Jelena Tomašević i Ivan Bosiljčić: Prva zajednička poseta Njujorku

Ova godina za poznatog glumca Ivana Bosiljčića i njegovu suprugu, pevačicu Jelenu Tomašević-Bosiljčič počela je bolje nego što su očekivali. Poznatom bračnom paru ukazala se prilika da učestvuje na trećoj "Teslinoj memorijalnoj konferenciji" koja je održana u istorijskom hotelu "Njujorker", u kome je čuveni naučnik živeo i stvarao poslednjih deset godina života. Kao istaknuti umetnici i jedini gosti iz naše zemlje, Ivan i Jelena tom prilikom održali su inspirativne govore i u svečanoj atmosferi prisustvovali dodeli prestižnih priznanja "U duhu Tesle". Višednevni boravak u Sjedinjenim Američkim Državam iskoristili su i za obilazak jedne od najvećih svetskih metropola, a njihova najdraža "stanica" na ulicama Njujorka bio je Brodvej, gde su pogledali tri predstave. Tokom romantičnih trenutaka, Ivan je napravio niz predivnih fotografija, jer je i to umetnost koja intrigira ovog talentovanog glumca. On nam prenosi utiske sa ovog inspirativog putovanja, sa koga su se on i njegova supruga kući vratili sa mnogo poklona za kćerku Ninu, koja uskoro puni tri godine.

Jeste li osetili veliku odgovornost i čast kada ste sa suprugom Jelenom dobili poziv da budete deo "Tesline memorijalne konferencije"?

- Pravi značaj ovog događaja osetio sam tek kad smo se našli u hotelu “Njujorker”. Ovo je jedna od onih stvari koju morate da doživite da biste poverovali u nju.

Održali ste veoma inspirativan govor, koliko ste ga spremali i šta vam je najfascinantnije što ste prilikom priprema saznali o čuvenom naučniku?
- Koliko god da sam imao vremena, imam utisak da nije bilo dovoljno za pripremu. Teslina biografija je neiscrpna. Ali, jedna od zanimljivih Teslinih misli na koju sam naišao, a prepliće nauku i umetnost, glasi: "Naumio sam sav svoj život da posvetim radu i zbog toga sam se odrekao ljubavi i društva dobre žene, a i više od toga. Mislim da književnik ili muzičar treba da se ožene. Oni tako dobijaju nadahnuće koje ih vodi prema još većem uspehu. Ali, pronalazač ima tako žestoku narav, s toliko divlje, strastvene osobenosti, da bi morao sve to napustiti i tako se odreći izabranog područja rada kako bi se posvetio ženi. A šteta je što je tako, katkad se osećamo tako usamljenim."

Jeste li kao dečak koji je na klupi sedeo pored reke na kojoj je izgrađena elektrocentrala mogli i da zamislite da ćete jednog dana govoriti o Tesli na tako značajnoj manifestaciji?

- Kad sam bio dečak, nisam znao da je električna centrala koja je u Užicu izgrađena 1900. godine zapravo napravljena po Teslinom principu polifaznih struja i da je to prva centrala tog tipa u Evropi i druga u svetu, napravljena svega pet godina posle podizanja iste takve na reci Nijagari u državi Njujork. Čak ni prošle godine, kad sam sa kanadske strane posetio Nijagarine vodopade, nisam mogao da pretpostavim da ću prisustvovati ovom događaju. Poziv predsednika Fondacije Nikole Lončara i izvršnog direktora Marine Švabić nas je prilično iznenadio. Nadamo se da je naše prisustvo na ovoj ceremoniji bar malo doprinelo upoznavanju našeg naroda u Srbiji i dijaspori sa radom "Tesla" naučne fondacije iz Njujorka, odnosno sa životom i delom velikog Nikole Tesle.

Kakva je atmosfera vladala na dodeli nagrada i koliko vam je prisustvo na toj manifestaciji bilo dragoceno životno iskustvo?
- Na dodeli nagrada vladalo je prilično uzbuđenje koje je započelo otkrivanjem biste Nikole Tesle u lobiju hotela "Njujorker". U sobi 3327, na 33. spratu tog hotela, ovaj naučni genije živeo je i radio poslednjih deset godina života.

Da li ste vi i Jelena ovom prilikom prvi put posetili Njujork i koliko vam je taj grad bio inspirativan?

- Da, oboje smo prvi put bili u Sjedinjenim Američkim Državama. Ne bih previše romantizovao Njujork. Oni koji žive tamo kažu da je velika razlika između turističke posete i života i rada u tom gradu. Nekoliko dana, koliko smo tamo proveli, malo je da bismo mogli da donosim neke velike zaključke.

Javnost ne zna da se bavite i fotografijom. Šta vam je bilo najzanimljivije za slikanje u Njujorku?
- Moje bavljenje fotografijom je amatersko, iz hobija. Imam fin aparat i skoro uvek ga nosim. Ostao sam bez daha nad prizorom sa poslednjeg sprata "Empire State Buildinga" usumrak. To je druga najviša zgrada na svetu. Moram da podelim sa vama nekoliko fotografija koje sam tom prilikom napravio.

Kako ste se zainteresovali za tu vrstu umetnosti i koliko se bavite njome?
- Po završetku studija počeo sam da primećujem zanimljive prizore oko sebe, za koje nisam bio dovoljno rečit da ih zapišem i rešio sam da jednostavno počnem da ih fotografišem.

Pronalazite li dovoljno vremena za fotografisanje i uživate li da slikate i vaše ukućane?
- Da, a najbolje fotografije pravimo dok smo na moru. Posle toga ih okačimo po zidovima u stanu da lakše preguramo zimu.

Koliko vam je nedostajala kćerka tokom putovanja i da li vam je, kako raste, sve teže da se odvajate od nje?
- Ovo je bio kratak put, inače, dete nikada ne ostavljamo na duže. Nina je još od kad je bila beba navikla da pomalo ostaje sa bakom i dedom. Obožava da bude sa njima, jer oni postoje da bi razmazili unuče. Dakle, kod njih joj je sve dozvoljeno.

Jeste li joj doneli zanimljive poklone iz Amerike i čemu se najviše obradovala?

- Jelena joj je izabrala neku divnu kariranu haljinicu sa lakovanim kaišem. Toliko se oduševila da ju je navukla preko trenerke. Jedva smo je skinuli.

Koliko vam je značilo što ste u Njujorku imali priliku da gledate brodvejske mjuzikle i da li je to iskustvo bilo uzbudljivije za vas ili Jelenu?
- Na brodvejskim predstavama niko ne može da ostane ravnodušan. Oboje smo bili zadivljeni. Gledali smo Igoove "Jadnike", predvođene izvrsnim Raminom Karimluom i to je jedna od najuzbudljivijih predstava koje sam ikad video. Takođe, uspeli smo da gledamo trenutno najveću zvezdu Brodveja, Idinu Menzel, u njenoj novoj predstavi "Ako/Onda". Posebno me je oduševio Bredli Kuper, koji igra u drami "Čovek slon". Brodvej je čudesan.

Koliko se njihove predstave razlikuju od mjuzikala koje gleda naša publika u Srbiji?
- Vrlo malo. Moj utisak je da smo temperamentom bliži Brodveju i Njujorku nego Vest-Endu i Londonu. Posle brodvejskog izvođenja "Jadnika" bio sam ponosan što sam deo beogradske postavke ovog komada. Naši "Jadnici", teatra "Madlenianum" i "Zona Zamfirova" koja se igra u "Pozorištu na Terazijama" najbliži su umetničkom nivou koji sam video u Njujorku.

Da li je ovo putovanje sa Jelenom bilo ispunjeno i romantičnim trenucima?
- Jeli smo sladoled na minus dvadeset stepeni Celzijusovih. To je bilo toliko šašavo da postaje romantično. Ostalo nije za novine.

Intervju: Ivana Nikolić; Life Content
Foto: Privatna arhiva

Komentari (0)

svi komentari ostavi komentar +