Verica Rakočević - Kuzmančević: Veljko je prvi muškarac koji me je ućutkao || Hello Magazin!

Zahvaljujući urođenoj hrabrosti i preziru koji iskazuje ka svakoj vrsti laži, naša dizajnerka sa najdužim stažom Verica Rakočević tokom tridesetdvogodišnje karijere postavljala je mnoge nove standarde u modnoj industriji. Devedesetih godina prošlog veka uspela je da dovede u Beograd čuvenu manekenku Jasmin Gauri, a njeni modni performansi inspirisani slavnim ženama, koje je pravila poslednjih nekoliko godina, bili su potpuna novina na našoj sceni. Poslednjih godinu dana njen najbliži saradnik je njen suprug, kompozitor Veljko Kuzmančević, koji stvara originalnu muziku za njene revije, nadahnut idealnom svakodnevicom u kojoj žive.
Iako bi većina dama u njenim godinama već razmišljala o penziji, poznata kreatorka sa mnogo entuzijazma osmišljava nove poslovne poteze i planira velike promene kada je reč o njenom radu. Sa željom da svoj brend visoko pozicionira u inostranstvu nedavno je učestvovala na modnoj manifestaciji „Serbia Fashion Week“.

Nedavno ste u Novom Sadu imali reviju na „Serbia Fashion Weeku“, kakve utiske nosite?

- Nikada do sada nisam učestvovala na „Nedelji mode“, iako od početka podržavam osnivača Nenada Radujevića i tu manifestaciju. Međutim, smatram da takva modna smotra ima smisla samo ukoliko su prisutni kupci, a pošto toga u našoj zemlji nema, radije sam svoje kolekcije prezentovala kroz drugačije, umetničke modne priče. Ovog puta odlučila sam da podržim „Serbia Fashion Week“ jer mi je rečeno da će doći kuprci, „bajeri“ iz celog sveta, i to je bio jedini razlog mog učešća. Bio je najavljen dolazak Žan-Pola Gotijea, zatim brenda „Kenzo“ , vlasnice kuće „Gucci“ i drugih. Cilj je bio da stupim u kontakt sa ljudima iz sveta koji bi otkupili moju kolekciju, jer, bez obzira što mnogi misle da bih sa šezdeset šest godina trebalo da idem u penziju, smatram da tek sada mogu da počnem da radim neke stvari. U karijeri učestvovala sam, između ostalog, i na „Nedelji mode“ u Milanu i znam da se kolekcija prvo predstavlja medijima i VIP ličnostima, a narednog dana u šourumu vrši se prezentacija za kupce i dogovara se prodaja. Nažalost, ovde toga nije bilo. Ono što je dodatno zbunilo ljude je to što nije istaknuto da ja tamo nisam išla da se takmičim, već isključivo da prodam svoje kreacije.

U kom smislu se niste takmičili?
- Mislim da je Srbija jedina zemlja u kojoj žiri posle nedelja mode dodeljuje nagrade. U svetu toga nema, umesto toga postoji modna kritika i kreatorima je posle revije najvažnije kakvu će ocenu dobiti od stručnjaka. Najveće priznanje je broj komada koji prodate kupcima. Tamo sam otišla da bih podržala manifestaciju koja je još mlada, i ja i francuski dizajner visoke mode Emerik Fransoa zatvorili smo „Serbia Fashion Week“. Iste večeri održana je i revija rumunskih dizajnera, koji su takođe bili odlični.

Jeste li zadovoljni reakcijom publike na vašu kolekciju?

- Za trideset dve godine, koliko se bavim ovim poslom, naučila sam da ste uspešni onoliko koliko vam ljudi dođe na reviju. Te večeri je u sali bilo oko šest stotina ljudi i zadovoljna sam reakcijom publike što mi opet ne znači ništa ako na proleće niko te stvari ne kupi. Tapšanja po ramenu, i pravog i lažnog, mi je dosta. S druge strane, nisam zadovoljna jer sam očekivala više kupaca, ali, srećom, tamo su bili ljudi iz galerije „Del Corso“, sa kojima od maja pregovaram da se nađem u njihovom šourumu u Milanu, a sada smo se preciznije dogovorili o saradnji.

Kakvi su vaši planovi u vezi sa pozicioniranjem brenda u inostranstvu?
- Imam mnogo planova, ali za to je potrebno mnogo para, koje nemam. U modi vam svi planovi zavise od novca, a najmanje od sposobnosti i kreativnosti. Moj prvi korak je saradnja sa galerijom „Del Corso“, a onda ću morati da molim Boga da se to što radim nekome dopadne i da otkupi kolekciju kako bih sa tim novcem mogla da ostvarim naredne ciljeve.

Do sada su vas inspirisale jake žene, da li se to promenilo od kada se promenio i vaš emotivni status?
- Najviše na svetu volim jake žene i slabe muškarce. Ali, na moju sreću, naletela sam na jakog muškarca, tako da mi je Bog malo „pobrkao lončiće“. Sad više nema manipulacije sa slabim muškarcima već moram da slušam.

Prija li vam takva uloga?

- Jako mi prija ova uloga. U životu sam se stalno pitala da li će se pojaviti neko pred kim ću ja ućutati. I evo sada ozbiljno ćutim.

Kako ljubav utiče na vaš rad i kreativnost?
- Po logici stvari, ako su mi do sada inspiracija bile jake žene, a ja sam se od jake žene pretvorila u mačku koja prede, trebalo bi i sve ostalo da dobije neki novi ton. Ali, moje haljine su i dalje romantične. Ranije sam govorila da sam romantična starica, a pošto sada imam mladog muža, ne mogu da budem starica pa sam sada romantična gospođa. Kreacije su i dalje iste. Ponekad bih volela da napravim neku seksi haljinu, ali moram da priznam da to ne umem.

Vaše revije su uvek propraćene kompozicijama vašeg supruga, da li njega inspirišu vaše modne priče?

- Veljko je neverovatan, njega inspiriše sve, i trava, i zvezde, i kiša koja pada i mnoge druge stvari. Mislim da ga sve manje inspiriše moda jer je za ovih godinu dana, koliko smo zajedno, shvatio kakve sve spletke i ružne stvari postoje iza toliko lepote koju bi moda trebalo da da. Tako da ne znam da li će nastaviti da piše muziku za moje revije.

U čemu najviše uživate?
- Najviše uživam kada završim posao u gradu, sednem u automobil i odem u moje selo, gde imam potpuni mir. Malo se plašim tog mira jer je meni nemir uvek davao inspiraciju. U periodima kada je moj život bio najmanje sređen imala sam najveća nadahnuća.

O kakvim nemirima je reč?
- Kada živite u nestabilnoj zemlji kao što je naša, često se osećate kao muva u zatvorenoj flaši koja gde god da krene naiđe na prepreku. Kod nas ni jedan koncept nije pravi, pa ako hoćete da se bavite modom kao umetnošću, to se uglavnom tumači na pogrešan način, a ako želite da budete komercijalni, onda nemate ni jedan preduslov za to. Pokušala sam ozbiljno da se bavim ovim poslom i bila sam u „Jugoexportu“, gde sam imala četrdeset pet radnika u proizvodnji. Kada su me neki ljudi upozoravali da je to put u propast, mislila sam da su ljubomorni, ali se ispostavilo da su bili u pravu. Sada imam širom otvorena vrata da odem na bilo koju nedlju mode u svetu, a ljudi koji se ozbiljno bave modom znaju da to nije baš tako lako i da ne možete samo da platite pa da odete, već morate da prođete ozbiljnu selekciju. Ali, ja prosto ne mogu to da priuštim jer košta nekoliko stotina hiljada evra.

Hoćete li se u budućnosti više okrenuti komercijalnom radu?

- Da, volela bih da napravim dobar biznis plan i da otvorim još jednu radnju sa drugom linijom i generalno se okrećem komercijalnoj proizvodnji. U ovom trenutku nemam posebnu inspiraciju kao što sam imala kada sam radila kolekcije Koko Šanel, Isidora Dankan, Lu Salome i slične. Želim da budem malo praktična za budućnost, a svima koji misle da u mojim godinama ne bi trebalo razmišljati o budućnosti, rekla bih da ja to mogu sebi da priuštim.

Da li ćete se zbog toga više posvetiti privatnim zadovoljstvima?
- Ja uživam svakodnevno. Meni moj muž život pretvara u bajku.

Na koji način to radi?
- Recimo, pre nekoliko dana otišao je da kupi cigatere i doneo je jedno divno narandžasto majmunče jer je narandžasta boja dosta zastupljena u mojoj novoj kolekciji. Tako da, ako vidite da oko vrata nosim to majmunče, znajte da je to novi modni detalj.

Koliko vam se kvalitet života promenio od kada ste odlučili da se preselite na Avalu?
- Uopšte nisam donela odluku da se preselim na Avalu već je to došlo spontano. Jedne večeri surfovala sam internetom i naletela sam na oglase za prodaju kuće na Avali. Iz znatiželje sam pozvala agenta i čak se dogovorila sa njim da odem da pogledam kuću, a moj muž, koji je bio sa mnom, nije mogao da veruje šta radim. Narednog dana otišli smo da pogledamo tu kuću, koja mi se nije dopala, a onda nas je prodavac odveo da vidimo još jednu, koja takođe nije bila po mom ukusu. Kada smo otišli da pogledamo treću kuću, raspored prostorija mi se toliko dopao da sam u trenutku odlučila da je kupim, čime je moj muž bio veoma zatečen. Istog momenta shvatili smo da nemamo automobil i da ćemo teško funkcionisati kada se preselimo, pa nas je prodavac odveo da pogledamo i kola koja je neki njegov prijatelj prodavao i ispostavilo se da prodaje odličan automobil, čija je cena još bolja. Usledilo je renoviranje naše nove nekretnine, i tako sam se preselila iz centra grada. Sada svako jutro započinjem tako što mi komšija donese sveže kozije mleko i surutku i zaista uživam u novom načinu života.

Da li ste često donosili odluke u trenutku i da li vam se to isplatilo ili vas je skupo koštalo?
- Ja sam osoba trenutka, a kao Ovan u horoskopu svojeglava sam, pa kada nešto odlučim, niko ne može da me spreči u tome. Takav način života me je konkretno koštao dva miliona evra. Prodala sam tri stana da bih sebi napravila plezir i dovela slavnu Jasmin Gauri i još deset top-modela iz sveta na moju reviju u Beogradu ili da bih mogla da se nađem na „Nedelji visoke mode“ u Rimu i da predstavljam svoje kolekcije u raznim metropolama poput Los Anđelesa, Atine ili Beča. Mislim da niko tako nešto ne bi uradio, ali ja sam ponosna zbog toga. To jeste materijalni gubitak, ali je ono što dobijete mnogo veće. Radila sam ono što mi prija i nikada nisam lagala sebe. Smatram da je sujeta najveći neprijatelj čoveka i divim se ljudima koji kažu da sve znaju. Ja i danas posle svake moje kolekcije primetim šta nije bilo dobro i trudim se da to popravim. To smatram najvećim vrlinom, i dokle god budem mogla da učim nove stvari, znaću da sam živa.

Kažete da ćete ubuduće biti praktični u poslu, hoće li tako biti i u privatnom životu?
- Da, u poslu sam postala praktična žena i divim se koleginici Dragani Ognjenović koja je na vreme shvatila u kakvoj zemlji živi, pa je zbog toga smatram najpametnijom osobom u srpskoj modni. Što se tiče privatnog života, uopšte nisam praktična i mislim da to nije dobro.

Intervju: Ivana Nikolić, Life Content
Foto: Mirko Tabašević, Life Content
Stilistkinja: Iva Radovanović
Frizura i šminka: Aleksandar Đikić za „Maybelline“
Mesto snimanja: hotel „Rezime Crown“, Knez Mihailova 33, 011 / 328 - 24 - 04, www.hotelrezimecrown.com