Marko Živić: Vedrinom duha protiv surove stvarnosti || Hello Magazin!

Glumac Marko Živić omiljen je među kolegama i prijateljima. Njegov vedar duh čini da svakom ko se nađe u njegovom društvu bude zanimljivo. Pun optimizma život posmatra kroz „ružičaste naočare“. Nije dozvolio da ga bilo šta slomi i iz svega lošeg što je preživeo izvukao je pouku. Bolest sa kojom se suočio pre četiri godine dodatno ga je ojačala jer se hrabro uhvatio u koštac sa problemom. Nekoliko meseci trajala je surova bitka za ozdravljenje. Velikim naporom i željom da ponovo stane na daske koje život znače i pred kamere, duhoviti umetnik pobedio je tumor koji mu je zahvatio jednjak i želudac. Danas se Marko odlično oseća, ne vraća se u prošlost već živi u sadašnjosti i gleda u budućnost.
Simpatični glumac, koji publiku u mnogim predstavama i filmovima dovodi do suza od smeha, voli da se druži sa kolegama u bifeu "Beogradskog dramskog pozorišta“. U grad ne izlazi često, ali kada odluči da se dobro provede, bira kafanu za koju ističe da može biti odlična ispovedaonica. Po prirodi veseljak, sa muzičarima obavezno zapeva pesme „Nesanica“ i „Ne kuni me, ne ruži me, majko“, omiljenu pesmu svog oca. Osobi koju voli u potpunosti se predaje i trudi se da joj svaki dan bude lepši od prethodnog. Iza sebe ima brak sa voditeljkom Natašom Pavlović od koje se razveo pre šest godina. Veru u brak nije izgubio i sebe jednog dana vidi kako ponovo izgovara sudbonosno „da“.
Junak predstava „Ne igraj na Engleze“, „Let iznad kukavičjeg gnezda“, „Ludi od terapije“, filmova „Beogradski fantom“, „Čitulja za Eskobara“ i mnogih drugih poslednjih nedelja bio je angažovan na snimanju nove serije "Folk", koja se emituje na televiziji "Prva". Četrdesetogodišnji glumac trenutno boravi u Puli, gde je posetio „Festival igranog filma“ i sastao se sa saradnicima. Boravak na Hrvatskom primorju iskoristiće i da se malo odmori jer ga od septembra čekaju novi projekti.
- U Pulu sam doputovao najviše zbog filmskog festivala, ali i zbog dogovora u vezi sa budućim projektom koji bi trebalo da se realizuje početkom sledeće godine. Inače, mnogo volim Kvarner i Istru, pa spajam lepo i korisno. Istarska „malvazija“, brancin, more i nebo je granica - sa osmehom za magazin „Hello!“ kaže Marko.
Da li ste imali vremena da se ovog leta odmarate ili ćete tek putovati?
- Do pre nedelju dana sam radio. Za televiziju „Prva“ snima se serija „Folk“, u režiji Dušana Milića. To je veliki poduhvat jedne kreativne ekipe autora sa proverenim glumačkim imenima i mladim nadama. U seriji učestvuje više od pedeset glumaca. Snimali smo mesec dana u Beogradu na visokim temperaturama, što je bilo baš naporno. Igram menadžera Lepog koji na različite načine pokušava da od glavne junakinje napravi zvezdu. On je jedan od milion onih koji u mutnom vremenu u kome živimo pokušava da radi, ali i zaradi. Iskren je, uporan, ne odustaje, zaljubljuje se i propada. Klasična muška priča. Mislim da će publika navijati za njega da uspe u svojim namerama.
Mnogim crtanim junacima pozajmili ste svoj glas, uživate li dok to radite i koji animirani lik vam je omiljen?
- Svakako da uživam u tom poslu koji je melem za dušu. Poziv da nekom crtanom liku dam svoj glas iznova budi u meni dečaka i ono najplemenitije što posedujem. Mnogi likovi su mi omiljeni, ali se u poslednje vreme često pominju Kremenko i Kralj Čičak iz crtanog filma „Malo kraljevstvo“.
Šta je teže: glumiti pred kamerama ili sinhronizacija?
- Meni je sve lepo i smatram da je svaki čovek koji radi ono što voli srećan. Na snimanjima je najteže to što se puno čeka. Po deset sati smo u kostimu, sa jakom scenskom šminkom, na visokim temperaturama i onda na red dođe snimaje važnih scena i krupni planovi. To je ono što publika vidi, niko ne zna, a i ne treba da zna, glumačku muku da bude najbolji kada uđe u kadar iako je toliko dugo čekao tu priliku. Jedan naš veliki glumac je svojevremeno izjavio: „Gluma je kada naučiš da čekaš, kada to vreme kvalitetno potrošiš a da se ti ne potrošiš, i onda, kada treba, daš najbolje od sebe“.
Vaše starije kolege često ističu da su se odlično provodili u pozorišnim bifeima. Postoje li i danas takva druženja?
- Poslednje dve sezone u bifeu „Beogradskog dramskog pozorišta“ okuplja se odlična ekipa glumaca i divnih ljudi. Posle predstave se opustimo i bude tu dosta zabave i kvalitetnog druženja. Nisam od onih osoba koje mnogo izlaze u grad, tako da sam često u tom bifeu. U „Beogradsko dramsko pozorište“ vraća se stari duh glumačkih klubova, što je veoma važno. Glumci su osetljiva bića i bitno je da budu u sredini gde mogu da se opuste sa kolegama koji imaju istu muku i da to niko ne zloupotrebljava.