Haris i Melina Džinović prenose utiske iz Majamija, gde su proveli nezaboravne trenutke

Nimalo nije jednostavno vratiti se u "hladnu" stvarnost i iz toplog, suncem okupanog Majamija doleteti pravo u ćudljivu promenu godišnjih doba na ovim prostorima, ali Haris i Melina Džinović nisu poklekli pred tmurnim vremenskim prilikama jer su duh Floride doneli u Beograd. Prepuni utisaka i energije skupljene na zlatnom pesku "zemlje snova", pristali su da za "Hello!" otkriju detalje njihovog već tradicionalnog boravka u Majamiju, gde početkom svakog proleća spajaju lepo sa korisnim. Dok je Haris vredno radio, puneći koncertne dvorane širom Sjedinjenih Američkih Država i Kanade, njegova supruga uživala je sa decom, fascinirana njihovom novom školom, druženjem sa prijateljima, koje su tamo stekli, i organizovanjem rođendanskih zabava.
Harisova četrdesetodnevna turneja bila je izuzetno uspešna, a karta više tražila se za svaki od petnaest koncerata koje je održao sa one strane Atlantika.
- Mnogo puta sam pevao u Severnoj Americi, ali ovo je nesumnjivo bila moja najbolja turneja. Nastupao sam u Detroitu, San Hozeu, Portlandu, Las Vegasu, Finiksu, Solt Lejk Sitiju, Los Anđelesu, Majamiju, Klivlendu, Nju Džerziju, Vašingtonu, Torontu, Edmontonu... Malo su me iscrpele vremenske i kilometarske distance, ali je krajnji utisak pozitivan i veoma sam zadovoljan - kaže legendarni pevač.

Prvi ste izvođač sa ovih prostora koji je nastupao u čuvenom hotelu "Delano" u Majami biču. Kakve utiske nosite?

Haris: Reč je o posebnom hotelu, jednom od najprestižnijih u zemlji i svojevrsnom simbolu Majamija, poznatom, između ostalog, i po bazenu okruženom alejom visokih palmi. U "Delanu" odsedaju najveće zvezde šou-biznisa. Uzme li se u obzir da je za jednu noć potrebno izdvojiti od hiljadu i po do dve hiljade dolara, jasno je koliko je taj objekat ekskluzivan. Prošle godine sam tamo bio na branču i nisam mogao ni da pretpostavim da ću u takvom hotelu održati koncert.

Porodični odmor u Majamiju za vas je postao neka vrsta tradicije?
Haris: Treću godinu zaredom u Majamiju iznajmljujemo kuću. Dok ja putujem i pevam, Melina i deca uživaju. Trošim ono što zaradim. Amerika je prilično skupa, ali nije mi žao nijednog dolara. Ove godine u Majamiju smo decu upisali u školu. Đina i Kan u Beogradu pohađaju Francusku školu, a to je obrazovna ustanova koja ima mrežu po celom svetu i zato je idealna za poslovne ljude koji sa porodicom često menjaju mesto prebivališta. Program je svuda isti, ne samo za svaki razred, već i za svaki dan. Deca su veoma zadovoljna, prijala im je nova sredina, novo okruženje, jezik i ambijent.
Melina: Oni su zaista bili presrećni. Već na početku su zaključili da je naša škola zahtevnija i teža, jer Amerikanci imaju drugačiji, opušteniji princip rada. Bili su oduševljeni što moraju da nose uniforme, jer to ovde nije slučaj. Stekli su lepo iskustvo i prijatelje različite boje kože i veroispovesti, sa svih kontintenata. Lepo su se uklopili, upoznali su neki drugi način edukacije. Zanimljivo je da su insistirali da ručaju u školskoj kantini, što im, inače, u Beogradu ne dozvoljavamo, već im ručak dostavljamo od kuće. U Americi smo morali da pokleknemo i napravimo presedan. To su neke sitnice koje su im mnogo značile. Ni u jednom trenutku nisu izrazili želju da ne idu u školu.

Da li im sami pripremate hranu za školu?

Melina: Moram da priznam da sam bila totalni laik za kuhinju dok se Hari nije pojavio u mom životu. On me je odlično naučio da kuvam. I kuvala sam svakog dana dok su deca bila mala. Međutim, sada se dohvatim šerpe samo kada mi obaveze dozvole.

Mogli bismo slobodno da kažemo da je hedonizam vaše drugo prezime. U čemu najviše uživate?
Haris: U sreći svoje porodice. Evo, i sada smo svi zajedno imali prilike da uživamo, dok smo boravili u prelepoj kući sa bazenom, okruženi morem. Sjajno smo se proveli.
Melina: Odmarali smo se i zabavljali sa decom, uživali smo u suncu. U Majamiju nikada nije dosadno, što me stvarno fascinira. Jer, taj grad ne čine samo prelepe plaže, okean i šoping. Sa nama je bila i moja rođena sestra sa suprugom i bebom, a na Floridi smo stekli i mnogo prijatelja. To je, praktično, bilo nešto između morskog, gradskog i porodičnog odmora. Kao i svaka žena, uživam u kupovini i u dobrim restoranama, dok mi oni tipični odmori u hotelu, tokom kojih se sve svede na bazen i plažu, nikada nisu bili preterano izazovni.

U Majamiju ste snimili katalog za novu kolekciju.
Melina: U periodu kada je sve kod nas sivo i mokro, na drugoj strani sveta sve blista pod suncem. Palme i pesak su savršena lokacija za snimanje letnje kolekcije. Ne mislim da su strani fotografi mnogo bolji od naših, a Miloš Nadaždin svakako može da stane rame uz rame s njima. On je svratio u Majami na sedam dana, da uradimo slikanje. Odabrali smo manekenku i angažovali šminkerku Jelenu Marjanović, vodeću vizažistkinju kuće "Dior". Stekla sam novu prijateljicu, kojoj se nisam nadala. Jelena je jedna uspešna, fascinantna i nadasve draga žena.

S obzirom na to da volite tenis, jeste li imali prilike da prisustvujete nekom od mečeva koji su se igrali na turniru u Majamiju?

Haris: Tenis igram gotovo svakog dana. Imao sam karte za nekoliko mečeva na tom mastersu, međutim, planove su mi poremetili koncerti koji su neočekivano iskrsli. Drugi put ću, nadam se, imati prilike da posmatram mečeve najboljih tenisera planete.

U Americi ste obeležili i nekoliko važnih datuma.
Melina: Da. Sticajem srećnih okolnosti, svake godine u gotovo isto vreme imamo tri velika slavlja. U razmaku od tri nedelje rođendan je Đini, Kanu i kćerki moje sestre. Ni sama ne znam odakle nam u Majamiju toliko prijatelja, tek, na partiju ih je bilo tridesetak. Bila su tu i njihova deca, pa drugari iz škole. Organizovali smo lepu zabavu na bazenu, Hari je pravio roštilj, a klinci su tražili da im napravimo njihove omiljene torte. Bilo je božanstveno, a i Amerikanci su se odlično proveli. Oduševljeni su ćevapima i pljeskavicama. Hari je i zapevao. Dopala im se naša emotivnost, način na koji se zabavljamo. Konstatovali su da je rođendan bio izuzetno emotivan, dok je nama to nešto najnormalnije.

Čime vas deca najviše oduševljavaju?

Haris: Deca su mi, kao i svakom roditelju, najvažnija na svetu. Sa njima svaka nova sitnica ume da bude ogromna.
Melina: Kao majka stalno gledam šta ne valja i šta bi trebalo da se popravi. Nisam od onih roditelja koji se nekontrolisano dive svojoj deci i ne mislim da su najbolja. Svakako da postoji milion stvari zbog kojih mogu da budem ponosna na njih. Pristojni su, dobronamerni, nisu škrti... Prepoznajem u njima neke naše osobine. Đina dosta liči na Harija, brza je, voli umetnost i sport, a Kan me često iznenadi zrelim razmišljanjem.

Idol ste mnogim mladim i talentovanim ljudima koji su na početku muzičkog puta. Ko su heroji vaše dece?
Haris: Nisam primetio da imaju heroje, što možda i nije loše.
Melina: Đina voli Rijanu i Kejti Peri. Kan nije preterano zainteresovan za muziku, više voli igrice, filmove, Ronalda. Pravi je dečak, već je odlučio da gleda "Paklene ulice 7".

Spadate među javne ličnosti koje ne vole da eksponiraju decu. Postoji li neki poseban razlog zbog čega ste doneli takvu oluku?
Haris: Veoma nam je važno da im omogućimo normalno detinjstvo i odrastanje. U novinama im nije mesto, najviše zbog okruženja u kome žive, uče i igraju se. Isuviše su mali da bi se eksponirali.

Svedoci smo da najvažnije institucije društva, kao što su brak i porodica, sve više gube na značaju, da se često gaze tradicija i običaji. U čemu je tajna dugih veza?
Haris: Svaki brak ima uspone i padove, to je vrlo opipljiva stvar. Treba ga gajiti, razgovarati sa partnerom, praviti ustupke, razumno postupati, spuštati loptu kada je potrebno, imati tolerancije i razumevanja. Naravno, pod uslovom da je čovek moralno obezbeđen i da uvažava svoju polovinu. Veze pucaju po šavovima zbog raznih gluposti i sitnica. Nije istina da sitnice čine život. Kada je brak u pitanju, čine ga krupne, elementarne stvari. Ako one nedostaju, sitnice tu nemaju šta da traže. Brak bi trebalo dobro obezbediti, što nije teško ako se nađu ljudi koji imaju razumevanje jedno za drugo, koji se dobro poznaju i znaju šta partnera čini srećnim i zadovoljnim. Nekad se ljudi zanesu, ne vode računa o potrebama, pa se problemi nagomilaju. I najmanji problem trebalo bi rešavati čim se pojavi. Ako nejasnoće počnu da se gomilaju, kasnije mogu da postanu nerešive.
Melina: Oko sebe imamo ljude koji su decenijama u braku i divno se slažu. Važno je stalno nadograđivati odnos i truditi se da vam bude još lepše. Evo, Hari i ja smo još u Majamiju isplanirali šta ćemo raditi kad se vratimo. Već znamo i gde ćemo za godišnjicu braka. Baza nam je uređena, sve je stabilno, jednostavno - volimo se i slažemo. Problemi nailaze kada osobe ne odgovaraju jedna drugoj. To kod nas, naravno, nije slučaj. Gajimo decu, trudimo se da se na poslovnom planu sve odvija kako treba. Hari ima ogromnu karijeru, koju svi u kući poštujemo i od koje, na kraju krajeva, živimo. Tu negde sam i ja našla mesto za sebe, koje nikoga ne opterećuje, a i Hari je posvećen meni i onome čime se bavim. S godinama sam naučila da manje dramim zbog sitnica, što je, inače, ženska uža specijalnost. Imamo i mi probleme, normalno. Ko ih nema?

Jeste li za ovih dvanaest godina doživljavali neke turbulencije, neku krizu koja vas je pomerila s mesta i naterala da preispitate odnos?
Melina: Nikada nismo povisili glas jedno na drugo. Ljudi viču, lupaju vratima, odlaze iz kuće. Normalno je da se i mi ponekad raspravljamo, te prepirke mogu da potraju satima, ali sve se svodi na razgovor. Sve ovo vreme koliko smo zajedno niko se nije iselio iz stana. Nikad nismo došli do granice na kojoj počinje, na primer, priča o razvodu. Ali, nije bilo ni potrebe za time. Nismo imali krucijalnih problema kao što su prevara, udarac, izdaja, laž. Nas dvoje smo se, jednostavno, dobro uklopili.

Intervju: Nikola Golubović; Life Content
Foto: Miloš Nadaždin; Life Content

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +