Brigita i Vladimir Karađorđević: Istrajni u borbi za plemenite ciljeve || Hello Magazin!

Život princa Vladimira Karađorđevića, sina kraljevića Andreja Karađorđevića, dovoljno je uzbudljiv da može biti pretočen u knjigu. Iako ima tek četrdeset osam godina, harizmatični unuk kralja Aleksandra prošao je put prožet bolnim i teškim trenucima, neverovatnim obrtima i sudbinskim susretima koji su ga naučili stvarnom životu, nimalo „prinčevskom“.
Sin Kire Melite, princeze od Lajningena, koji je dvostruki potomak kraljice Viktorije, imao je idilično detinjstvo dok se njegovi roditelji nisu razveli. Njegovu porodicu, majku, sestru i brata, potom je zadesila nemaština. Mnogo čudnovatih, čak tužnih događaja, prekinuo je susret sa Nemicom Brigitom 1993. godine. Iako su tada razmenili brojeve telefona, trebalo je da prođe šest godina da se sudbinski par ujedini. Posle bombardovanja Srbije, Brigita je prva uspostavila kontakt i pozvala Vladimira telefonom.
Njihov idiličan brak karakterišu zaljubljeni pogledi koje jedno drugome neprestano upućuju. Iako iza sebe imaju udarac koji je u njihovom životu ostavio traga, gubitak bebe, u njihovoj zajednici sve savršeno funkcioniše. Oboje su zaljubljeni u Srbiju, što je nit koja ih dodatno spaja.
Najpre, Vladimir za magazin „Hello!“ otkriva detalje događaja iz njegovog detinjstva, koji su ga zauvek obeležili.
- Živeli smo idilično u Londonu, gde sam i rođen. Moja porodica se potom preselila u Portugaliju, tada sam imao četiri godine. Do razvoda mojih roditelja, koji se desio usled očeve selidbe u Sjedinjene Američke Države, sve je bilo bajkovito. Tamo je moj otac upoznao ženu zbog koje su se on i moja majka razveli 1973. godine. Tada je počeo težak period za nas. Moja majka je umrla u emotivnom smislu, što je na nama, deci, ostavilo „ožiljak“. Našli smo se u teškoj finansijskoj situaciji, da bismo se na kraju vratili u Veliku Britaniju. Budući da smo ostali bez novca, dobijali smo socijalnu pomoć. Bilo je to teško vreme jer smo se borili za opstanak uz saznanje da nas je otac napustio. Svi su nas se odrekli jer je razvod u to vreme bila retkost. Iako moja majka nije bila kriva za to, ostavljena je na cedilu i završila je tako što je prehranjivala decu uz trideset funti nedeljno, koje je dobijala od britanske vlade kao socijalnu pomoć. Iako smo živeli u siromaštvu, upoznali smo divne ljude, prijatelje, koji su nam „udahnuli“ snagu. Ugledali smo se na njih i na njihovu sposobnost da prežive. To je bilo ponovno rođenje naše male porodice. Zahvalan sam što mi se sve to dogodilo jer danas nisam razmažen, naučio sam šta je stvarni život - otkriva potresne detalje svoje biografije Vladimir, koji često posećuje Srbiju i daje humanitarnu pomoć najugoženijima. On otkriva nepoznatu i bizarnu zanimljivost u vezi sa svojim ocem.
- Otkako nas je napustio, dva puta sam ga video. Prvi put naš susret je bio u društvu sa mojom majkom 1982, a osam godina kasnije ponovo sam poželeo da ga vidim i boravio sam u njegovoj kući. Tada sam imao uspešan posao i nisam mnogo znao o Srbiji. Počeo je da mi priča o istoriji Srba, što je trajalo četiri dana, a petog je rekao da mora na posao. Te večeri nije se vratio kući i ja sam imao bizaran osećaj da je preminuo. Predosetio sam to. Policajci su njegovu suprugu i mene sutradan obavestili da je izvršio samoubistvo. To je najneobičniji osećaj u mom životu jer sam imao osećaj da je mrtav, čim se nije vratio kući. Pozvao sam sestru i brata, i bili smo na sahrani - govori Vladimir i ističe da je to prelomni trenutak u njegovom životu.
- Tada sam odlučio da nastavim tamo gde je moj otac stao. Nisam želeo da živim u neznanju i da ignorišem svoju prošlost. Shvatio sam da je moj otac žrtvovao porodicu da bi se posvetio svom narodu. Hteo sam da preuzmem odgovornost. Izučio sam sve što je vezano za moje porodično stablo, i istoriju mog naroda, i počeo sam da se bavim humanitarnim radom - kaže poslovni čovek koji sa suprugom, modnom dizajnerkom Brigitom živi u Nemačkoj.
- Kada smo se upoznali, 1993, spojio nas je humanitarni rad. Ja sam tada pomagala „Kolu srpskih sestara“ u Nemačkoj. Upoznali smo se, ali on je tada zbog njegovog posla živeo u Londonu. Ponovo smo se ujedinili šest godina posle prvog susreta. Bio je kraj bombardovanja u Srbiji i želela sam da stupim sa njim u kontakt, pa sam mu poslala faks. U tom trenutku boravila sam na Havajima i našli smo se na aerodromu u Londonu. Tada smo se zaljubili. Verili smo se posle svega dva meseca u Francuskoj, a venčali 2000. U početku je Vladimir zbog posla živeo u Londonu, dok nisam zatrudnela. Tada je posao ostavio partnerima i preselio se u Nemačku. Žalosno, izgubili smo našeg sina - govori princeza Brigita, koja dizajnira unikatne modele visoke mode za slavne klijente. Nasmejana Nemica zaljubila se u Srbiju i poželela da zauvek živi u zemlji koju stalno posećuje sa suprugom, a pomoć koju prikupljaju u inostranstvu uplaćuju tamo gde je napotrebnija.
- Sada smo boravili trinaest dana u Srbiji, posetili smo ljude kojima pomažemo, pojedince, kao i bolnice. Uvek nam je teško kada odlazimo, ali imamo razloga što ne ostanemo zauvek u Srbiji. Oboje imamo dobre poslove u inostranstvu, a politička situacija nam ne dozvoljava da živimo po porodičnim pravima koja su nam data posle ubistva kralja Aleksandra. Takođe, postoje problemi koji se moraju rešiti unutar porodice - završava sa uzdahom bračni par Karađorđević.