Aleksandar Radojičić: Ne bavim se glumom da bi me ljudi zavoleli kao dobrog momka

Aleksandar Radojičić: Ne bavim se glumom da bi me ljudi zavoleli kao dobrog momka

Autor: | 08/02/2014

0


Mladi beogradski glumac Aleksandar Radojičić pažnju publike privukao je ulogom Milorada - Mikice Arsenijevića, halfa jugoslovenske reprezentacije u prvom delu fudbalske sage "Montevideo, bog te video!", od kada je od lika koji tumači nasledio nadimak Balerina. Posle uloge fudbalera, zaigrao je stidljivog, ali krajnje šarmantnog pesnika Milorada Mitrovića, što ga nimalo nije omelo da u Jugoslovenskom dramskom pozorištu zaigra u dramama "Zločin i kazna" i "Sumnjivo lice", u kojima se dodatno prekalio kao glumac. Neskrivena radost zbog uspeha drugog dela priče o jugoslovenskom fudbalu, za koju se u bioskopima širom Srbije traži karta više, film „Montevideo, vidimo se!“ doneo mu je samo najlepše trenutke, koji obeležavaju jedan period njegovog života.
- Snimanje je trajalo toliko dugo i toliko toga se izdešavalo da to poglavlje života slobodno mogu da nazovem “Montevideo“. Počeo sam kao student bez devojke, a sada sam već tri godine član pozorišta i imam dete - započinje priču za "Hello!" dvadesetpetogodišnji glumac, iskazujući radost zbog uspeha koji je postigao drugi deo filma.
- Tri godine radimo na tome da poverenje publike nagradimo dobrim filmom, dostojnim nastavkom prvog dela. Mislim da je Dragan Bjelogrlić, zajedno sa nama, uspeo da zaokruži priču na pravi način i da će to publika umeti da ceni. Očekivali smo pozitivne reakcije, ali ovakva euforija iznenadila je sve nas i mislim da bi trebalo da naučimo da uživamo u njoj - iskren je mladi glumac, koji ne krije da mu popularnost godi i da ga njene loše strane nimalo ne brinu.
- Lagao bih kada bih rekao da ne prija, jer ona dolazi kao nagrada za naš rad. Bavim se javnim poslom, a publika ocenjuje moj trud i rad i verujem da dok sam iskren i predan u svom poslu, ne moram da brinem o lošim stranama popularnosti.
Uloga Mikice Arsenijevića Aleksandru je donela nadimak Balerina, kako ga oslavljavaju ne samo kolege iz filma i publika već i njegovi najbliži.
- Bilo bi vrlo čudno da me majka nazove i kaže "Balerina, sine". Ne zovu me tako, ali mi je drago da me publika vezuje za ulogu jer mi to govori da je bila dovoljno primetna da ne moraju da me na ulici zovu "Ej, druže" ili ono najgore "Alo, glumac" - iskreno kaže Radojičić.
Iako se dosadašnjim ulogama na velikom platnu publici predstavio kao sramežljiv momak, smatra da to nije osobina koja ga privatno opisuje.
- Danas je neko stidljiv ako ne razgovara sa starijim osobama kao sa vršnjakom, ili ako ne priđe svakoj devojci koja ga pogleda, pa sam u tom smislu sličan mojim likovima, ali ipak ne bih stidljivost izdvojio kao jednu od osobina koje me opisuju.
Pored uloga stidljivog zavodnika, Aleksandar kaže da bi rado igrao i „lošeg momka“, ne strahujući od reakcije publike.
- Ne bavim se glumom da bi me ljudi zavoleli kao dobrog momka, štaviše, voleo bih da dobijam što različitije uloge, različite od mog karaktera, jer to smatram pravim izazovom.
Osim rođene sestre koja mu je najstroži kritičar, uz savete kolega mladi glumac se rado obraća roditeljima za mišljenje, a oni su upravo i uticali na njegov izbor glumačke profesije.
- U jednom periodu detinjstva zbog nekog filma u kome je to, naravno, delovalo kao neverovatno zanimljivo i dobro plaćeno zanimanje bio sam rešen da postanem đubretar u Americi. Mislim da su roditelji odahnuli kada sam kao sva normalna deca poželeo da budem glumac. Šalu na stranu, iako nisam dete glumaca ili filmskih i pozorišnih radnika, i moji roditelji su bili svesni da su talenat i vaspitanje jedine stvari koje sam od njih dobio, a koje mi mogu pomoći u karijeri. Bili su mi najveća podrška i čak su u velikoj meri zaslužni za to što nisam ostao na Pravnom fakultetu, koji sam upisao tri dana pre Fakulteta dramskih umetnosto i hvala im na tome, za sada - kroz osmeh govori nada srpskog glumišta, koji je na prijemni ispit došao nedovoljno pripremljen.
- Na nagovor nekih meni dragih ljudi izašao sam na prijemni za koji sam se spremao desetak dana i, da budem iskren, nisam naučio celu pesmu napamet. Srećom, profesor Vlada Jevtović prekinuo me je na vreme - prisetio se Aleksandar, koji priznaje da na premijerama uvek ima tremu, kao i prilikom iznenadnog „odmenjivanja“ kolega u predstavama koje nije pripremao od početka. Najveću tremu ima njegova izabranica Jelena, koja mu je velika podrška.
- Uoči premijera, Jelena ima veću tremu od mene i ja joj često pomažem da je prevaziđe. Velika mi je podrška i kad god se na kraju poklanjam, trudim se da je nađem u publici i pošaljem joj samo nama znan pozdrav. To je neki naš mali ritual.
U životnoj ulozi oca koja ga je zadesila prošle godine, za krštenog kuma svoje mezimice Aje odabrao je svog velikog prijatlja i kolegu Viktora Savić. Poznati otac otkriva ko je zapravo doneo odluku o tome.
- Viktor i ja počeli smo druženje dok smo radili na predstavi "Mala sirena" u pozorištu "Boško Buha", koja je ujedno i moja prva profesionalna predstava. On mi je od prvog dana bio velika podrška i mogu da kažem najdraži partner s kojim sam radio u pozorištu. Viktor je veliki prijatelj, ali moram da napomenem da je Aja izabrala kuma tajnim glasanjem kome smo prisustvovali samo nas dvoje. Moram da naglasim da je bilo fer i korektno, iako joj često u šali Miloš Biković kaže kako je napravila veliku grešku u životu - kroz osmeh govori mladi otac, koji se još u porodilištu zauvek oprostio od svih strahova koje uloga roditelja nosi.
- Više me ništa ne plaši, od našeg prvog susreta u porodilištu sve je bilo jasno, bila je to ljubav na prvi plač. Mislim da se snalazim sasvim dobro, a pošto još ne može da me demantuje, mislim da se i Aja slaže - mudro kaže mladi otac.
Posle uloge oca, logičan sled događaja je uloga supruga, za koju smatra da nije neophodan potpis pred matičarem.
- To što nemam burmu na ruci i potpis na papiru ne znači da tu ulogu ne igram bolje od onih koji to imaju. Jednoga dana možda dam i taj autogram kod matičara, zašto da ne?
Na kraju glumac je pokušao da se seti najromantičnijeg čina za svoju lepšu polovinu, a šarmom poete i verbalnim driblingom uspeo je da odgovori na, kako sam kaže, „teško pitanje“ i odloži ga za naredni put.
- Volim da priređujem iznenađenja, tako da je teško izdvojiti šta je bilo najromantičnije, bilo je tu svega. Kada budem mogao da na to pitanje odmah dam odgovor, znaću da sam počeo ozbiljno da zabušavam po pitanju romantike.

Piše: Deana Đukić

Komentari (0)

Loading
Tamara Roksandić hellomagazin