Gordan Kičić: Sve je lakše udvoje

Poslednjih osam nedelja glumac Gordan Kičić bio je zauzet snimanjem filma „Ustanička ulica“. Kada je pala poslednja klapa, što je sa brojnom ekipom saradnika, predvođenom rediteljem Miroslavom Terzićem, proslavio na beogradskom splavu „Plastik“, posao za njega nije završen. Tridesetčetvorogodišnji umetnik na ovom filmskom ostvarenju prvi put se potpisuje kao producent. Urađenim poslom je zadovoljan, a kao i na sve u životu i na ovaj film gleda sa optimizmom, verujući da će postići uspeh kod publike. Tema je aktuelna, bavi se „Specijalnim sudom za ratne zločine“, a Gordanu je poverena rola zamenika tužioca i porodičnog čoveka koji će se na putu da istraži slučaj susresti sa mnogim nepredviđenim situacijama.
- Imali smo veliku sreću da snimanje završimo u roku. Četrdeset dva dana radili smo bez prestanka. Zadovoljan sam kako sam se snašao kao producent. Nisam imao nikakvih problema jer sam sarađivao sa kolegama koje imaju veliko iskustvo. Premijeru očekujem krajem ove ili početkom sledeće godine - zadovoljno kaže Gordan.
Sa scenariom za ovaj film Gordan se susreo pre nekoliko godina. Da bi što vernije dočarao lik, odlazio je u „Specijalni sud“, gde je pratio mnoge slučajeve i razgovarao sa tužiocima. To iskustvo mu je mnogo značilo.
- Bilo mi je zanimljivo, ali i inspirativno da se bavim ovom aktuelnom temom. Scenario je dobar i nije mi bilo teško da dočaram lik zamenika glavnog tužioca za ratne zločine.
„Ustanička ulica“ spojila ga je sa Radetom Šerbedžijom. Velikan jugoslovenskog glumišta doprineo je odličnoj radnoj atmosferi, a Gordan je srećan što je imao priliku da se prvi put nađe rame uz rame sa Radetom.
- Ne znam šta bih mogao da kažem o tako vrsnom profesionalcu. Nismo ga ubeđivali da prihvati ulogu, jer mu se tekst dopao posle prvog čitanja. Imao je šesnaest snimajućih dana, radio je kao zmaj, po ceo dan je snimao. Bio je radostan kada sam mu javio da smo završili snimanje. Nažalost, nije mogao da prisustvuje žurki jer je otputovao u London. Iz ove saradnje izrodilo se i naše prijateljstvo. Zvao me je da tokom leta budem njegov gost na Brionima, ali, nažalost, neću moći da se odazovem ovom pozivu. Verovatno ću biti angažovan na nekim projektima - kaže glumac, koji i pored napornog rada na filmu nije zapostavio pozorište i televizijske serije. Uskoro bi trebalo da počne da snima nastavak sage o Jagodićima „Sva ta ravnica“.
I pored toga što ima dosta poslovnih obaveza, Gordan uvek nađe vreme za trenutke koje posvećuje supruzi Zorani i troipogodišnjoj kćerki Sofiji. Iako nerado govori o svom privatnom životu, više puta je istakao da je ženidba najbolja stvar koju je učinio u životu, dok mu je najsrećniji dan kćerkino rođenje.
- Nimalo nije lako uskladiti poslovne i porodične obaveze, ali se trudim da podjednako dobro funkcionišem na oba polja. Uz dobru organizaciju sve se može postići, a Zorana i ja imamo i pomoć baki i deda. Uspevamo da se izborimo sa svim poteškoćama i trudimo se da iz života izvučemo što više pozitivnog. I moja supruga je zaposlena, ali za razliku od mene ona ima fiksno radno vreme.
Tvrdi da nije strog otac i da neće imati ništa protiv ukoliko njegova jedinica jednog dana poželi da krene njegovim stopama.
- Sofija je moja i suprugina kombinacija. Da budem iskren, razmišljao sam da se i ona pojavi u „Ustaničkoj ulici“ pošto lik koji tumačim ima kćerku, ali sam morao da odustanem od te ideje, jer nam je bilo potrebno starije dete. Nemam ništa protiv toga da izabere glumu za svoju profesiju - kaže na kraju Gordan.

Piše: Sandra A. Rilak

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +