Andrea Lekić: Pobede su moja inspiracija || Hello Magazin!

Uspešna rukometašica Andrea Lekić pobrala je simpatije mnogobrojne publike na nedavno završenom Evropskom prvenstvu u Beogradu. Crnokosa lepotica, nežnog zgleda i snažnog šuta, mami uzdahe kako na terenu tako i van njega. Sportom se oduvek bavila, ali nije ni slutila da će rukomet biti njena najveća ljubav. Trenirala je karate, stigla do plavog pojasa i prešla na sportove sa loptom. Košarka joj je, uz tenis, u kome se takođe oprobala, i danas jedan od omiljenih sportova. Odbojka je uspela da joj zadrži pažnju čitava dva treninga, ali da je hala u kojoj su bili treninzi bila bliža, rukomet bi ostao bez jedne od svojih najsjajnijih zvezda. Na rukometni trening prvi put je otišla sa jedanaest godina, a zainteresovanost za ovaj sport pretvorila se u ljubav, a ljubav u istrajnost i upornost, tako da dobri rezultati nisu izostali. Napredovala je brzo i danas je kapiten ženske reprezentacije Srbije i naša najbolja rukometašica. Dvadesetpetogodišnja sportistkinja ističe da joj je porodica najvažnija karika u životu i da bi svoje priznanje za najbolju igračicu na poziciji beka zamenila za bronzano odličje.
- San svakog sportiste je medalja osvojena sa reprezentacijom. Imale smo šansu da trijumfujemo na ovom evropskom prvenstvu, ali nismo uspele. Postoji veliki žal zbog toga, ali sam svesna da smo posle mnogo neuspešnih godina ostvarile odličan rezultat. Kolektiv, u svakom smislu te reči, zajednička želja, ogromna motivacija i mentalna stabilnost, u ključnim trenucima, faktori su koji su nas doveli do četvrtog mesta - kaže Andrea na početku razgovora za magazin "Hello!".
- Iako nismo imale podršku navijača, dobrom igrom privukle smo njihovu pažnju, pa ih je bilo u sve većem broju. Divan je osećaj igrati u svom gradu, svojoj zemlji. "Kombank arena" je najlepša hala u kojoj sam ikada igrala i sama atmosfera u tom ambijentu je jedinstvena.
Državni dres joj mnogo znači, kao i brojna priznanja koja krase vitrine njenog doma.
- U karijeri imam mnogo individualnih priznanja, a među najdražima su mi četvrto mesto u izboru najbolje rukometašice na svetu, dva puta sam proglašavana za najbolju igračicu regiona, bila sam finalista „Lige šampiona“, ali ovo četvrto mesto na „Evropskom prvenstvu“ mi najviše ispunjava srce. Proglašena sam i za najbolju igračicu na poziciji srednjeg beka. To priznanje je lepo i znači mi, mada bih sve zamenila za bronzanu medalju u dresu Srbije - iskrena je Andrea, koja nije ni sanjala da će biti rukometašica.
- Pošto sam se oprobala u nekoliko sportova i bila veoma uspešna, sa kćerkom tatinog kolege, koja je trenirala rukomet, otišla sam na trening u Rukometni klub "Beograd", u Petu beogradsku gimnaziju. Prvi trening me je oduševio i odmah sam zavolela rukomet koji mi je doneo puno lepog u životu. Imam velike uspehe iza sebe, ali nisam sve ostvarila. Medalja sa reprezentacijom bi bila kruna moje karijere i od srca se nadam da ću uspeti u tome. Pokreće me želja za uspehom i stalnim napredovanjem i zbog toga i jesam u sportu. Pobede su moja inspiracija - kaže najlepša sportstkinja 2009.godine u izboru dnevnog lista "Sport".
Profesionalizam i obaveze, koje joj je doneo rukomet, učinili su da ne razmišlja mnogo već snagom volje ide napred. Igrom i ponašanjem osvaja ljubitelje rukometa. Pronašla je mesto u krugu najcenjenijih imena u tom sportu. Uspešnoj sportistkinji, koja brani boje mađarskog kluba "Đera", najteži momenti u životu i karijeri su razdvojenost od porodice.
- U početku je bilo teško. Sa nepunih devetnaest godina napustila sam porodični dom i obrela se u inostranstvu. Sada mi lakše pada ta razdvojenost jer sam se donekle navikla na takav život. Porodica je stub mog života i karijere. Oduvek sam imala njihovu maksimalnu podršku i razumevanje. Njima pripadaju velike zasluge za moje uspehe. Smatram sebe bogatom zbog toga. Često mi dolaze u posetu i tako mi olakšavaju put koji sam izabrala. Uživam u druženju sa porodicom i prijateljima, posebno sa malom bratanicom koju mnogo volim - kaže Andrea.
Iako mami uzdahe jačeg pola, simpatična crnka je srećno zaljubljena.
- I pored brojnih obaveza, vremena imam i za ljubav. Zaljubljena sam, volim i voljena sam. Ljubav na daljinu nekako funkcioniše - kaže na kraju razgovora Andrea Lekić.