović, i ništa od toga nisam uspeo.
Na pitanje da li stvarnost koju danas živimo i realno možemo nazvati političkim trilerom, Kičić odgovara:
- Sve je pitanje lične vizure - s jedne strane, naša svakidašnjica mogla bi da bude politički triler, onda malo izgleda i kao groteska, a vidimo i da je komedija apsurda, i tragedija. Svi žanrovi su, zapravo, prisutni, i mislim da bi bilo vrlo zanimljivo kada bi jednu istu temu, sa istim dijalozima, pravili u različitim žanrovima.
Gordan objašnjava i zbog čega se odlučio za temu i žanr koji su, kako se smatra, prilično “klizav” teren.
- Zato što me uzbuđuju stvari koje se odnose na našu sadašnjost, a prepliću se sa realnošću, one odgovorne društvene teme u kojima umetnik može da iskaže svoj ljudski stav. Priča koju ćemo ispričati u “Ustaničkoj ulici” žanrovski pripada trileru sa primesama drame, ali je, pre svega, ljudska - pratimo sudbine glavnih junaka u vrtlogu događaja, od kojih je jedan zamenik tužioca za ratne zločine, a drugi odbegli pripadnik nekadašnjih paravojnih formacija, čovek promenjenog identiteta. Način na koji se njihovi životi spajaju, sudaraju i razdvajaju, učiniće da posle tog susreta niko od njih više neće imati život kakav je do tada imao.
Na pitanje šta je to što će nam reći “Ustanička ulica” - može li čovek da ostane čist ako je sve oko njega isprljano, i vredi li žrtvovati sopstveni život zbog istine, glumac i producent odgovara:
- Kako u životu ništa nije crno-belo, tako nije ni u ovom filmu. Zamenik tužioca Dušan Ilić koga igram, je mlad čovek koji dosta čist ulazi u montirani sudski slučaj. Ali, taj čovek koga vidimo na početku, na sredini i na kraju filma, uopšte više neće biti isti. Ne mogu, međutim, da kažem da li je prava odluka rasturiti sopstveni život zbog istine, kada je sve okolo laž. To čovek prosto sam mora da odluči. Lično, mislim da možda i nije toliko teško ostati čist, ako si dosledan sebi, u pravom smislu te reči. Jer ako jesi, onda je sve u redu, i sve dolazi na svoje mesto. A život nas stalno isprobava i iskušava da li smo mi zaista to što mislimo da jesmo, ili smo ipak neki drugačiji ljudi.
Kičić objašnjava i u kom smislu je “Ustanička ulica” priča njegove generacije.
- Ima te generacijske “kopče” - mi smo ovu temu istraživali skoro pet godina, hteli smo da što vernije pokažemo kako izgleda posao ljudi koji gone neke druge ljude, i kako izgleda život onih koji su progonjeni, i važno mi je što smo svi koji smo se okupili oko filma delili istu viziju. U tom smislu, moja generacija je možda najviše osetila slom svega koji se ovde dogodio, ali je svo to vreme, isto tako, tekao život - i plakali smo, i smejali se, i zaljubljivali, i završavali škole, iako nas je obeležavalo sve to što se događalo u zemlji. Ono što mi se čini jedino tačno jeste da niko nikoga ne može učiniti srećnim, i da čovek sam mora intimno da odluči da li će biti srećan ili ne.

Izvor: Novosti

Foto: gordankicic.com

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +