Petar Grašo: Muzika i emocije okupane morem

Jedan od najšarmantnijih i najpopularnijih hrvatskih pevača, tekstopisac i kompozitor Petar Grašo, poznat po najlepšim baladama kao što su „Ako se rastanemo“, „Trebam nekoga“, „Sad te se rijetko sjetim“, „Utorak“, uskoro će publiku obradovati novim melodijama koje će, sigurno, kao i mnoge iz njegovog bogatog opusa postati hitovi. Za osmeh na pevačevom licu i pozitivnu energiju koju zarazno širi zaslužna je i njegova devojka Danijela Martinović sa kojom je u dugogodišnjoj vezi, ali se retko zajedno pojavljuju u javnosti i o najnežnijim emocijama nerado govore. U prelepom ambijentu bašte hotela „Kontinental“, vidno raspoložen, u razgovoru za „Hello!“ govori o saradnji sa Tončijem Huljićem i Goranom Bregovićem na albumu „Ka' hašiš“’ koji je nedavno završio.
- Saradnja sa Tončijem i Bregom je jedno divno iskustvo. Pesme koje je komponovao vođa „Magazina“, a aranžirao šef „Orkestra za svadbe i sahrane“ mirišu na more i Mediteran. Oslikavaju način na koji žive ljudi sa ostrva. Imao sam sreću da te melodije otpevam jer Tončiju Bog nije dao dar za sve, imam lepši glas - kroz smeh priča duhoviti Dalmatinac.
- Najdragocenije što se može dogoditi dok se stvara album jeste kada se nađu tri ličnosti koje različito vide muziku, a pri tom nađu zajedničku nit i u tome uživaju. Svako će album doživeti na svoj način i mislim da smo u tome uspeli.
Grašo je sve pesme otpevao na dijalektu koji odavno nije u upotrebi, starodalmatinskom sa primesama italijanskog. On je skoro zaboravljen i razumeju ga jedino Splićani, i niko od onih koji žele da znaju šta to peva ovaj šarmantni pevač ne treba da brine jer je uz CD odštampan prevod tekstova.
- To je bila Tončijeva ideja koja mi se dopala. Nije mi bilo teško da pevam jer sam iz Splita, a govorim i italijanski. Jezik jeste zaboravljen, ali je tako egzotičan i nosi jednu specifičnu, snažnu emociju. Odgovara ovim pesmama, od kojih svaka za sebe ima poseban ukus i boju i nosi posebnu priču, od radosti do tuge. Mnogi kažu da im prevod ne treba jer im je ovaj dijalekat simpatičan, kao portugalski jezik. Ovo je album za uživanje i na njemu lepo piše: „Ko želi nešto postići u životu neka ga i ne sluša". Dopada mi se kako je to duhovito Tonči smislio. Poruka je zapravo jednostavna: "Opusti se i uživaj“.
U snimanju albuma uživali su i Huljić, i Bregović, i Grašo. Sva trojica su duhoviti ljudi, pa je smeha bilo na pretek, posebno na Jahorini gde su, pored ozbiljnog rada, uživali u kuvanju, šali i snegu.
- Kao pravi Dalmatinac navikao sam na more, sneg je za mene fantazija. Planina, sve belo oko mene, uživao sam. Lepo je raditi u takvom ambijentu, posebno kada su tu Tonči i Brega. Bilo je svega, ne mogu se setiti neke anegdote, ali smo zbilja uživali. Nije bilo planinskih avantura, ali duhovitosti jeste. Mi smo veliki zezatori - smeje se Grašo.
- Brega je kuvao, a ja sam po ceo dan pevao stihove: „Jeo bih pršut umesto gorkog zelja". Jedno poslepodne Brega je skuvao kupus, stavio ga na sto i rekao: „Evo ti, jedi kupus kad si ga toliko željan“.
Muzika Petra Graša je veoma slušana na našim prostorima, a nije beznačajno ni to što u publici ima najviše žena i devojaka koje su ga proglasile za „mačo" muškarca. Atraktivni Splićanin ima objašnjenje za to:
- Možda je razlog moj dalmatinski govor. Šalu na stranu, svi mi kažu: „Pričaj, govori, samo da te slušamo“. To je lepo čuti, ali daleko sam ja od „mačo“ tipa. Kuvam, perem suđe, ne pokazujem nago telo i šetam se okolo da svi vide. Lepota je individualna stvar, nekome sam lep, a drugima se uopšte ne dopadam. Žene, koje su najbolja publika, odlično znaju šta vole jer poseduju posebne emocije i ja sam srećan što je tako.
Pored pevanja, kuvanje mu je druga velika ljubav. Već deset godina ima sopstveni restoran koji ne doživljava kao poslovni prostor već kao svoj drugi dom.
- Volim da kuvam i uživam u tome. Kuvanjem nikada nisam osvajao žene niti sam to radio da bih postigao nešto više, naprotiv, nisam dobijao ništa, a svi su bili siti. Zaista je tako. Moja familija niz godina ima restoran i naučio sam mnogo toga. Kuvanje je moja strast. Nemam recept-dva, već mogu da napravim sve što poželite. Odmah ću vas uveriti da je tako i samo za „Hello!“ daću recept koji će biti vaš i svih onih koji vas čitaju. Recept glasi: „Potrebna vam je vrhunska namirnica, recimo riba, loza, maslinovo ulje, vino, mnogo ljubavi i - život je lep.“
Harizmatični dalmatinski muzičar inspiraciju crpi u ljudima koji ga okružuju, problemima, ljubavi i svemu što čini život. Smatra da inspiracija dolazi sama, a ne gledanjem u vodu i nebo. Okružen je ljudima koje voli i koji njega vole. Spajali su ga sa mnogim devojkama, a on je bio i ostao sa jednom.
- Jeste, sa jednom jedinom, sa Danijelom. Ona i ja smo dve različite „firme“. Oboje smo uspešni u poslu. Ne eksponiramo se i privatnost držimo za sebe, što i jeste ključ uspeha. Ne zanimaju nas balovi, promocije, kokteli, dovoljno imamo foto-bliceva u našem poslovnom životu da nam nisu potrebni i u privatnom. U svakoj vezi je prioritet ljubav, pa tako i u našoj. Negujemo je i lepo nam je. Kada smo sami - sami smo i to čuvam. Nema tu neke tajne, niti recepta. Ali kakav bih ja kuvar bio da ipak ne dam neki recept, a on glasi: „Tolerancija, pažnja, pa opet tolerancija i tako ukrug“. To su ljubavni začini. Prihvatiti nekoga sa svim manama i vrlinama je tajna svake dugovečne veze. Radujem se pažnji, to je moj začin koji stavljam u lonac ljubavi, a koji i primam u svoj.
Za razliku od mnogih kolega, talentovani umetnik čvrsto stoji na zemlji i zadovoljan je sobom i svojim životom. Za sebe može da kaže da je srećan.
- Srećan sam jer sam živ, zdrav i imam publiku koja dolazi na moje koncerte, koja je raspoložena i koja se smeje dok ja pevam. Uživam u životu koji mi je Bog podario, radim, odmaram se u vikendici pored mora, imam brod, pecam, lovim lignje. More je moj odmor i relaksacija od svega. Ja sam čovek satkan od mora.

Piše: Tijana Dimitrijević

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +