Verica Rakočević - Kuzmančević: Uz Veljka sam pronašla smisao života || Hello Magazin!

Dominantne osobine koje krase dizajnerku Vericu Rakočević - Kuzmančević su iskrenost i dečji entuzijazam, sa kojim dočekuje svaki novi dan. Iako je na prvi pogled sasvim obična žena, ova inspirativna umetnica mnogo puta je rušila predrasude i postavljala nove standarde, kako u poslu tako i u životu. Prateći isključivo svoje srce i ne želeći da živi operećena lažnim moralisanjem, poslednja u nizu njenih odluka, koja je iznenadila javnost, bila je udaja za trideset pet godina mlađeg kompozitora Veljka Kuzmančevića. Posle dva braka, u kojima je dobila kćerke Elenu i Milenu i sina Miodraga, tek u trećem je pronašla pravi smisao života.
Prvu godišnjicu bračnog života modna kreatorka i njen izabranik proslavili su na nesvakidašnji način. Tog značajnog dana Verica je predstavila svoju novu kolekciju "Lady", što je opet učinila na atipičan način. Umesto da organizuje pompeznu reviju, odlučila je da akcenat stavi na modele, pa je na promociju pozvala samo novinare koji godinama prate njen rad.

U bogatoj karijeri često ste pomerali granice, to činite i sada. Kada ste odlučili da novu kolekciju "Lady" prezentujete, stavljajući akcenat na modele?

- Davne 1993. godine, na otvaranju hotela "Hyatt Regency", postavila sam novinare u prvi red svoje revije i tako razbila ustaljeno pravilo da novinari, koji su pored kupaca najvažnijiu ovom poslu, vire iz zadnjeg reda, a potpuno nebitni ljudi pune prve redove. To je na neki način bila revolucija, i nekako je od tada postalo pravilo koje su svi sledili. Posle mnogih tematskih kolekcija koje su zahtevale ogroman trud, novac i istraživanje, a posle čijeg prikazivanja je bilo važnije ko je došao, šta je obukao i ko se sa kim zabavlja, nego suština i kritika prikazanog rada, odlučila sam da unesem novine. Tako, prikazivanje kolekcije samo za medije postavlja rad u prvi plan, a novinari su tu da vide kolekciju i ocene njen kvalitet i uloženi trud. Za kupce je istog dana organizovano posebno prikazivanje "Lady" kolekcije.

Kakvi modeli čine vašu kolekciju i ko su dame na kojima biste voleli da vidite vaše kreacije?
- Vrhunski materijali, dobra izrada, svedena konstrukcija, asesoar, zbog svega toga moji klijenti rado prihvataju kolekciju. To su žene koje ne eksperimentišu mnogo trendom, znaju šta žele, snažne su ličnosti lišene banalnog u svakom smislu. Ponosna sam, jer su to godinama, već tri generacije, moji stalni klijenti.

Inspiracija vam je ovog puta bio "Šanel" stil. Jeste imali i kreatorku na umu kada ste stvarali kolekciju?
- Poznato je da je "Šanel" stil pozicionirao svedenost i suptilnost kao glavni adut ove kuće. U tom smislu on je inspiracija. Što se tiče Koko, njen rad, život i odnos sa Stravinskim bio je prikazan u "Ateljeu 212" u mojoj kolekciji "Coco forever".

Prezentaciju prethodne kolekcije "Večnost - simfonija koja hoda" uradili ste u saradnji sa vašim suprugom. Da li je on i ovog puta učestvovao u organizaciji?

- Rad na poslednjoj kolekciji koja je pratila Veljkovu muziku napisanu za simfonijski orkestar u ovo teško vreme zahtevao je veliku borbu i da nije bilo ljudi iz Šoping centra "Stadion", ova priča ne bi ni ugledala svetlost dana. Bez obzira što je muzika bila okosnica cele priče, nekako je stavljena u drugi plan zbog revije, pa smo Veljko i ja odlučili da svako radi i predstavlja svoj rad posebno, a da zajedno uživamo u životu. Ovog puta on mi je pomogao da prezentaciju kolekcije ulepšam muzikom koju je radio poslednjih meseci.

Na dan prezentacije kolekcije "Lady" vas dvoje proslavili ste i godišnjicu braka, odlučili ste da na neobičan način obeležite taj datum?
- Želeli smo da odemo na krstarenje, ali zbog poslovnih obaveza ta opcija je otpala. Proslavićemo je na naš način, a mislim da je taj najintimniji čin glupo deliti sa celim svetom uz sve uvažavanje medija koje to interesuje.

Spadate li Veljko i vi u parove koji uživaju u romantičnim iznenađenjima i volite li da proslavljate datume važne za vašu ljubav?
- Mi smo potpuno atipičan bračni par u svakom pogledu. I mada ljudi ovu atipičnost vide pre svega u godinama, ja bih rekla da je to u svakodnevnom životu i načinu kako provodimo vreme. Veljko je poseban u svakom pogledu i mislim da ne postoji žena koja ne bi želela ovakvog muža, ali mislim da bi tu količinu ludila retko koja žena umela da razume i podnese. Kada se to spoji u ljubav, onda i romantika, i pažnja, i svakodnevni život imaju drugačiju boju i ton.

Po čemu ćete pamtiti prvu godinu braka sa Veljkom?
- Po tome što sam potpuno promenila svoj život i 'pretumbala' ga. Iz centra grada, sa Trga Republike, preselila sam se na brdašce ispod Avale. Prestala sam da izlazim i da kasno ležem, uživam u našim beskrajnim raspravama o umetnosti, malim svađama oko toga ko kako vidi određene stvari, najkraće rečeno, pronašla sam smisao.

U prethodnom intervjuu za naš magazin izjavili ste da vam se često čini da je Veljko mudriji od vas, kada to primećujete?
- U mnogim stvarima vezanim za suštinu života, za odnos prema vrednostima Veljko ima mudriji pristup. Priznajem da sam moju infantilnost brižljivo negovala, ali u dodiru sa njegovom zrelošću shvatila sam da su godine zaista samo broj. Tako moja opterećenost nekim situacijama i stvarima, za koje sam morala danima da se sekiram, prestaje u trenutku kada mi on objasni da je jedino važno u našem odnosu da ne izgubimo pogled. I evo, posle godinu dana braka mi se pogledom razumemo. Ne kažem da je iko od nas kupio tapiju na doživotnu sreću, ali imati bar u jednom periodu tu privilegiju da ovako živiš, svakako je dar.

On je nedavno uradio tetovažu za koju ste mu vi bili inspiracija, koliko vam to znači?

- Ja nemam nikakav odnos prema tetovaži. Iako me Veljko nagovara, mislim da to neću uraditi. On je to želeo, uradio je sa stilom i mnogo simbolike, i naravno da mi prija asocijacija na nas, naš odnos i na njegovu ljubav koju svakodnevno osećam. Ne bih oko toga sada pravila spektakl.

Otkako ste u braku, blistate kao nikada, smatrate li da trenutno proživljavate najsrećnije trenutke u životu?
- Otkako sam u braku postala sam smirenija, opuštenija, ali ako bih rekla da sada proživljavam najlepši period u životu, to bi bilo nepravedno prema trenucima kada su moja deca dolazila na svet. Rođenje moje dece je nešto što mogu opisati kao beskrajnu radost, to su bića koja najviše na svetu volim, a dolazak Veljka u moj život samo je zaokružio moju ispunjenost. Kada je reč o zajedništvu i odnosu dvoje ljudi koji se vole, to je svakako najlepši period koji živim.

Koliko život na selu, van gradske gužve, utiče na vaš svež izgled?
- Mene je priroda preporodila. Čist vazduh, organaska hrana, beg od gradske vreve najbolji je eliksir mladosti. Moram da priznam da sam ušuškana u Veljkovu ležernost malo promenila svoj režim života koji moram hitno da aktiviram. To se pre svega odnosi na vežbanje. Dok sam ranije svakog dana trenirala po nekoliko sati, sada je to svedeno na minimum i mislim da nije dobro, pre svega za zdravlje.

Poznato je da je vaša najstarija kćerka veliki zagovornik organske ishrane i homeopatije. Jeste li i sami zainteresovani za te oblasti?

- Elena je u homeopatiju, feng-šui i sve što čini zdrav život ušla fanatički. Ja nemam takve mogućnosti i ne želim da se moj život baš toliko odvija prema pravilima koje je neko napisao. Naravno, trudim se da živim što je moguće zdravije. Ne jedem godinama beli hleb, pržena, pohovana ili konzervirana jela, ali rado sa Veljkom, kada je dobra atmosfera, pojedem i nešto što je "zabranjeno". Uostalom, šta ima bolje od deset sa lukom kada sviraju tamburaši.

Da li je Elena bila podstaknuta vašim primerom, pa i sama planira preseljenje na Kosmaj?
- Elena je pre nas imala kuću na Avali i počela da gradi oazu na Kosmaju, tako da moja odluka nikako nije uticala na nju. Mislim da ni ona iz mnogo razloga baš ne može da se preseli tamo, ali svakako da će to biti mesto gde će svi ljudi koji vole tu vrstu uživanja moći da nađu svoje trenutke opuštanja kada se završi mini-hotel koji planira da izgradi.

Nedavno ste bili u Njujorku. Da li vas taj grad, u kome živi vaša kćerka Milena, još inspiriše i oduševljava?
- Njujork je ove godine imao drugu boju jer sam, za razliku od prethodna dva puta, kada sam bila sama, sada bila sa Veljkom. To će za mene uvek biti mesto gde ću dolaziti pre svega zbog Milene. Njujork je takav grad u kome svaki put otkrijete neke stvari koje vas iznenade i tada osetite koliko je to zaista centar sveta.

Prepoznatljivi ste po mladalačkom duhu. Šta je vaš izvor energije?
- Ljubav u svakom smislu, prema deci, prijateljima, neprijateljima, pozitivan stav prema sreći i prema problemu, svakodnevna sposobnost učenja i istraživanja, priznavanje promena i u skladu s tim prilagođavanje. Mislim da je to šifra i moje energije i trajanja u ovom poslu.

U čemu danas umete da uživate, a možda niste znali u tridesetim ili četrdesetim godinama?
- Kada proživite dve trećine života, rasipajući se na pogrešne izbore, prijatelje, pogrešne vrednosti, a tu pored vas čuči, samo je vi ne vidite, svetlost koja je u jednostavnosti, onda punim plućima živite tu poslednju trećinu. Brišete sve što vas je držalo u okovima besmisla i dobijate krila da letite prostranstvom slobode i mogućnosti, da vam starost bude lepša od mladosti. Znam, teško će biti da ovo razumeju oni kojima sam, nažalost, možda i sama pripadala.

Intervju: Ivana Nikolić, Life Content
Foto: Mirko Tabašević, Life Content