Boško Janković: Supruga i ja želimo veliku porodicu || Hello Magazin!

Čarobnjak u kopačkama, kapiten italijanske "Đenove" i zvezda reprezentacije Srbije Boško Janković vratio se na teren posle dvomesečne pauze zbog povrede prepona. Uspešnog sportistu često prate povrede koje ga udaljavaju sa terena, ali snagom volje i podrškom porodice uspeva da se izbori sa sastavnim delom svakog profesionalnog sportiste. Borac na terenu i u životu, šarmantni fudbaler je spreman za novu epizodu u Đenovi. Već šest godina je stanovnik severozapadnog dela Italije, a u dresu "crveno-plavih" ostaće do sledeće godine kada mu ističe ugovor. Dok se oporavljao od neugodne povrede, dvadesetdevetogodišnji fudbaler vreme je provodio u krugu porodice. U razgovoru za magazin "Hello!" Janković ističe da je uz terapiju, treninge i podršku supruge Dijane, koja mu u najtežim trenucima daje vetar u leđa, uspeo da prebrodi i ovu krizu. Povratak na teren ga raduje, a troipogodišnji sin Sergej mu daje posebnu snagu i elan.
- Imao sam povredu prepona koju sam posle dva meseca, uz odgovarajuću terapiju i individualne treninge, uspešno sanirao. Veliki sam borac i na terenu i u životu. U punoj sam formi, spreman sam da svojim zalaganjem u nastavku sezone dam maksimum, a na treneru je da odluči koliko ću igrati. Radujem se svakom treningu i utakmici. Nemam tremu, nikada je nisam ni imao pred mečeve.
Želja mu je da što više igra i da se dokazuje, a uz podršku najmilijih sve teške trenutke poput povreda koje ga odvoje od teren lakše podnosi.
- Ključnu ulogu u mom oporavku imala je i moja porodica. Uz suprugu Dijanu, koja mi daje vetar u leđa kada je najteže, i sina Sergeja sve je mnogo lakše. Oni mi daju snagu i energiju da svaki težak trenutak u karijeri što lakše prebrodim - kaže atraktivni fudbaler koji je dane oporavka koristio i da se posveti troipogodišnjem sinu koji već sada pokazuje interesovanje za fudbalsku loptu.
- Sergej je živahno dete. Zbog njega sam postao odgovorniji, on mi daje posebnu snagu i elen. Voli da se igra loptom, podseća me na mene kada sam bio mali. Ima naznaka da će biti dobar sportista, ali ga neću forsirati da pošto-poto mora da bude profesionalni fudbaler. Sve zavisi od njega, poštovaću svaki izbor svog sina i biću mu podrška u svakom segmentu života.
Uspešni fudbaler priželjkuje da se u njegovom domu začuje dečji žagor još jednog mališana kako bi mali Sergej dobio društvo za igru.
- Moja supruga Dijana i ja želimo da imamo veliku porodicu i nadam se da ćemo je uskoro proširiti za još jednog člana. Vreme je da Sergej dobije brata ili sestru. Bio bih mnogo srećan - kaže uspešni sportista koji je veoma osećajan i rado pritekne u pomoć onima kojima je to neophodno.
Kapitena Đenove nedavno je potresla priča jedanaestogodišnjeg dečaka Zorana koji na beogradskim ulicama traži pomoć za sebe i svoju porodicu. Sudbina dečaka odevenog u iscepanu jaknu, stare cipele i pantalone, koji ne traži novac već hranu, da bi prehranio majku i dve mlađe sestre, stigla je i do srpskog internacionalca koji je pokazao svoju humanu stranu o kojoj retko govori.
- Ne volim da pričam o svojoj humanosti. Svako radi kako misli da je najbolje, pa tako i ja. O malom Zoranu sam saznao preko medija, njegova priča me je mnogo pogodila. Najviše me je dirnula činjenica da sam ja njegov omiljeni igrač. Želim da pomognem njemu i njegovoj porodici, čim dođem u Beograd, videću se sa njim i njegovom porodicom i probaću da im pomognem i obezbedim im sve što im bude potrebno - kaže na kraju razgovora za magazin "Hello!" Boško Janković.