Boško Janković: Prisustvovaću i drugom Dijaninom porođaju || Hello Magazin!

Fudbaleg italijanskog prvoligaškog kluba „Verona“ i srpski reprezentativac Boško Janković veći deo jednoipomesečne letnje pauze proveo je sa porodicom i prijateljima u rodnom Beogradu. Pre dolaska u srpsku prestonicu, tridesetogodišnji sportista je sa suprugom Dijanom i sinom Sergejom uživao u Turskoj, posle čega je u prestonici otvorio popularan klub na vodi, gde voli da provodi vreme. Iako uživa u noćnim izlascima, srpski reprezentativac je potpuno posvećen svojoj porodici, sa kojom će u julu obeležiti nekoliko važnih datuma. Osim Sergejovog rođendana, koji su priredili sa puno ljubavi, roditelji petogodišnjeg mališana sredinom meseca obeležavaju godišnjicu ljubavi, koju su 2007. godine u Beogradu krunisali brakom.
Neposredno pred pakovanje kofera i povratak u italijanski dom u gradu romantike i ljubavi, Boško za magazin „Hello!“ otkriva kako su proslavili peti rođendan svog naslednika i da li je njegova rođendanska želja bila da dobije brata ili sestru.

Pre dolaska u Beograd sa porodicom ste se odmarali u turskom letovalištu Belek.
- Sedam dana nas troje smo potpuno uživali, ja i supruga smo odmarali, a Sergej se radovao raznim zabavnim sadržajima za decu, od tobogana i bazena do predstava za najmlađe.

Je' l Sergej naučio da pliva?

- Nije, još je mali, ali i tu veštinu polako savladava.

Da li mu se više viđa voda ili lopta, ili možda kombinacija?
- Definitivno mu se više sviđa voda. Lopta mu nije toliko interesantna.

Po povratku u Beograd sa bratom ste otvorili klub na Savi. Da li se vaš boravak u rodnom gradu zbog toga sveo na noćne izlaske?
- Sve vreme sam provodio na tom splavu, ne samo uveče nego i preko dana, pored bazena, uz ukusnu hranu i dobru muziku, u društvu prijatelja. Noćni provod je takođe odličan, gotovo svaku noć sam provodio tamo. Ali ja to sebi volim da priuštim tokom odmora, jer narednih jedanaest meseci sledi zatišje, živim kao penzioner. Volim da maksimalno iskoristim pauzu od fudbala.

Uživate li ponekad i u noćnom provodu u Veroni?

- Vrlo retko, gotovo da se to ne dešava. Ponekad neko nekim povodom organizuje proslavu sa, ali to ne može da se poredi sa izlascima u Beogradu, jer je zaista ispred svih drugih gradova kada je reč o provodu. Jako sam nostalgičan, često mi nedostaje moj grad i ljudi u njemu, ali sam već osam godina u inostranstvu, te sam se navikao.

Živite u Veroni, imate stan u Cirihu, a zbog porodice često dolazite u Beograd. Kakav je život na tri adrese?
- Nije nam mnogo naporno jer su nam sva tri grada relativno blizu. Verona i Cirih su udaljeni oko četiri sata vožnje, a iz Italije do Beograda vozim oko osam sati, tako da, kad god ugrabimo slobodno vreme, krenemo na put i to nam ne predstavlja nikakav problem ili napor.

Jednom prilikom izjavili ste da se osećate kao pravi spartanac.
- Profesionalni sportisti žrtvuju mnogo toga da bi postigli uspeh i iza mene su mnoga odricanja. Kao dete, nisam otišao ni na jednu rekreativnu nastavu. Dok su moji vršnjaci raspuste provodili na moru ili planini, ja sam bio na pripremama. Odmor mi se tada svodi na treniranje, obroke i spavanje. Danas tako živim veći deo godine, uz svoj- svet, moju porodicu, koja mi je najvažnija. Zbog toga mi mesec dana pauze toliko znači, to mi je neophodan ventil. Ljudi misle da mi vodimo opušten život, da sve vreme uživamo i da nam je sve lako, ali to je nemoguće. Bez velikog truda i ulaganja u sebe nema rezultata, a za to je potrebna ozbiljna disciplina.

Kada se u vama rodila ljubav prema fudbalu?

- Čim sam se upoznao sa fudbalom, a to se dogodilo kada sam imao šest godina. Lopta je za mene odmah postala najvažnija stvar. Pre mene niko u mojoj porodici nije igrao fudbal, ali su moji roditelji primetili koliko mi je to važno i da mi je lopta non-stop oko nogu. Sa osam godina počeo sam da igram u „Crvenoj zvezdi“ i tako je počeo moj fudbalski put, kojim sam stigao ovde gde sam sada.

Da li ste i prema sinu jednako strogi i disciplinovani kao dok trenirate?
- Ne volim da budem strog prema Sergeju. Nas dvojica imamo prijateljski odnos, družimo se i trudim se da vreme koje provodimo zajedno bude što sadržajnije. Dijana je stroža, ali ona sa njim provodi više vremena, pa je i veći autoritet. Ja sam često u karantinu, mnogo vremena provodim na treninzima, pa kad smo zajedno, drugačije provodimovreme nego njih dvoje.

Pokušavate li da ga razmazite?
- S obzirom na to da sam često odsutan, volim da mu udovoljavam. Dijana mi za sada ništa ne zamera, ali Sergej je stvarno divno dete.

Sergej je 10. jula napunio pet godina. Kako ste proslavili ovaj važan dan?

- Kao i svake godine, organizovali smo proslavu. Sergej ima drugare iz kraja u Beogradu sa kojima slavi rođendane. Bila je to žurka za decu i druženje sa rodbinom i prijeteljima. Bilo je lepo i, što je najvažnije, Sergej je uživao.

Da li je za rođendan možda poželeo brata ili sestru?
- To ćemo još da vidimo, još nije otkrio tu želju, ali znam da bi voleo da ima društvo za igru. Dok smo boravili u Turskoj, upoznali smo se sa nekim našim ljudima koji su bili tamo na odmoru i Sergej je istinski uživao u igri sa drugom decom. U Veroni mu nedostaju drugari jer on najviše voli da se druži sa mališanima iz naše zemlje, pa se i zbog njega trudimo da što češće dolazimo u Beograd. Kada dođemo, mama i tata za njega ne postoje, samo traži što više vremena za igru sa drugarima.

Priželjkujete li još jednog naslednika ili naslednicu?
- Priželjkujem žensko dete, voleo bih posle sina da dobijemo i devojčicu.

Pre pet godina prisustvovali ste Dijaninom porođaju. Da li biste ponovili to iskustvo?

- Ponovio bih sigurno, jer mislim da ne postoji lepši trenutak od toga kada gledate kako vaše dete dolazi na svet. Dijana se porodila u Cirihu, gde je uobičajeno da muškarac bude uz suprugu tokom porođaja, dok je, recimo, u Italiji to strogo zabranjeno. Bilo je tenzije i nije mi bilo svejedno, jer nisam znao šta me očekuje, ali se ispostavilo kao jedno prelepo iskustvo. Sigurno ću prisustvovati i drugom porođaju, nemam nikakvu dilemu u vezi sa tim.

Tokom jula obeležavate još jedan važan datum. Posle sinovog rođendana, proslavljate i godišnjicu braka. Čime vas je Dijana osvojila?
- Ona je imala sve što je bilo potrebno da me osvoji. U današnje vreme brakovi lako pucaju, stalno se priča o problemima i dešavaju se neki skandali, ali kod nas to zaista nije slučaj. Treba shvatiti da ne postoji recet za srećan brak. Ili ste stvoreni jedno za drugo ili niste, treće ne postoji. Sedmu godišnjicu braka slavimo 15. jula i obeležićemo je nekom lepom večerom, kako smo to činili i prethodnih godina.

Šta vas očekuje po povratku u Italiju?
- Vraćamo se na stari režim, što u mom slučaju podrazumeva pripreme za italijansko prvenstvo.

Intervju: Deana Đukić, Life Content
Foto: Mirko Tabašević, Life Content
Mesto snimanja: Restoran „Mala fabrika ukusa“, Nebojšina 49a, Beograd, tel: 011 / 243 - 57 - 27