Bojana Barović i Nikola Rokvić: Proslava pola decenije ljubavi || Hello Magazin!

Prošlo je tačno pet godina otkako su manekenka Bojana Barović i pevač Nikola Rokvić na jednom pustom filipinskom ostrvcetu započeli svoju ljubav. I tada kada su se budili ukočeni na daskama od bambusa i sada kada spavaju u mekoj postelji osećaju isto - naprosto stvoreni su jedno za dugo. Posle veridbe koju je Nikola upriličio na svom novogodišnjem nastupu u Beogradu, par planira i venčanje koje će se, kako otkrivaju u zajedničkom intervjuu za „Hello!“ dogoditi sledeće godine.

Pet godina veze obeležili ste 9. avgusta. Da li vam je zajedničko vreme brzo proletelo?

Nikola: U suštini i nije toliko brzo prošlo s obzirom na to da smo sve ove godine imali mnogo zanimljivih dešavanja, uključujući brojna interesantna putovanja. Takođe imam osećaj kao da se znamo ceo život, a ne samo proteklih godina.
Bojana: Pet godina zaista je dug period i ponekad pomislim da je brzo prošlo, ali bih isto kao Nikola napomenula da je ovih pet godina bilo zaista veoma raznoliko po mnogim pitanjima, počev od razvojnih faza naše veze pa do mnogih spoljnih dešavanja, kao što su putovanja i život na više lokacija po svetu. Ako mogu tako da se izrazim, naša veza je jedno zanimljivo putovanje.

Bojana, verujete li da put vaše veze vodi u večnost?
Bojana: Naravno. Da ne verujem u to, koja bi bila poenta biti u jednoj vezi sada kada više nemamo dvadesetak godina, pa da ne razmišljamo o budućnosti. To ne znači da bi trebalo stavljati presiju na vezu zbog želje da se istraje u tome, već jednostavno živeti sa idejom da je to moguće i da to zavisi isključivo od nas.

Kog detalja iz vaše veze se setite svakog jutra kad otvorite oči?
Nikola: Ne postoji nešto čega se setim svakog jutra, ali, na primer, često smo se prisećali onih jutara u rijalitiju “Survivor” kada smo se budili jedno pored drugog, zagrljeni i ukočeni na daskama od bambusa.
Bojana: Samo osećaja koji mi stvara zajedničko buđenje. Često pomislim kako ljudi te neke trenutke uzimaju zdravo za gotovo i onda se kao dete radujem tome što je on pored mene.

Kako provodite leto?

Nikola: Polovinu leta proveli smo radno zbog izlaska mog albuma “Ovaj put”, a trenutno smo na Adi Bojani, gde zaista uživamo i odmaramo se. Prošle godine smo leto proveli radno u Beogradu i Americi, tako da sada najzad imamo malo vremena za sebe i pravi odmor.

Da li u skrivenim predelima Crne Gore živite svoj drugi “Survivor”?
Nikola: Definitivno. Volimo da idemo na Žabljak posle mora i tamo proživimo uvek neku neplaniranu avanturu. Pre nekoliko godina smo se izgubili u šumi pošto smo kasno krenuli na planinarenje ka jednoj pećini na visini većoj od dve hiljade metara, te nas je uhvatio mrak i samo mogu reći da smo imali sreće da se vratimo u jednom komadu..
Bojana: Uvek tražimo divlje plaže gde možemo da se osamimo, kada se zasitimo plažnih barova, muzike i gužve, i uopšte tog načina letovanja.

Nikola, koliko je čest boravak kod Bojane u Americi uticao da promenite pojedine svoje stavove i životne navike?
Nikola: Veoma je uticao. Mislim da je svakom čoveku potrebno da izlazi iz granice svoje percepcije i proširi vidike. Putovanja su odličan način za to, ali, naravno, razumem koliko je to u našoj zemlji ograničavajuće i zato sam zahvalan što sam imao prilike do sada da toliko proputujem i čak na neki način živim u drugim uslovima. Mnogo mi pomaže i sa kreativne strane da vidim kako drugi narodi žive i razmišljaju i uvek pronađem neku novu inspiraciju u svemu tome.

Na krijete da je na razvoj vaše ličnosti veliki uticaj imao “lifecoaching”, u čemu se ogleda promena koju je to podstaklo u vašoj svakodnevici?

Bojana: Mi se dugo bavimo radom na sebi na različite načine, od joge do raznih meditacija i čitajući knjiga na tu temu. Razumeti tehnike nečega i primeniti ih veoma je dug i složen proces, pogotovo kada je reč o radu na sebi. Mi se trudimo da svakim danom primenimo barem nešto od toga i u stresnim situacijama to veoma pomaže. Međutim, i to je kao i sve drugo stvar vežbe i čovek mora da se svakodnevno podseća svih naučenih i pročitanih stvari da bi to tek za određeni niz godina postala naša podsvesna svakodnevnica.

Nikola, za vaš novi albub “Ovaj put” kažete da je urađen potpuno po Bojaninom i vašem ukusu. Da li ste zadovoljni i reakcijom publike?
Nikola: Više nego zadovoljan. Od starta sam osećao da radim pravu stvar i slušao instinkt, ali priznajem da sam se u nekoliko navrata brinuo kako će to ljudi prihvatiti. Posebno me raduju komentari onih koji nisu pre slušali moju muziku i sada mi se javljaju zaista u velikom broju sa divnim rečima hvale. Ono što sam zapazio je da, ako se ljudima ne dopada, nemaju neki jak srčani komentar u vezi s tim, već jednostavno možda nije njihovo štivo, ali zato su pozitivne reakcije i komentari u velikom broju toliko dirljivi da samo pomislim - vredelo je.

Napravili ste proboj na ”MTV Adria”. Jeste li zbog toga ponosni?
Nikola: Mislim da je to velika stvar u mojoj karijeri. Veoma sam ponosan na to, ali još više sam zahvalan ljudima sa „MTV-a“ koji su prepoznali kvalitet i sve ono što sam radio, žrtvovao i uopšte motiv koji je postojao za ceo ovaj album, a to je, kao što sam mnogo puta do sada rekao, želja da se doprinese kvalitetu muzičke scene Srbije.

Boravak u Crnoj Gori koristite i za bavljenje jogom. Šta kažete na to što pojedini sveštenici ističu da se ta veština kosi sa pravoslavljem?

Nikola: Mi jesmo pravoslavci, ali to, po mom mišljenju, ne znači da bi trebalo da se ograničavamo od učenja drugih religija i da ne usvajamo neke njihove pozitivne aspekte. Šta je molitva ako ne jedan oblik meditacije, samo zavisi iz čijih očiju i percepcije gledano.
Bojana: Često upražnjavamo jogu, i sami smo osetili njene benefite po zdravlje. Znam da postoje sveštenici koji smatraju da se to kosi sa pravoslavljem, ali i ja mogu da vam nabrojim sveštenike čije ponašanje se kosi sa pravoslavljem. Verujem da ako nas nešto čini smirenijim, dobroćudnijim, srećnijim i osećajnim, kao što joga utiče na ljude, zašto bi se to kosilo sa verom, zar ona ne propagira sve to.

Jeste li od starta bili upućeni u štivo koje je izdala vaša majka i preporučujete li njenu knjigu tokom letnjih odmora?
Nikola: Od starta sam upućen u sve što moja majka radi i piše, te sam i o samoj ideji knjige imao uvid na početku i veoma je podržao. Svima toplo preporučujem njenu knjigu koja se zove “Danak u krvi” i koja vrlo interesantno prikazuje jednu burnu dramu koja prožima istoriju našeg naroda i naše najveće patnje.

Najavili ste venčanje za sledeću godinu. Jeste li odredili gde i kada ćete se venčati?
Bojana: Mislim da je to pitanje koje nam novinari češće postavljaju nego mi sebi. Nemamo još datum, niti mesto, ali se nadamo da ćemo uskoro poraditi na tom pitanju. Ova godina je do sada bila u duhu karijere i posla oboma, ali se nadam da je sledeća rezervisana za svadbu. Mislim da to uglavnom žene više forsiraju, ali ja nikada nisam žurila sa tim i brinula se oko toga pa će nama možda zato biti potrebno više vremena da sve organizujemo.
Nikola: Nadamo se sledeće godine na proleće ili leto, a do tada uživamo u statusu verenika.

Hoćete li uzeti Nikolino prezime?

Bojana: Poštujem tradiciju, tako da sigurno hoću, ali priznajem da će mi to na neki način pasti teško, jer osećam da sam na neki način izgradila identitet kroz jedno prezime tako da ću na taj način možda proći kroz neku kasnu krizu identiteta.