Vladimir Mandić: Obnovljena romansa

Proslavljenog srpskog rukometaša Vladimira Mandića život nije nimalo mazio. Taman kada je u Španiji pre nekoliko godina dostigao vrhunac karijere, zbog loše porodične situacije, zgodni sportista morao je da se povuče iz sporta i da nastavi porodični biznis. Odluka je bila teška, a u periodu koji je sledio pogađala ga je činjenica koliko su mediji brzo zaboravili kakav je bio sportista, već su ih najviše zanimale devojke sa kojima je izlazio. Opterećen takvim pričama i suočen sa porodičnim problemima, tada već bivši rukometaš poželeo je da se smiri i da više ne bude glavna tema tabloida. Potpuno se povukao iz javnog života, a 2006. godine oženio se tada studentkinjom pedagogije Jelenom Višekrunom sa kojom je u međuvremenu dobio kćerku Stašu. Ipak, bračna idila poznatog sportiste nije dugo potrajala. Nedavno je ovaj čuveni zavodnik viđen u društvu svoje bivše devojke Kristine Bekvalac. Sumnje da je posle rastanka od supruge obnovio romantičnu vezu sa mlađom sestrom pevačice Nataše Bekvlac, za magazin „Hello!“ potvrdio je i sam sportista. Emotivno zadovoljan, Vlada Mandić, koji se pre tri godine vratio aktivnom igranju rukometa, u okviru kluba „Vojvodina“, pohvalio se da uskoro postaje pojačanje tima „crno-belih“.
-Veoma sam srećan zbog toga. Perioda kada sam zbog porodičnih problema morao da napustim sport ne želim ni da se sećam. Krajem 2005. godine igrao sam u Španiji u prvoj ligi, kada sam zbog privatnih problema sa ocem morao da raskinem trogodišnji ugovor i da prekinem da igram rukomet. Morao sam da se nađem i pomognem ocu. Posle tog perioda, tri i po godine se nisam bavio mojim omiljenim sportom. U međuvremenu sam zbog posla živeo na relaciji Beograd - Sarajevo - Novi Sad. Pre dve i po godine, na nagovor drugova počeo sam rekreativno da treniram u „Vojvodini“. Posle desetak treninga trener me je posavetovao da aktivnije počnem sa treninzima i da odigram utakmicu za „Vojvodinu“. Tako sam se vratio rukometu. Do leta biću u „Vojvodini“ kada ću pokušati da sa kolegama osvojim kup države i posle toga odem u Rukometni klub „Partizan“ u kome nameravam da završim karijeru - kaže za magazin „Hello!“ Vladimir Mandić.
Zbog rukometa napuštate Novi Sad i selite se u Beograd?
- Tako je. Jako mi je žao, jer su Novi Sad i cela Vojvodina prelepi. Za Novi Sad sam vezan iz mnogo razloga, tamo imam mnogo prijatelja i familije. Ipak, nije preko sveta, pa ću često dolaziti.
Koliko su vam bili bolni dani kada ste zbog porodičnih problema i hapšenja vašeg oca morali da napustite sport?
- Bili su vrlo teški. Želeo sam da se odmah nađem svom ocu, tako da sam preko noći odlučio da napustim rukomet i Španiju. Porodični problemi su mi bili prioritetni. Firma koju je vodio moj otac ostala je bez lidera tako da sam morao da se prihvatim vodeće funkcije. Mislim da sam doneo ispravnu odluku jer sam želeo da pomognem kako ocu tako celoj mojoj familiji.
Je li vaš otac bio zadovoljan kako ste nastavili da vodite porodičnu firmu?
- To bi trebalo on da kaže, ali mislim da jeste. Često je škrt na rečima i na pohvalama. Preko noći sam sazreo i postao ozbiljan. Mislim da sam opravdao očekivanja moje porodice.
Planirate li da se, posle povlačenja iz rukometa, oprobate kao trener?
- Ne, ni slučajno. Mislim da je najgori posao na svetu biti trener, jer si uvek „na ledu“. Ako ekipa postigne dobar rezultat, zaslužni su igrači, ako je loš, kriv je trener. On mora da bude veoma strpljiv, smiren i da bude psiholog jer u ekipi ima dvadeset momaka. Ne bih ja mogao da radim taj posao, jer ne bi imao strpljenja i uvek bih bio ljut. Planiram da ostanem u sportu, možda u nekoj upravi kluba.
Kakav ste pedagog kada je reč o vaspitavanju vaše četvorogodišnje kćerke Saše?
- Mislim da sam dobar pedagog. Za moju kćerku imam mnogo strpljenja. Kao i svaki otac, prema ženskom detetu sam prilično popustljiv, što nije dobro za nju. Šta god da traži dobije. U početku se i pomalo nećkam, ali na kraju joj ispunim sve želje.
Postoje li neke situacije kada ste strog otac?
- To su retke situacije i obično ih ostavljam Stašinoj majci, koja je po profesiji pedagog. U nekin stvarima umem da se uozbiljim, kada joj savetujem da ne dira struju, da ne prelezi ulicu bez mene i slično.
Da li je Staša gledala neke vaše utakmice?
- Jeste. Simpatično je kako reaguje. Prvi put kada sam pao na terenu ona se jako uplašila jer je mislila da sam se povredio. Počela je toliko da plače da sam bukvalno morao da zatražim tajm-aut kako bih je umirio. Počeo sam da je milujem i da joj govorim da sam dobro i da me ništa ne boli. Po završetku utakmice dugo sam pričao sa njom o tome kako su padovi u sportu normalni. Već na sledećoj utakmici nije se bunila kad sam padao i postalo joj je najvažnije da tata pobedi.
Pokazuje li ona interesovanje za sport?
- Pokazuje, već sad vidim da ima odličnu koordinaciju pokreta i jaku vretenastu građu. Mislim da će se baviti nekim individualnim sportom. Ne želim da je teram na tenis kako je sad postalo moderno. Za godinu ili dve upisaću je na gimnastiku ili atletiku, jer je to dobra osnova za bilo koji sport. Da li će posle biti odbojka, košarka ili neki drugi sport sve zavisi od nje. Svakako ću pokušati da je naučim da se uvek bavi sportom, makar i rekreativno.
Pre nego što ste se oženili u medijima su vas povezivali sa brojnim ženama. Zašto ste odlučili da se iznenada „smirite“?
- Bilo je tu svega i zasitio sam se svega. Nije bilo medija gde me nije bilo, čak sam izlazio i u novinama „Lov i ribolov“. Dosadila mi je slika u javnosti koja o meni stvorena. Niko me nije znao kao rukometaša, sportistu, svi su me prepoznavali kao momka iz žute štampe. Kada je to prevršilo svaku meru, odlučio sam da promenim život. Napustio sam rukomet i shvatio da nema više razloga da se pojavljuje u medijima. Tada je došla ženidba i Saša.
Nedavno ste se razveli od supruge Jelene?
- Nisam se još zvanično razveo, samo sam se rastao od supruge. Više ne živimo zajedno. Kao i svaki brak, bilo je lepih i ružnih stvari. Kod mene su sve lepe stvari prošle, tako da je razlaz bio neminovan. Želim da naglasim da se sa suprugom nisam niti bih se ikada razišao zbog neke druge žene. To kod mene ne postoji.
Da li ste uspeli da zaštitite kćerku od patnje?
- I dalje pokušavam da svoju kćerku na sve moguće načine zaštitim od bilo kakve patnje i celokupne situacije. Ona je još mala da bi sve razumela. Sve je vrlo komplikovano, pa nije lako ni objasniti.
Ko vam je najbolji savetnik kada treba da rešite neka značajna privatna i poslovna pitanja?
- Kada imam privatne probleme, ne savetujem se ni sa kim, a u svim poslovnim nedoumicama otac mi je najbolji savetnik.
Ima li istine u tome da ste sa Kristinom, sestrom Nataše Bekvalac, obnovili ljubavnu vezu?
- Ne znam kako da vam oblasnim. Zbog mnogih stvari ne bih mogao da vam potvrdim da smo zajedno, ali ne bih mogao da vam kažem ni da nismo u vezi.
Jeste li se stvarno sreli slučajno ili je sve bilo planski?
- Ništa nije slučajno. Ne bih detaljnije komentarisao jer sam u nezavidnoj situaciji i ja, pa i ona. Nas dvoje se poznajemo deset godina i uvek nam je drago kada se sretnemo.
Cela porodica Bekvalac vas je uvek volela i poštovala?
- Tako je. I sa Natašom i sa Kristinom, kao i sa njihovim ocem imam odličan odnos. Bilo je ranije nekih mimoiloženja, ali sve je to život. Bili smo mladi.
Svojevemeno ste Kristina i vi proglašeni za jedan od najlepših parova naše estradne scene?
- To je zahvaljujući Kristini. Ona mi je izvlačila prosek.
Kumovali ste i upoznavanju Kristinine sestre pevačice Nataše Bekvalac i vašeg saigrača Ljube Jovanovića?
- Hteo bih da im prepustim komentare o njihovom odnosu. Ni on ni ona dosada se nisu oglašavali u javnosti, pa je malo glupo da ja o tome kometarišem prvi.
Kakav je Ljuba mladić, pričaju da je pravi ženskaroš?
- O njemu je napravljena pogrešna medijska slika, a javnost ga na pravi način nije ni upoznala. Dečko je mnogo dobar i odličan je sportista koji bi bio vrhunski rukometaš da nije imao povredu ramena. Odlično izgleda, tako da je u Novom Sadu veoma popularan kao sportista, devojke se prosto "lepe“ za njega jer je atraktivan. Daleko je od ženskaroša, imao je svega nekoliko veza. To što su u medijima pominjali da menja po tri devojke za jedno veče, nema veze sa istinom.
Znači preporučili biste ga Nataši Bekvalac ili nekoj svojoj drugoj dobroj prijateljici?
- Naravno, jer dečko je mnogo kvalitetan. Možda ja nisam toliko objektivan jer mi je Ljuba dugogodišnji drug, ali ne može mu osporiti da je dobar momak.
Jeste li izgubili veru u brak posle rastanka od supruge Jelene?
- Brak zavisi od supružnika, ali mislim da ga u većini slučajeva pokvari dosta stvari. Po stupanju u brak partneri počinju da se ponašaju kao da su vlasnici onog drugog. Samim tim, taj osećaj već u startu narušava tu idilu. Mislim da taj papir u stvari pokvari ljubav.
Da li poput pravog Balkanca priželjkujete sina ili vam je svejedno kog će vam pola biti sledeće dete?
- Ja sam pravi Balkanac, uz to sam i Hercegovac, i nikako mi nije svejedno. Voleo bih da dobijem sina, iako sam presrećan zbog kćerke Saše.
Druže li se Natašina kćerka Hana, Kristinina Petra i vaša Saša?
- Ne poznaju se, možda se u igraonici igraju zajedno, ali ja ne znam za to.

Piše: Jelena Popović
Foto: Mladen Sekulić

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +