Branka Šelić: Htela sam da odustanem! Da bih mogla da živim, moram da platim račune || Hello Magazin!

Branka Šelić spada u one malobrojne, privilegovane glumce koji čak i malom ulogom privuku veliku pažnju publike. Zbog toga se možda stiče utisak da je priznata umetnica pred kamerama bila češće nego što zapravo jeste. Ona sama napominje da je tek od pre nekoliko godina počela da snima serije, a iskustvo je uglavnom sticala na pozorišnim daskama. Po završetku Akademije sedam godina provela je u somborskom Narodnom pozorištu gde se, kaže, naigrala i više nego što je sanjala.

Poslednje dve i po decenije deo je ansambla Ateljea 212, koje smatra drugom kućom. U vreme kada je 1989. diplomirala u klasi profesora Branka Pleše glumcima je bilo zabranjeno da rade dok studiraju, pa su kasnije teško hvatali korak sa produkcijom. S druge strane, ni škola, a ni vaspitanje mladom glumcu nisu ostavljali mogućnost da odbije ulogu, što smatra dvoseklim mačem: naučili su da i od onog što im se ne sviđa prave nešto što će im se dopasti, ali to je trošilo njihov početnički entuzijazam.

Pročitajte: Lik Lepe Lukić u filmu Toma trebalo je da igra ova pevačica, u poslednjem trenutku Bjela je rekao ne!

‒ Moj cilj nisu bila materijalna dobra, kao ni uspeh, a sve manje razumem šta uopšte znači biti uspešan. Oduvek sam imala, kao i sada, potrebu da se udubljujem, analiziram i proniknem u to šta je pisac hteo da kaže i kako, odnosno kojim sredstvima to da pokažem. I dan-danas me to najviše inspiriše, bilo da gledam film ili predstavu, bilo da radim. Talenat, britka misao i posvećenje kao opredeljenje su načela koja mom životu donose uzbuđenje i bogatstvo. To je ono što mene ispunjava i što mi drži pažnju ‒ ističe Branka, osvrćući se na minule godine rada.

Imate li utisak da vas je “Radio Mileva” predstavila u nekom novom svetlu i donela neki novi vid popularnosti?

‒ Veoma se radujem što sa svojim divnim kolegama radim tu seriju, jer i publici i glumcima, naročito danas, komedija mnogo znači za negu zdravog duha. Imam utisak da gledaoce ova priča uveseljava i rasterećuje, a ono što je dodatno lepo, okuplja porodicu, najčešće sve tri generacije, i sjedinjuje ih u smehu.

Branka Šelić za HELLO! - Živim kao prosečan građanin ove zemlje, isključivo od svog rada i u kreditima

Vas često opisuju kao damu, nekoga ko se “ne lakta” već, što bi se reklo, gleda svoja posla. Doživljavate li kao kompliment konstataciju da ne pripadate 21. veku, da ste rođeni za neku drugu epohu?

‒ Ne prepoznajem se u novim pravilima sveta, ne prija mi da slušam svačije mišljenje o svemu, niti volim da namećem svoje. Nisam ljubitelj jurnjave za materijalnim, niti mentaliteta potrošačkog društva i uopšte nametanja svega instant. Više volim vrednosti koje traju i koje se iznova dokazuju kao večne.

Pročitajte: Gorica Popović za HELLO! - Verovatno ću se penzionisati na kraju sezone

Na internetu se ne može naći previše intervjua sa vama, ali dva najviše citirana naslova su: “Nisam se snašla u smutnim vremenima” i “I dalje se borim za krov nad glavom, i sa kreditom”. U tom smislu, reklo bi se da živite kao većina prosečnih stanovnika Srbije.

‒ Verujem da živim kao prosečan građanin ove zemlje, isključivo od svog rada i u kreditima. Ne bavim se drugim poslovima osim glume, nemam privatni biznis, a nisam ni član organizacija koje bi mi garantovale materijalnu korist. Član sam jedino Udruženja dramskih umetnika Srbije. Ipak, privilegovana sam u odnosu na mnoge, jer volim posao koji radim. Stalo mi je, čak i u najtežim uslovima, da pružim svoj maksimum. Radujem se svakoj novoj ulozi i to me na neki način regeneriše.

Da li je tačno da ste, pre nego što vam je Dragan Bjelogrlić ponudio ulogu u seriji “Senke nad Balkanom”, razmišljali da se sa sinom vratite u roditeljsku kuću na Paliću? Odnosno, da ste bili spremni da odustanete od glume?

Pročitajte: Da li ste znali - Gordan Kičić je ovako dobio ulogu u seriji „Senke nad Balkanom”

‒ Jeste. Da bih mogla da živim, moram da platim račune. Nisam imala mnogo prilika da radim neke komercijalne poslove koji bi me u tom smislu relaksirali. To je redovna situacija svih onih koji odu u drugu zemlju ili grad, prvo moraju da zarade za kiriju ili ratu kredita za stan, pa tek onda za život. Dok je čovek sam i mlad, nije mu toliko bitno, jer radi posao koji voli. Kad postane roditelj, u ozbiljnom je problemu ukoliko osim plate nema dodatni prihod ili honorar. Tu se otvara dilema da li ima prava da se bavi poslom za koji je školovan, ako od njega ne uspeva sigurnije da živi. Nisam umela da pored svog posla i roditeljstva pronađem dodatni izvor prihoda. Uvek sam radila mnogo, ali nisam uspela da zaradim toliko da mogu da živim opušteno i da biram uloge.

Jeste li oduvek znali da ćete biti glumica?

‒ Volela sam pozorište, ali nisam ni sanjala, ni želela da budem glumica. Poželela sam jedino da budem dirigent, ali me profesorka Darinka Matić-Marović nije primila u svoju klasu. Povređena i razočarana, zatvorila sam klavir bez želje da ga ikad više otvorim, iako nisam imala pojma čime bih mogla da se bavim....