Aleksandar Timofejev: Novinarstvo je najlepši poziv na svetu || Hello Magazin!

Poruka „Ako imate problem, javite se Studiju B“ već je ušla u urbane legende zajedno sa prepoznatljivom najavnom špicom, koju već četrdeset četiri godine slušamo na talasima jedne od najstarijih radio i televizijskih stanica na ovim prostorima. Sa vrha Beograđanke vidi se ceo grad, pa novinarima te medijske kuće nije problem da se među prvima nađu na licu mesta, u šali kaže glavni i odgovorni urednik Aleksandar Timofejev, koji se sa kolegama sprema za proslavu rođendana medijskog simbola glavnog grada. Osim svakodnevnih vesti, od onih o zakrčenju mostova i stanja cena na pijacama do tema od državnog značaja, reporteri „Studija B“ nebrojeno puta su se istakli i u vanrednim situacijama, te nije čudo što su Beograđani duže od četiri decenije verni ovoj stanici, a mnogi ga smatraju i članom porodice.

- „Studio B“ je veliki i važan brend Beograda i našeg novinarstva. Nemojte zaboraviti da je svojevremeno bio i jedna od prvih nezavisnih evropskih radio stanica. I ovaj 1. april obeležićemo radno, slavićemo rođendan i podsetiti na sve koji su prošli kroz našu kuću i uneli deo sebe u priču koja traje već četrdeset četiri godine. Jer, „Studio B“ ne čine samo ljudi već i njihov duh - kaže glavni i odgovorni urednik.

S vrha jedne od najviših zgrada najjasnije se vidi bez čega je sve prestonica ostala poslednjih decenija. Šta vama najviše nedostaje?

- Beograd možda jeste mnogo izgubio, ali je, s druge strane, mnogo i dobio. To je, bez sumnje, jedina ozbiljna i prava metropola u ovom delu Evrope. Asimiluje sve, a uvek se nekako vraća u svoje tokove, ne predaje se i ne posustaje. Nedostaje mi organizovaniji kulturni život, nedostaje mi i lepa reč, ali za to nije kriv Beograd, već kriza u kojoj se svi toliko dugo nalazimo.

Svoje bogato iskustvo prenosite i studentima Akademije umetnosti. Uspevate li da ispunite sve obaveze i na koji način vam to uspeva?

- Moram da napomenem da sam ja pre svega novinar, pa tek onda urednik. Novinarstvo nije samo posao već moj život, i drago mi je što svoja znanja mogu da podelim sa mladima kao redovan profesor radio i televizijske produkcije, i predmeta Kreiranje ličnog imidža u elektronskim medijima.

Šta se sve promenilo otkako ste postali otac i može li, uopšte, porodični život da utiče na navike jednog novinara?

- Kada postanete roditelj u zrelim godinama, kao ja, iza vas je određeno iskustvo i u potpunosti možete da se posvetite odgajanju dece, bez bojazni da ste propustili neke stvari u životu. Kćerke su mi svakako prioritet i njima ne mogu da kažem „ne“. Trudim se da što više vremena provodim sa Asjom i Ženjom, one su veoma živahne i lako im uspeva da me vrte oko malog prsta. Supruga i ja trudimo se da ih odgajamo uz priču i dogovore, i to funkcioniše, ne baš na prvu loptu, ali upali posle „dužih pregovora“. Mislim da bi decu trebalo pustiti da rastu, a mi smo tu samo da kontrolišemo njihovo odrastanje i pokušamo da od njih jednog dana stvorimo dobre ljude.

Prema vašem porodičnom stablu, osim srpskih nosite i genetiku donskih kozaka. Da li te gene prepoznajete u kćerkama?

- Rusko poreklo sigurno je sačuvano u njihovom karakteru, kao i u imenima. Umeju da budu plahe i tvrdoglave, kao pravi kozaci, ali su u isto vreme vesele i blage, na tipičan lalinski način, pošto je moja majka Banaćanka.

Prepoznajete li u njima možda i male novinare i da li biste im poželeli takav profesionalni put, budući da dobro znamo koliko je to danas težak i devalviran zanat?

- Starija Asja je više umetnički nastrojena, dok mlađa, Ženja, voli da gleda vesti. Primetio sam da ona to prilično dobro shvata i već se raspituje kako sve funkcioniše. Često ih dovodim u studio, tako da im moj posao nije stran. Naravno, same će birati put, a ja ću im uvek biti na usluzi ako zatreba pomoć. Ne bih imao ništa protiv da krenu mojim stopama. I dalje mislim da je novinarstvo najlepši poziv na svetu.

Tekst: Snežana Ilić

Foto: Life Content