Haris Džinović: Uvek sam ponosan na suprugu Melinu || Hello Magazin!

Jedan od najautentičnijih muzičara sa naših prostora, Haris Džinović još u ranim dvadesetim godinama napustio je roditeljski dom. Zahvaljujući svom snažnom vokalu i urođenom perfekcionizmu uspeo je da izgradi karijeru vrednu divljenja. Šezdesetčetvorogodišnji pevač uvek je od sebe zahtevao samo najbolje i nikada ne pristaje ni na šta manje od toga, a prema svom radu ima izrazito kritičan stav. Iako je dugo bio "slobodni strelac", već dvanaest godina uživa u skladnoj zajednici sa suprugom Melinom sa kojom je ovog leta u Dubrovniku i zvanično sklopio brak. Ponosni roditelji imaju jedanaestogodišnju kćerku Đinu i godinu dana mlađeg sina Kana koje čuvaju daleko od očiju javnosti, jer im je prioritet da njihovi mališani imaju bezbrižno detinjstvo daleko od svetla reflektora.
Priznati umetnik svoj posao radi s mnogo ljubavi i žara. Publiku će uskoro obradovati novim singlom, a prihvatio je i učešće u šou-programu "Pinkove zvezde" gde je, u društvu Marine Tucaković, Bore Đorđevića, Cece Ražnatović i Miroslava Ilića, član žirija.

Jeste li prihvatili učešće u takmičenju "Pinkove zvezde" na "prvu loptu" i zbog čega ste odlučili da budete deo tog šou programa?

- Nikada se nisam bavio nečim sličnim i ovo je za mene, blago rečeno, oduševljenje. Koncepcija emisije je sjajna, a žiri je sastavljen od ostvarenih muzičara u različitim vrstama muzike, tako da odlično sarađujemo i ima mnogo šale i smeha tokom rada. Ima niz mladih talentovanih takmičara, a ono što mi uvek jedva čekamo jeste da se pojave oni koji su fantastični, što se već i dešavalo.

Sa kim se od članova žirija najbolje slažete?
- Svi članovi žirija su već odavno ostvareni u svom poslu, pa svako ima pravo na svoje mišljenje, mada se uglavnom usaglašavamo. Kada se pojavi dobar pevač nemamo šta drugo da radimo osim da konstatujemo da je talentovan. Jedine teške situacije su kada ima više dobrih pevača, a neko mora da napusti takmičenje. Imali smo jednu takvu situaciju, što nije bilo nimalo lako.

Kakav je vaš stav prema toj vrsti takmičenja? Mislite li da je to dobar start karijere?
- Čak i da neko pobedi u ovom takmičenju to nije garancija da će napraviti karijeru jer je to samo prvi korak, a posle toga dolazi teži deo puta. Potrebno je snimiti dobru pesmu, napraviti dobar imidž, odlučivati u kojim ćeš emisijama gostovati, za koje časopise ćeš davati intervjue i još mnogo toga. Potrebno je i mnogo sreće, jer nije lako izgraditi karijeru.

Na koji način vi odlučujete o izboru pesama ili o tome kada ćete davati i intervjue?

- Ja sve to radim dugi niz godina, tako da ne moram mnogo o tome da razmišljam, već te odluke dolaze spontano. Biram kome ću da dajem intervjue jer mi se tako može.

Uvek ste kvalitet stavljali ispred trenda, jeste li plaćali cenu zbog toga?
- Mislim da su sve moje pesme bile u trendu, ali kvalitet je prva instanca koja mora biti zadovoljena da bi uopšte krenuo u realizaciju neke numere. Ja sam zaluđeni perfekcionista, i po mom mišljenju, uglavnom sve što uradim, ništa ne valja. Nisam u potpunosti oduševljen onim što radim.

Znači li to da ste sam sebi najveći kritičar?
- Bez konkurencije.

Šta vi novo pripremate ove jeseni?

- Novi singl će se pojaviti ovog meseca. Pesma je gotova, potrebno je samo malo studijski da se oblikuje, a verovatno ću snimiti i spot, jer danas je to postalo gotovo neophodno.

Nedavno vam je bio rođendan, jeste li organizovali slavlje?
- Nisam slavio, imao sam privatnu večeru koja nije za javnost jer kućnu intimu ne delim sa svima. Mislim da više nisam u godinama kada treba da organizjem proslave rođendana.

Volite li okupljanja i porodična slavlja?
- Mi imamo kućne večere i okupljanja bez ikakvog razloga. Datumi nam za tu vrstu zabave ništa ne znače, jer to stalno radimo. Imamo krug prijatelja koji se druži uglavnom po kućama, tako da se kod nas često slavi.

Jeste li hedonista po prirodi?

- Zakleti sam hedonista. Uživam u svemu onom što nas okružuje, počev od jela i pića do putovanja i provođenja vremena sa dragim ljudima.

Možete li za sebe da kažete da ste organizovali svoj život tako da vam sve bude po meri?
- Uglavnom jeste tako, mada nemam prevelikih želja. Bitno mi je da moja porodica i ja živimo normalnim životom. Iako se bavim javnim poslom, doživljavam ga kao i svaki drugi posao. Jeste da popularnost godi i da je primamljiva, ali moje zanimanje ima i svojih mana.

Čini se da se Melina lepo snašla u ulozi vaše supruge?
- Ona je uspela da formira svoj život i da izgradi sopstvenu karijeru. Radi dosta uspešno i jako je posvećena, jer ono čime se bavi ozbiljna je profesija. Nije ona supruga poznatog pevača koji daje novac za njen biznis, već je napravila odličan posao što je samo njena zasluga.

Ponosni ste na suprugu.

- Ja sam na svoju ženu uvek ponosan, bez obzira na uspeh koji je postigla. Kada smo počeli vezu, ni sa čim se nije bavila i to mi nije smetalo.

Da li ona ima manje vremena za porodicu od kada vodi uspešan biznis?
- Melina uvek ima vremena za porodicu, jer ako čovek hoće da ima vremena za nešto ili za nekoga, uvek ga može naći. Svi koji to kažu da nemaju vremena za nešto - lažu. Vreme se može uvek naći, tako što ćeš manje vremena provesti za ručkom, manje ćeš spavati, brže završiš neku obavezu i eto vremena koliko god želiš.

Ko je zaposleniji u vašoj kući?
- Nikada ne merimo ko više radi, jer niko ne radi previše. Nisu naše obavezne fiksne da moramo da budemo na poslu od ujtro do popodne, već smo izabrali liberalne profesije. Bitno nam je da svoja zaduženja ispunimo, a nije važno kada ćemo to uraditi.

Jeste li strogi kao roditelj i kako vaspitavate svoju decu?
- Mislim da nisam strog, ali sam dosledan. Moja deca su kao i svaka druga, lepo rastu i to je najvažnije.

Zašto vam je toliko bitno da odrastaju bez dodira sa medijima i javnosti?
- Smatram da treba da imaju jedno normalno detinjstvo. Nema potrebe da decu vodim na koncerte, po kafanama ili na javne događaje. Oni idu u školu, završavaju svoje obaveze, igraju se i to je sasvim dovoljno.

Zahtevate li od njih da budu dobri đaci?
- Svaki roditelj bi voleo da mu deca budu fantastična i da budu "vuderkindovi", ali i kada nije tako, to nije strašno. Važno mi je da steknu dobro obrazovanje, a niko od nas nije fanatično zaljubljen u petice.

Jesu li nasledili muzički talenat?
- Ne pokazuju još to, mada se kroz igru nešto malo nazire. Ipak, da imaju neki vanserijski talenat, davno bi izleteo iz njih. Za sada se to nije dogodilo što se muzike tiče, a videćemo u drugim stvarima.

Ko je stroži roditelj, vi ili vaša supruga?
- Nismo strogi roditelji, decu ne tučemo, što je najvažnije. Ali, ako neko nekada dobije kaznu, mislim da to nije odraz strogosti već je način vaspitavanja. Nema deteta koje tokom odrastanja roditelj nije kaznio. U pitanju su mali i nerazvijeni mozgovi kojima je potreban neko ko će ih usmeravati. Zabrane koje dobijaju za svoje greške u skladu su sa njihovim godinama, kao što je, recimo, da ne mogu da voze bicikl dva dana ili da ne smeju da izađu napolje da se igraju.

Osvedočeni ste ljubitelj sporta. Koliko često igrate tenis?
- Skoro svaki dan. Ako se čovek lepo organizuje može da ima vremena za sve što želi.

Imate li još hobija osim tenisa?
- Uživam u kuvanju i pripremanju jela, i to jako dobro radim. Mnogi naši prijatelji koji su posetili naš dom ili dođu kod nas kada smo na moru, imali su priliku da se uvere u to. Kuvanje je moja velika pasija.

Jeste li naučili mnogo o kuvanju dok ste držali restoran u Francuskoj?
- I pre nego što sam otvorio restoran znao sam prilično dobro da kuvam. Ali to je oblast u kojoj se čovek može svaki dan nadgrađivati, uvek nešto novo može da se nauči. Da živim i četiri stotine godina, ne bih naučio sve o tome.

Imate li neki svoj specijalitet?
- Pripremam razna jela. Volim da istražujem recepte, da po restoranima širom sveta pričam sa kuvarima i naučim nešto od njih. To je jedna dobra zanimacija i fin utrošak vremena. Ukućani uživaju kad kuvam, jer sam veliki perfekcionista i to uglavnom ispadne jako dobro. Mada, sve malo duže traje, jer nisam čovek koji voli da brza.

Volite li da uz dobru hranu pijete i dobro vino?
- Zaljubljenik sam i solidan poznavalac vina, a gotovo da ništa drugo od alkoholnih pića i ne konzumiram. Svaka večera je za mene mali ritual, jer uživam u dobroj hrani i piću. Volim ukusnu hranu i svađao sam se u restoranima širom sveta kada mi ne donesu kvalitetan obrok, a bilo je raznih podvala. Međutim, čim mi naprave loše jelo, ja odmah reagujem. Neki moju kritiku uvaže, a neko se i uvredi zbog toga.

Da li ljudima uvek kažete istinu u lice?
- Svima uvek najotvorenije kažem mišljenje. Mislim da nema potrebe da se neko vređa zbog toga, jer to je isto kao kada učiteljica detetu koje kaže da su dva i dva pet ukaže da nije u pravu.

Zameraju li vam često zbog otvorenosti?
- Zameraju, jer ljudi ne vole da čuju istinu. Na ovim balkanskim prostorima, mentalitet je takav da ne smeš nikome da kažeš da mu nešto ne valja ili da nešto ne zna da radi, jer se odmah uvredi. Ne znam zašto ljudi ne prihvataju pozitivnu kritiku već žele da čuju samo sopstveno mišljenje. Ja uvek prihvatim kada mi neko skrene pažnju na grešku, a kada nešto radim volim da čujem različita mišljenja.

Da li je slična situacija i u inostranstvu?
- Zapadna Evropa je drugačija civilizacija, tako da tamo ljudi prihvataju kritike. A za nas je izvinjenje i poniženje. Ljudi ne shvataju da je izvinjenje odlična stvar jer učiniš zadovoljstvo osobi koja se zbog nekog vašeg postupka uvredila, a osim toga napraviš ogradu oko sebe da više nikada ne može da ti zameri zbog toga, jer si se izvinio. To je civilizacijski gest koji mi tek trebamo da usvojimo. S druge strane, mi imamo ono što zapadnjaci nemaju, a to su toplina i emocija. Tamo je sve mnogo hladnije i suzdržanije.

Koji su vam životni prioriteti?
- Moj trenutni prioritet je da imam dosta posla i koncerata, a da moja porodica ima miran san i da je obezbeđena. To su sve normalne stvari. Kada kažem da želim mnogo da radim, to ne kažem samo zbog novčane satisfakcije, već zato što uživam na svojim koncertima. Možda sam malo egoističan zbog toga, ali je tako. Mislim da uživam u retkoj privilegiji da radim posao koji volim, jer većina ljudi radi zbog egzistencijalnih razloga.

Intervju: Ivana Nikolić, Life Content