Aleksandar Marković: Savršen spoj muzike i neverovatne energije || Hello Magazin!

I dok ga inostrani mediji nazivaju vunderkindom, opisujući ga kao temperamentnog i samouverenog dirigenta koji vlada scenom, poslatim od Boga, a njegov rad karakterišu praznikom za uši i oči, o Aleksandru Markoviću i njegovoj izvanrednoj karijeri u domaćoj javnosti se malo toga zna.
Ovaj tridesetšestogodišnji Beograđanin, jedan je od najistaknutijih mladih dirigenata u Evropi, a u srpskoj prestonici nastupa 28. septembra sa Beogradskom Filharmonijom, na Kolarcu.
Marković je već četvrtu sezonu Šef dirigent i Umetnički direktor Filharmonije Brno. Sa svojim orkestrom gostovao je u mnogim državama širom sveta - Nemačka, Austrija, Mađarska, Slovačka, Japan...

Kao jedini student iz Srbije koji je primeljen u poslednjih 50 godina na prestižnom Univerzitetu u Beču dirigovanje je studirao u klasi Leopolda Hagera, gde je diplomirao kao student generacije, a dobitnik je i prestižne stipendije "Fondacije Herbert fon Karajan". Sa 28 godina pobedio je na 7. Internacionalnom takmičenju dirigenata Gregorž Fitelberg" u Poljskoj, a na masterklasu u Sijeni u Italija, nagrađen je Diplomom D'onore.
Pred beogradskom publikom debitovao je 2001. godine i sarađivao u više navrata sa Beogradskom filharmonijom i simfonijskim orkestrom RTS-a. U Narodnom Pozorištu predstavio se 2009. godine produkcijom Verdijeve opere “La forza del destino”.
Kakva su Vaša očekivanja pred nastup na Kolarcu?
- Interesovanje za ovaj koncert je očigledno veliko. Radujem se sali punoj znatiželjnih slušalaca, studenata, ljubitelja muzike. Probe za koncert teku izvrsno, radim sa jednom motivisanom i energičnom Beogradskom filharmonijom čiji anganžman obećava sjajno izvođenje. Želja mi je da beogradskoj publici ponudim vrhunski muzički doživljaj.
Koja dela će biti na programu?
- Na programu je ekstatična 2. simfonija Aleksandra Skrjabina, kompozitora prema čijem sam opusu oduvek osećao specijalan afinitet i čija sam dela izvodio u koncertnim dvoranama širom sveta. Skrjabina smatram, pored Vagnera, jednim od najoriginalnijih kompozitora i vizionara svih vremena. Tumačenje njegove muzike je veliki izazov. Koncert će biti otvoren Borodinovom uvertirom iz opere “Knjaz Igor”, za kojom sledi koncert za različite flaute i orkestar Benjamina Jusupova.

Šta biste poručili publici koja će Vas možda u petak prvi put gledati uživo?

- Koncert je ritual u kome dolazi do neverovatne akumulacije energije. Zamislite snagu koju emituju moždani talasi publike i muzičara na bini, koja nastaje usled fokusiranja na iskustvo koje dele - muziku koja se upravo izvodi... Upravo taj ritualni aspekt je ono što je vredno doživljavanja, jer se na taj način muzika direktno absorbuje. U činu njenog stvaranja nestaju granice između izvođača i slušalaca.
Nastupate po čitavom svetu. Postoji li koncert koji možete po nečemu izdvojiti kao najdraži?
- Najlepši koncerti su oni koji su proizašli iz harmonične i inspirisane probne faze sa jednim orkestrom, i ponosim se činjenicom da je takvih bilo mnogo. U posebno lepom sećanju ostali su mi koncerti sa Konzerthaus orkestrom, iz Berlina, kao i Mahlerova 3. simfonija sa Filharmonijom Brno u Gracu i Salcburgu.
Kakvi su Vam planovi za predstojeću sezonu?
- Sledeća sezona nosi niz izazovnih projekata. Dirigovaću seriju koncerata i gostovanja mog orkestra, Filharmonije Brno, sarađivaću iznova sa orkestrima Hrvatskog Radija i Slovenačke Filharmonije. Sledeća, 2013. godina jeste godina Vagnera u kojoj me čeka nova produkcija “Holanđanina lutalice” u Ljubljanskom Cankarjevom domu, kao i koncertantno izvođenje opere “Rienzi”, “Wesendonck” pesama i delova “Prstena” u Filharmoniji Gasteig i Herkules sali u Minhenu . Ove jeseni debitujem sa fenomenalnim kamernim orkestrom Kremerata Baltica i Gidonom Kremerom kao solistom, dok ću na proleće ponovo sarađivati sa Simfonijskim Orkestrom iz Praga i Qatar Filharmonijom iz Dohe.

Piše: Tatjana Mišović