Prekookeanska ljubav: Ivon Jafali kaže da često odlazi u Ameriku zbog dečka sa kojim je već dve godine u vezi || Hello Magazin!

Tamnoputa novinarka koju poznajemo i kao voditeljku mnogih gradskih kulturnih manifestacija Ivon Jafali danas svakako predstavlja jedan od najprepoznatljivijih simbola televizije „Studio B“. Prvu emisiju pod naslovom „Ključ za brave“ snimila je sa nepunih sedam godina, i to sa glumcem Nikolom Kojom. Publika je pamti po emisijama „Tinejdž TV“, „Demovizija“, „Ritam Beograda“, a autorskom emisijom „Još uvek budni" uspela je da postane i idol noćobdija. Dopadljiva Ivon nedavno je od časopisa „Status“ dobila nagradu za najbolje «TV lice» 2010. godine.
Mada joj, za razliku od većine žena, šoping nije omiljena razbibriga, voditeljka i urednica emisije „Još uvek budni" kaže da je za dobar par cipela uvek spremna da izdvoji pozamašnu svotu. Iako nije rob modnih tendova, Ivon ističe da prati modu. Trudi se da svoju nesvakidašnju lepotu naglasi neobičnim kreacijama, mada primećuje da joj u poslednje vreme sve više prija klasika.

- Pratim modu, ali nisam fanatik koji slepo usvaja ono što mu tržište plasira. Imam mogućnost da putujem i da često boravim u Americi. Nisam od onih žena koje, prelistavajući modni časopis „Vog“, shvataju šta je u trendu. Pratim svoj instinkt i mislim da umem da prepoznam tu neku vrstu novog trenda. U Americi volim da kupujem jer je mnogo pristupačnije i jeftinije u odnosu na naše tržište , na početku razgovora za magazin „Hello!“, kaže voditeljka televizije „Studija B“ Ivon Jafali.
Koji su vam omiljeni kreatori sa američkog tržišta mode?
- Imam dva omiljena američka dizajnera jer njihove kreacije apsolutno odgovaraju mom ukusu. Reč je o Majklu Korsu, u svetu mode poznatiji kao američki Armani i Stiv Mejden. U njihovim kreacijama oduševljava me ta tačna ukrojenost, bez greške.
Posećujete li neke tržne centre u Beogradu?
- Da. Odlazim u tržni centrar „Čumić“, jer tamo mogu da nađem kreacije dizajnera koji se meni dopadaju.
Primećujete li da vam se sa godinama stil odevanja polako menja?
- Naravno, što smatram potpuno prirodnim. Baš smo se nedavno moj dragi kolega Jugoslav Pantelić i ja našli na kafi i on mi je prokomentarisao: „Ivon, ti definitivno više nisi devojčica. Polako postaješ jedna ozbiljna mlada dama.“ To zaista osećam i ja, što se najbolje može prepoznati na mojoj spoljašnosti. Uslovno rečeno, u poslednje vreme, forsiram neke klasične forme. Prija mi nakit. Vratila sam se štiklama koje sam zaboravila u jednom periodu života. Prija mi udobnost, ali trenutno sve što nosim mora da odiše malom dozom elegancije.
Koji odevni detalj dominira u vašen ormaru?
- Definitivno crne pantalone. Kad moja majka otvori ormar, ne može da veruje koliko ih imam. Tu su i farmerke, kojih takođe imam mnogo. Osim toga imam i mnogo košulja koje sam kupovala u periodu kada sam na «Studiju B» vodila „Informativni program“.
Spremate li se dugo pred izlazak?
- Ne, toliko sam izverzirana da tačno znam šta ću i u kom trenutku i za koju priliku da obučem. Čim saznam da ću negde ići, već tada počinjem da razmišljam o odevnoj kombinaciji. Oblačim se u skladu sa raspoloženjem i sa onim šta želim da postignem. Ponekad hoću da budem otvorena, zavodljiva ili, koliko je to moguće, ponekad nevidljiva.

Budući da ste tamnoputi, ističete li ga svetlim i jarkim bojama garderobe?
- Nisam svesna atraktivnosti svog tena, pogotovo u ovim zimskim mesecima kada sebi izgledam suviše bleda. Čak sam nekoliko puta odlazila u solarijum, a žena koja tamo radi me je začuđeno gledala. Iako je taman ten izraženiji, ako ga istaknete belom ili nekom drugom svetlijom bojom, primećujem da i dalje posežem za crnim stvarima, sivim i onima boje čokolade. Ponekad imam potrebu da obučem nešto crveno, mada pretežno u letnjim mesecima.
Nedavno ste se vratili iz Meksika.
- Da, tada sam drugi put boravila u toj zemlji. Prvi put sam bila bliže američkoj granici, a sada sam letela nešto duže. Otišla sam do jednog predivnog mesta koje svojim izgledom potpuno odudara od samog Meksika, lepo je uređeno. Mesto se zove Kabo San Lukas, gde Džordž Kluni ima kuću. Malo smo se mimoišli, jer je on sa svojom verenicom tu boravio sedam dana pre našeg dolaska. Divno sam se provela.
Volite li plivanje i sportove na vodi?
- Obožavam da plivam, mada je ovoga puta okean bio nešto hladniji, tako da sam se više kupala u bazenu. Potpuno sam letnji tip, ali moram da priznam da volim košavu u Beogradu. U poslednje vreme veliki broj ljudi kojima verujem pokušava da me ubedi u magiju skijanja. Tako da možda već naredne godine probam taj čuveni spust. Aktivno klizam i vozim rolere.
Jeste li u zemlji «gringa i tekile» kupili neki autentičan komad garderobe?
- Kupila sam meksički šešir. Inače, kada idem na neko putovanje, ponesem samo najpotrebniju garderobu, jer obično tamo pronađem neke stvačice koje mi zatrebaju. U Meksiku sam kupila taj šešir božanstvenih boja, jer mi je upravo u tom trenutku bio neophodan kao zaštita od sunca.
Budući da ste letovali u zemljama gde je kao oblik trgovine poželjno cenkanje, jeste li se služili tim metodama?
- Ne, nikada se ne cenkam, jer mi je to nipodaštavanje i proizvođača i ljudi koji prodaju tu robu. Kupujem na rasprodajama, ali ne obavezno, već samo u trenucima kada mi se nešto veoma dopadne.
Volite li da se fotografišete?
- Nisam baš neki fan fotografisanja, pa čak ni kada potpuno privatno putujem u neku egzotičnu zemlju. Međutim, kada spoznam dobru priču i susretnem se sa dobrom ekipom, kao što je slučaj sa dobrim timom magazina „Hello!“, čast mi je i zadovoljstvo da poziram. Po profesiji sam glumac-lutkar, tako da, kada tokom fotografisanja postoje dobra tema i kostimi, priznajem da mi prija, jer taj trenutak doživljavam kao neko prerušavanje. Bitno mi je samo da ne traje predugo.

Stižete li da se, osim televizije, bavite svojim matičnim zanimanjem - glumom?
- Da. U filmu «Šišanje» imala sam simpatičnu ulogu. Igrala sam sebe - novinarku. Takođe, draga mi je uloga iz filma «Motel 'Nana'».
U Meksiko ste išli sa svojim dečkom sa kojim ste već dve godine u emotivnoj vezi?
- Tako je. On je četrdesetogodišnjak našeg porekla, koji živi i radi u Americi, zbog čega ja veoma često boravim u toj zemlji. Inače, oboje volimo putovanja, tako da, kad god ugrabimo priliku, otputujemo na neko zanimljivo mesto.
Pre nekoliko meseci mediji su vas povezivali sa voditeljem Mikijem Perićem?
- Miki i ja nismo u vezi. On i ja smo se u jednom trenutku prepoznali i on mi je bio neka vrsta simpatije. Iz istog smo kraja i prilično dugo se znamo. Ostali smo u prijateljskim odnosima.
Čime vas je osvojio vaš partner?
- Ima drugačiji odnos prema ženama u odnosu na naše muškarce. Okružena sam drugarima koje volim, ali često imam priliku da vidim kako se oni nekorektno ponašaju prema svojim devojkama. Da li je to nezrelost zbog sankcija pod kojima smo bili više od deset godina, pa se sad četrdesetogodišnjaci ponašaju kao dvadesetogodišnji mladići ili je to kriza srednjih godina, ne znam, ali mi se ne sviđa njihovo ponašanje. Sa mojim partnerom ja to nikada nisam doživela. Kada smo se upoznali, on mi je rekao da se oduševio mojim osmehom i energijom kojom zračim.
Priželjkujete li da uskoro stanete na ludi kamen i ostvarite se u ulozi majke?
- Nemam klasičan stav u smislu da moram da se udam po svaku cenu. Najbitnije mi je da u vezi u kojoj sam imam partnerovo puno poverenje i neophodnu dozu slobode. S druge strane, imam unutrašnju potrebu da se ostvarim i postanem majka.
Gde planirate da sledeći put otputujete sa dečkom?
- U aprilu idemo u Dubai na venčanje jednog našeg prijatelja.
Vaš pokojni otac poreklom je iz Zaira. Jeste li imali prilike da posetite tu zemlju?
- Nažalost, još nisam. Ne zato što je daleko, nego zato što to područje nije sigurno za osobe koje dolaze iz Evrope. Ima tu dosta problema. Stanovnici su veoma nepoverljivi prema svima koji dolaze sa naših prostora. Ali, naravno, što sam starija imam veću potrebu da odem tamo i otkrijem drugi deo sebe, svoje korene. Svi naši prijatelji koji su poznavali mog oca kažu da veoma podsećam na njega. Moj otac se bavio javnim poslom, bio je član sastava «Crni panteri». Vlada Džet u poslednjoj knjizi, u kojoj opisuje Beograd i rokenrol, pominje mog tatu i njegov bend. Bez oca sam ostala u trećoj godini.
Da li ste upoznali bilo koga iz familije vašeg oca?
- Osim tatinih prijatelja, upoznala sam strica.
Budući da vaš posao nema uobičajeno radno vreme, uspevate li da se zdravo i redovno hranite?
- Pokušavam na sve načine. Kupujem zdrave namirnice, izbegavam brzu hranu i moram da priznam da mi majka često uskače sa svojim kuvanim jelima. Najgore od svega što dopuštam da mi se desi je da doručkujem u vreme ručka. S druge strane, dugo sam se bavila plesom, pa sam naglo prestala, što nije bilo dobro za moje telo. Takođe, moram da priznam da sam jedna od onih žena koje, naročito u zimskim mesecima, ne izlazi iz taksija. Međutim, nedavno sam za pohvalu ponovo krenula na treninge. Imam svog privatnog trenera sa kojim redovno radim.
Nedavno vam je časopis «Status» dodelio nagradu «TV lice» u 2010. godini. Koliko vam znače takva priznanja?
- Konkretno ova nagrada mi mnogo znači, jer to je takozvano prepoznavanje koje mi u karijeri veoma znači. Prve televizijske kritike o meni pisali su ljudi kojima sam se ja divila dok sam bila klinka. «Statusova» nagrada mi znači, jer je došla od mojih kolega koji su za mene glasali iz četrdeset različitih medija da upravo ja budem «TV lice 2010. godine». Za mene je to velika čast i zaista sam ponosna, jer je to vrsta potvrde da je ono što radiš neko video i da to ceni.
Iako ste imali primamljive finansijske ponude da napustite «Studio B» i pređete na neke druge, gledanije televizijske stanice, vi niste pristali na to. Zašto?
- U horoskopu sam Vodolija, kojoj je najbitnija sloboda delovanja. Nekome je najvažnija materijalna satisfakcija. Na moju sreću, meni nije. Imam tu privilegiju da sama biram goste koje pozivam u emisiju. Opuštenost i kolegijalnost koju osećam u medijskoj kući za koju radim ne bih menjala ni za šta na svetu. Bavim se poslom koji volim zbog čega u svaki projekat ulazim bez bojazni.