Miloš Biković: Ličnost koja pleni || Hello Magazin!

Talentovani glumac Miloš Biković, koji je sve osvojio ulogom Tirketa u filmu „Montevideo, Bog te video“, ponovo se našao u centru pažnje zbog nove glumačke role, ali i humanitarne akcije koju je pokrenuo. Pošto je u Nemačkoj snimio film „Great“, reditelja Andreasa Hena, perspektivni Beograđanin na kastingu je dobio značajnu ulogu u novom filmskom ostvarenju reditelja Nikite Mihalkova. Film „Sunčanica“, u kojem Biković glumi potporučnika "Bele garde" u građanskom ratu u Odesi, snimaće se tri meseca u Ukrajini. Harizmatični dvadesetčetvorogodišnjak će se zbog tog angažmana preseliti u Odesu, gde će neprekidno boraviti od početka decembra do marta. Umetnik dečačkog šarma i zrelih stavova ne plaši se da će njegova odsutnost zbog snimanja uticati na emotivnu vezu sa devojkom čiji identitet još nije poznat u javnosti. Miloš se nada da će ga partnerka, sa kojom su ga letos fotografisali na bazenu, posetiti dok on bude boravio u Odesi.
Iako je veoma posvećen karijeri koju gradi velikom brzinom, glumac je našao vremena da organizuje humanitarnu akciju. Inicijativu „Tviter sindikat“ pokrenuo je preko društvene mreže „Tviter“ i prva akcija je bila prikupljanje pomoći za Prihvatilište za decu.
Umetnik, koji najčešće sluša savete šesnaest godina starijeg brata Mihaila koji se pre devetnaest godina zamonašio, za magazin „Hello!“ prvo govori o inicijativi koju je pokrenuo.
- To je akcija svih ljudi koji imaju volje i vremena da poprave svet oko sebe. Četvrtkom komuniciramo preko „Tvitera“, a uskoro ćemo to činiti i preko „Fejsbuka“ i internet strane. Tamo osmišljavamo projekte koji bi bili korisni za društvo. Dođite, vidite i učestvujte. Za sada ovako nešto ne postoji nigde. Ko me potraži na mom „Tviter“ profilu, biće mu jasno. Inicijativa se brzo razvija, ljudi se javljaju i doprinose ideji iz svojih sfera onoliko koliko mogu. A kad svi damo malo, svi imamo mnogo.Kako ste se osećali kada ste dobili poziv da dođete na kasting za novi film vašeg omiljenog reditelja Nikite Mihalkova?
- Mislio sam da se neko šali sa mnom, konkretno Dragan Bjelogrlić.
Šta mislite o Mihalkovu sada kada ste lično imali kontakt sa njim?
- Nikita Mihalkov je dokaz da određeni talenat uvek ide u paketu sa ostalim talentima. Zabranite mu danas da se bavi režijom, i kroz dve nedelje on će komponovati simfoniju. I to odlično. Njegov otac Sergej je pisac, napisao je rusku himnu, deda Pjotr Končalovski i pradeda, čuveni Vasilij Surikov poznati su slikari. To su opasni geni. Pored toga poseduje ogromnu energiju, šarm i dubinu. Zbog toga uvek ga prati bar desetak ljudi.
Dopada li vam se uloga koju ste dobili? Igrate potporučnika Bele garde u građanskom ratu u Odesi?
- Da. Ja sam išao na kasting za glavnu, a dobio sam veliku ulogu. Sada kada sam bolje upoznao tekst, ne bih se menjao.
Uspevate li da tekst govorite sa pravim ruskim akcentom?
- Mnogo radim na tome. Nadam se da ću uspeti.
Od kada znate ruski i kako ga govorite?
- Ne govorim baš najbolje ruski zbog slabog kontakta sa ruskim sadržajem, konkretno, televizijom i filmovima. Velika je šteta što beogradska publika u bioskopu gleda samo američke filmove. Ali to je snaga propagande i marketinga. Svi govorimo engleski upravo zbog toga, a bogatstvo evropske kinematografije propuštamo.
Zvučite kao rusofil.
- Jesam. Rusija je najveća zemlja na svetu. Neko je jednom rekao: "I zapamtite, nad Rusijom sunce nikada ne zalazi". Mislim da svako ko voli dobru knjigu, film, muziku bar prođe kroz fazu zaljubljenosti u ruske klasike. Njihov doprinos svetu je nesaglediv. Rusi su nam bliski zbog korena. Poreklo, duhovnost, jezik, narav su nam isti ili makar slični. Osim toga uvek smo u istoriji imali slične situacije i iste neprijatelje.
Rekli ste da su vam najvažnije kritike i pohvale o vašem radu koje dobijate od vašeg starijeg brata Mihaila? Zašto?
- Dobro me poznaje. Sagledava metafiziku kada analizira situaciju.
Savetujete li se sa njim i u vezi sa stvarima iz privatnog života?
- Da. Mada zavisi. Kako kad.
Da li vam je razlika u godinama ikada predstavljala problem u bliskosti među vama tiče?
- Kada sam bio mali.
Jesu li vaši roditelji ponosni zbog toga što snimate film sa Mihalkovim? Kako su reagovali na tu lepu vest i kako se oni nose sa vašom slavom?
- Majka je ponosna.
Odvija li vam se život brže nego što biste hteli otkako ste igrali u filmskom hitu "Montevideo, Bog te video"?
- Ne. Samo nemam vremena za sve što bih hteo.
Višemesečni boravak u Odesi podrazumeva razdvojenost od devojke. Da li će vas partnerka tamo posećivati?
- Nadam se.
Kako komunicirate s devojkom kada snimate u inostranstvu?
- U kontaktu smo preko "Skajpa" i telefona.
Koliko vam je ljubav važna?
- Jako. Danas se reč ljubav svodi samo na seks ili u boljem slučaju na muško-ženske odnose. Ljubav je više od toga. Ljubav nije osećanje već stav, način života, duhovni napredak. Ili rečima apostola Pavla: "Аko jezike čovečje i anđeoske govorim, a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje ječi, ili kimval koji zveči".
Da li ste ikada bili skloni avanturama?
- Jesam. Avanture se kao i cigarete propagiraju u američkim filmovima. Najvažniji efekat kod gledalaca je imitiranje onoga što vide na ekranu. Zato reklame i filmovi sve agresivnije napadaju svest gledalaca. Kad prosečan gledalac pogleda Kopolin film „Kum“, neće izvući zaključak o filosofiji Kopolinog viđenja sveta, već će reći kako junaci imaju dobra kola, dobra odela, lepe žene i da su šmekeri. To je još jedan od razloga što mi je drago što je film „Montevideo, Bog te video“ postigao takav uspeh, jer u centru radnje je junak koji prati ideale.
Delujete ozbiljno i staloženo, ima li u vama uopšte nezrelosti i koliko? U čemu se ona ogleda?
- Ima, naravno. Ogleda se upravo u tome što pokušavam da budem zreliji nego što jesam.

Pesma Miloša Bikovića:

Ako,
Ako vidiš,
Ako ikad vidiš Čoveka,
Starog,
Ako ikad vidiš starog Čoveka,
Tebi stranog i čudnog,
Nikome potrebnog,
Seti se,
Seti se da je i on nekome otac,
Ili ako više nije,
Da je bio otac,
Ili ako nije ni bio,
Da je mogao biti nekome otac,
Da je mogao biti tata,
Da je tebi mogao biti tata.
I ako ti nije otac,
A mogao je da ti bude tata,
Samim tim što je mogao,
Ipak ti je tata.
Malo.
Ako,
Ako vidiš,
Ako vidiš Čoveka,
Ako vidiš Čoveka, a nisi zver, pobogu, pa da gledaš čoveka, a da Čoveka ne vidiš, to ti je Otac, ej! U Oca svoga gledaš!
A on stoji tu i gleda te tupo. I ne zna da ti je Otac. I nikad se pre niste videli. I sad ste se konačno sreli posle mora vremena kojim ste plovili odvojeno.
A on uporno stoji nikome potreban, a sreo je Sina rođenoga, ej!
Posle toliko vremena. I samo će tupo da te pogleda, i tiho će ti reći: ,,Imate li nešto sitno?"
A ti ćeš znati, ako vidiš,
Ti ćeš znati da on to malo Ljubavi od tebe prosi.
Ako,
Ako ikad,
Ako ikad vidiš staricu,
Ako vidiš staricu sa malim buketom ljubičica u rukama,
Rukama dobrim i starim, još ako ta starica,
Mala starica, ima modro, vedro nebo u svetlim očima,
Ako vidiš malu staricu, baku nečiju, majku i sestru, i drži buket ljubičica i modro vedro nebo u očima svetlim i sve i ruke stare i dobre, sve, sve, ili čak ničeg od toga nema, ali ako vidiš,
E, to je Mama tvoja.
I ako te ta tvoja Mama, a veruj mi hoće, ,odere" za to glupo i divno cveće,
Ti ne možeš da se ljutiš na Mamu, jer Mama ti je dala život. Ako, ako vidiš, ako vidiš Mamu i Tatu u ljudima stranim i nikome potrebnim, i ako te oni ne prepoznaju,
Ti si bogat,
ti si nečiji.