Sanja Marković, filmska supruga Tome Zdravkovića: Svako od nas treba da ima jednu Gocu

Glumica Sanja Marković otkriva kako je dobila ulogu koja joj je preko noći donela veliku popularnost

Da je film Toma reditelja Dragana Bjelogrlića izuzetno ostvarenje kakvo odavno nismo imali na bioskopskom repertoaru, svedoči podatak da ga je za manje od mesec dana pogledalo 400.000 ljudi. Romansirana priča o sudbini legendarnog Tome Zdravkovića okupila je vodeća imena naše glumačke scene, ali i usmerila svetlosti medijskih reflektora na debitante o kojima će se tek pričati. Među njima je i Sanja Marković, koja je zablistala u ulozi Gordane, četvrte Tomine supruge. Ljubitelji teatra već su je otkrili u predstavama Jugoslovenskog dramskog pozorišta, a zahvaljujući aktuelnom filmu, za nju je saznala i cela Srbija. Imajući u vidu da je malo ko izašao s projekcije a da nije zaplakao, Sanju smo na početku pitali da li je uspevala da zadrži suze tokom snimanja.

– Ma, kakvi. Već prvog dana sam toliko plakala da sam, kad sam se vratila kući, pomislila: “Neće mi valjda ovako biti svaki put”. Nije bilo, naravno. Često citiram moju baku, koja je život opisivala kao “red kiše, red sunca”. I zaista je tako. “Toma” je, pre svega, dirljiva životna priča, prepuna lepih momenata, ali i nedaća. Mislila sam da sam sa suzama završila tokom snimanja, a onda je došla premijera na Niškoj tvrđavi. Sedela sam okružena ljudima koji jecaju, plakala sam i sama, svesna da svedočim jednom neponovljivom trenuku.

Pročitajte: Sanja Marković zablistala u ulozi Gordane Zdravković - Bilo je baš dosta suza, plakala sam kao nikada (video)

Luka Šarac

U kojoj meri ste, dok ste snimali, imali utisak da radite nešto važno?

– Niko od nas nije razmišljao na taj način. Istina, od prvog dana stvorila se lepa porodična atmosfera, zbog koje smo s radošću išli na posao. Borili smo se za isti cilj ali, verujte mi na reč, nikome nije bilo presudno da li ima veću ili manju ulogu. Znali smo da svaki šraf ima svoje mesto, ako jedan zataji, sve će se raspasti.

Kako ste dobili ulogu?

– Na kastingu. Dragan Bjelogrlić me je video na premijeri predstave “Putujuće pozorište Šopalović” i pozvao na razgovor. To je bilo neposredno posle karantina kada sam, priznajem, bila uplašena novonastalom situacijom, tužna i zbunjena što je nakon divne premijere pozorišni život odjednom stao. Uloga Goce me je trgla i vratila poslu. Ipak, isprečio se moj stalni saputnik, trema. Na prijemnom sam se toliko tresla da sam bila ubeđena da nema dalje, a onda sam se na probnom snimanju oduzela od straha. Radili smo scenu kad Toma, odnosno Milan Marić, dolazi u frizerski salon i ja treba da ga ošišam. Ruke su mi drhtale do te mere da sam mislila da ću ga povrediti. Srećom, bila sam dovoljno prisebna da umesto makaza uzmem neku olovku koja se tu našla.

Da li je Milan sugerisao da batalite makaze, po principu što je sigurno – sigurno?

– Nije, ali ne bih se ljutila ni da je tražio. (smeh) Milan je kolega kakav se samo poželeti može. Video je da me muči trema, pa me je smirivao: “Opusti se, proći ćemo tekst zajedno, biće sve u redu.” Imala sam utisak da ga poznajem ceo život. Posle kastinga otišla sam kući ubeđena da sam dobro obavila zadatak, ali mučila su me silna preispitivanja. Naravno, sve vreme sam se pitala šta mi bi da uzmem hemijsku umesto makaza. Posle mesec dana javili su mi da sam dobila ulogu. Onda smo moj Danilo i ja nasuli po čašicu rakije i nazdravili.

Pročitajte: Supruga Tome Zdravkovića u suzama - Život sa njim nije bio lak, sećam se kada su mu javili da je Silvana poginula, on je...

Aleksandar Kujučev

Jesu li se preispitivanja nastavila i tokom rada?

– U Goci sam, još na kastingu, prepoznala ženu koju svako od nas ima u svom neposrednom okruženju – požrtvovana, borac, okrenuta porodici. Bila je mlada kada se udala, možda je imala godina koliko ja u vreme snimanja. S druge strane, brinula sam kako ću je odigrati kada je četrdesetogodišnjakinja. Vratila sam se na ono što su nas učili na fakultetu, a najveću pomoć dobila sam od Dragana Bjelogrlića. To je profesionalac kakav se retko sreće. Njemu nije bilo teško da mi u određenoj sceni odigra ne samo Gocu već i Tomu, i tako pokaže kako bi trebalo da izgleda.

Koliko ste, pre nego što ste dobili ulogu, znali o životu slavnog pevača?

– Bili su mi poznati neki osnovni podaci iz njegove biografije, ali o Gordani nisam znala ništa. Krenula sam da tragam za informacijama koje bi mogle da mi pomognu da što bolje izgradim lik, ali nisam našla nijedan autentičan podatak koji bih iskoristila. Stoga sam se bazirala na izuzetno napisanom scenariju i strogo se pridržavala datog teksta.

Pročitajte: U filmu se ne spominje, ima tatin osmeh - Ovo je ćerka Tome Zdravkovića (foto)

Luka Šarac

Gordanu niste upoznali pre početka snimanja, ali ste je sreli ovih dana, kada je iz Kanade doputovala u Beograd, na pomen povodom tri decenije od smrti muža.

– Susret je bio dirljiv, zagrlila me je, a ja sam se rasplakala. Gocu sam zavolela pre nego što smo se zvanično upoznale. Rekla mi je, između ostalog: “Ja sam bila tu za njega, da ga dočekam i da ga ispratim”. I to je suština njenog bića. U toj rečenici leži sva Gocina lepota i dobrota, a na dobrotu niko nije imun.

Verujemo da je s vama podelila neke anegdote iz zajedničkog života.

– Toma u jednoj sceni za Gocu kaže da je žena-zmaj. I ona zaista to jeste. Bila je svesna da je zaljubljive prirode i nikada mu nije pravila scene zbog toga. Jednom se, posle dužeg odsustva od kuće, vratio primetno zabrinut i neraspoložen. Njena reakcija je bila: “Šta je, opet si se zaljubio? Hajde to da rešavamo.” Kada mi je to ispričala, shvatila sam da bi svako od nas trebalo da u životu ima jednu Gocu. Ipak, takve žene su retke, rodi se jedna u milion.

Vi ste praktično na početku glumačkog puta, ali stiče se utisak da ste nagrađeni za sve što ste radili.

– Prvo pozorišno priznanje stiglo je još dok sam bila na trećoj godini fakulteta, a onda su nastavila da se nižu. Posebno mi je draga nagrada za epizodnu ulogu u “Tomi”, koju sam letos dobila u Nišu. Nisam je očekivala. Mnogo mi je krivo što se zbog treme koja me je blokirala ne sećam trenutka kada mi je uručena. Bogu hvala, postoji snimak, pa sam kasnije gledala kako je izgledalo kada sam dobila prvu filmsku nagradu u životu.

Pročitajte: Prepustili smo se jedno drugom - Ekskluzivna ispovest Tamare Dragičević i Milana Marića (video)

Luka Šarac

Može li se reći da ste imali sreću da, kako u pozorištu, tako i na filmu, karijeru počnete uz velika glumačka imena?

– Uloga u predstavi “Putujuće pozorište Šopalović” donela mi je priliku da upoznam svoje idole: Olgu Odanović, Ljubu Bandovića, Milana Gutovića... Lane je bio najšarmantniji čovek kojeg sam ikada srela. Delovalo mi je nestvarno da nas dvoje zajedno stojimo na sceni. Ime Vesne Trivalić, kao omiljene glumice, bilo je upisano u svakom leksikonu koji sam kao devojčica popunjavala. Ne samo ja nego cela moja porodica, sve njene uloge znamo napamet. Dok radim, nemam taj utisak da su oko mene glumačke veličine, ali kad odem kući, redovno se zapitam da li se ovo stvarno događa. Život je čudo.

Vi ste s debitantskom ulogom stigli do Amerike.

– “Toma” mi je doneo toliko toga lepog. Pre svega, omogućio mi je da upoznam divne kolege koji su mi u međuvremenu postali prijateljji. Znam da zvuči kao kliše, ali zaista je tako. Svako ko pogleda film shvatiće da su ga radili ljudi koji se međusobno vole i poštuju. Bonus je što sam dobila priliku da otputujem u Ameriku. Proveli smo sedam dana u Čikagu. Tamo sam se i “udala”. (smeh)

Jeste li rekli dečku: “Kad se budem stvarno udavala, želim svadbu u Americi”?

– Nisam, ali sam mu sugerisala da bi mogli da nam sviraju marijači. Uzgred, Goca mi je ispričala da je na dan venčanja Toma došao po nju, otišli su do matičara, potpisali papire, a zatim se ona vratila u salon i nastavila da radi. Onda sam se prisetila da smo mi tog dana, nakon svadbe, otišli u salon da snimimo i prvu scenu, kad se njih dvoje tek upoznaju. Pomislila sam: “Slučajnosti ne postoje, sve ima svoje zašto”.

Hoćete li nam predstaviti svog dečka?

Nastavak intervjua pročitajte u novom broju magazina HELLO!

 

Komentari (1)

Vlada 22:32 10.10.2021

Odgovori

Konacno da pisete o pravim glumicama kije zavrednjuju paznju publike I vrede da se nadju u svakodnevnim izdanjima, a ne ona ******* *** Milena Radulovic. Smucili ste nam se zbog Milene. Ali sada je ova Sanja za svaku pohvalu. Trebalo bi malon cesxe da nam presstavljate osobe sa pravim vrednostima.

( 8 ) ( 0 )

svi komentari ostavi komentar +